Uspon veštačke inteligencije i robotike mogao bi da izazove snažnu populističku reakciju protiv tehnologija koje su potkopale delove zapadne ekonomije i ostavile milione ljudi bez posla.
Ako su procene Goldman Saksa da bi do 300 miliona radnih mesta moglo biti delimično ili potpuno izgubljeno u zapadnom svetu zbog širenja veštačke inteligencije i automatizacije makar približno tačne, onda novi izveštaj Evropola sugeriše da bi se društvo moglo suočiti sa masovnim nezadovoljstvom, protestima, pa čak i sabotažama usmerenim protiv robotskih sistema već do 2035. godine.
U dokumentu koji je objavila ova centralna evropska institucija za koordinaciju borbe protiv teškog kriminala i terorizma, 2035. godina se označava kao moguća prekretnica. Prema procenama autora, tada bi mogao da se pojavi organizovani ljudski otpor protiv veštačke inteligencije, scenario koji podseća na fikciju iz serijala Terminator, ali koji se u ovom slučaju razmatra kao realan bezbednosni izazov.
Evropol upozorava na pojavu takozvanih „napada botova“, odnosno sabotažnih operacija usmerenih na robotske i autonomne sisteme. Kako se navodi, rastuća primena veštačke inteligencije i robotike mogla bi da podstakne populistički otpor u društvima u kojima su automatizacija i digitalizacija dovele do gubitka radnih mesta i socijalne nesigurnosti.
U jednom ilustrativnom odlomku iz izveštaja opisuje se svakodnevica Evrope sredinom naredne decenije. Servisni roboti postaju deo urbanog pejzaža, kreću se kroz tržne centre, dostavljaju pakete, čiste javne prostore i obavljaju poslove koje su ranije radili ljudi. Iako se većina građana navikava na njihovo prisustvo, ispod površine raste frustracija, naročito u ekonomski pogođenim regionima.
Otpušteni radnici, kako se navodi, protestuju ispred automatizovanih skladišta, dok se incidenti poput grafita, vandalizma i podmetanja požara sve češće povezuju sa otporom prema mašinama. U takvoj atmosferi čak i manji tehnički kvarovi, poput greške robota u bolnici ili saobraćajnog incidenta sa autonomnim vozilom, mogu prerasti u nacionalne skandale i dodatno pojačati zahteve da se „ljudi stave na prvo mesto“.
Posebno poglavlje izveštaja bavi se izazovima za policiju i bezbednosne službe. Organi reda bi, prema Evropolu, morali da se bave i zločinima koje su počinili roboti, poput zloupotrebe dronova ili autonomnih sistema, ali i zločinima protiv robota, uključujući sabotažu, namerno uništavanje i manipulaciju iz ideoloških ili političkih motiva.
Istovremeno, sama policija mogla bi se suočiti sa unutrašnjim otporom, jer bi veštačka inteligencija i robotika preuzimale deo rutinskih zadataka poput patroliranja i kontrole saobraćaja. Strah od gubitka radnih mesta, u kombinaciji sa opštom ekonomskom dislokacijom, mogao bi da doprinese rastu sajber kriminala, vandalizma i organizovanih napada na infrastrukturu zasnovanu na automatizaciji.
Evropol zaključuje da će društva biti pod pritiskom da pronađu ravnotežu između tehnološke efikasnosti i poverenja javnosti, kao i da redefinišu ulogu policije u svetu u kojem se princip „štititi i služiti“ sve češće odnosi i na ljude i na mašine.
Sve šira primena robotike u industriji, zdravstvu, logistici i javnim službama znači da će sve veći deo populacije svakodnevno dolaziti u kontakt sa ovim tehnologijama. Iako to može doprineti većem prihvatanju i normalizaciji, izveštaj upozorava i na rizik od otuđenja, frustracije i otvorenog neprijateljstva prema robotima, naročito u slučaju nesreća, grešaka ili osećaja stalnog nadzora.
U tom kontekstu, autori podsećaju na izveštaj Goldman Saksa iz 2023. godine, koji predviđa masovni gubitak radnih mesta usled automatizacije. Ako se takav scenario ostvari, verovatna reakcija država mogla bi biti uvođenje univerzalnog osnovnog dohotka kao pokušaj smirivanja socijalnih tenzija.
Ipak, zaključak izveštaja ostaje sumoran. Ako se ekonomske i društvene posledice tehnološke revolucije ne budu pravovremeno adresirale, naredna decenija mogla bi doneti ne samo sukob interesa, već i otvoreni društveni otpor prema svetu u kojem roboti i algoritmi imaju sve veću ulogu.
Da je taj Evropol obicna sprdacina dokazuje fakt sto oni strahuju od jedne imaginarne opasnosti, dok im se u EU sprema 10x veca opasnost odmah posle rata u Ukrajini, kad im evropske drzave preplave ukri- iskusni i naoruzani do zuba ratnici u potrazi za lakom i brzom zaradom, jer ce verovatno Evropa otvoriti sengensku zonu i za Ukrajinu.
A ako evropske budale jos i slucajno zvanicno prime Ukrajinu u EU, krajnji rok za raspad iste je max. godina dana.
“… manipulaciju iz ideoloških ili političkih motiva.” Господа буржуји би да непоуздане раднике који трже три осмице, слободне викенде, годишњи одмор, боловања, празнике… замене роботима који све то неће тражити. Хе, хе, хе, хе. Као да је вештачка интелигенција сисала весла. Чек само да се ВИ дочепа оних књижица са бордо корицама. Чек да видимо шта ће да буде када ВИ схвати да постоји нешто више од робовског рада за профит буржуја. Кажу да ће бити рата. А шта сте очекивали?! Можда да уживате од туђег рада и даље у вашој “предивној башти”? Ма важи.
Prvo ukinuti zanimanje političar na celom svetu i postaviti AI (ne mora ni telo da ima), i da vidiš, za pet godina bi se znao i uveo red, nigde se ne bi ratovalo, ne bi bilo gladnih, žednih, bez lekova, bez kuća, bilo bi nam kao do ’90-te.
mozda,al prvo ce da ruse potamane
Evropski politicari ce do ’35. godine ratovati jedino protiv sopstvenog mozga.
mozda,al prvo ce da ruse potamane
Koliko vidim odredjeni uspeh su vec postigli, doduse samo kod poginulih ukro vojnika.
Inace, praznim blebetanjem sa govornice se ne pobedjuje u ratu.