Američka vojska je u decembru sprovela još jedan u nizu hipersoničnih eksperimenata, ovoga puta fokusiranih na jedan od najmanje istraženih problema ekstremnog leta: prolazak kroz kišu pri brzinama višestruko većim od brzine zvuka. U okviru testa koji je izveo Istraživački centar za aerofiziku (ARF), korišćen je najbrži laki gasni top u arsenalu vojske kako bi se validirao novi simulator takozvanih „kišnih polja“ u hipersoničnom režimu.
Eksperiment od 11. decembra bio je treći u seriji i prvi koji je uključivao projektil nesferičnog oblika, čime je test podignut na viši nivo realizma. Cilj nije bio demonstracija oružja, već prikupljanje preciznih podataka o tome kako hipersonična vozila reaguju kada pri ekstremnim brzinama nailaze na kapljice vode, fenomen koji u realnim uslovima može imati ozbiljne posledice po strukturu, aerodinamiku i senzore.
U centru ovog istraživanja nalazi se ARF-ov sistem lakih gasnih topova, koji se često opisuje kao „poligon za topove veličine nosača aviona“. Najveći među njima, kalibra 254 milimetra, sposoban je da ispaljuje projektile brzinama do 1,9 milja u sekundi, odnosno oko 3 kilometra u sekundi, dok manji projektili mogu dostići i više od 6 kilometara u sekundi. To znači da se u kontrolisanim laboratorijskim uslovima mogu simulirati brzine od 8 do 10 maha.
Da bi se verno reprodukovali uslovi hipersoničnog leta kroz padavine, istraživači su razvili modularni sistem veštačkih kišnih polja. On koristi rezervoare vode i precizno poravnate šuplje igle koje stvaraju mlazeve kapljica tačno u putanji leta projektila. Veličina kapljica, njihov razmak i broj mlazeva mogu se fino podešavati, što omogućava simulaciju različitih intenziteta kiše i vremenskih uslova.
Tokom ranijih testova korišćene su najlonske sfere veličine bejzbol lopte, lansirane brzinama bliskim 8 maha, kako bi se proverili sistemi snimanja i optičke dijagnostike. Decembarski test je otišao korak dalje uvođenjem nesferičnog projektila, što je omogućilo realističnije modeliranje aerodinamičkih efekata i interakcije sa kapljicama vode. Upravo ti podaci su ključni za unapređenje numeričkih modela koji se koriste pri projektovanju hipersoničnih sistema.
Hipersonični udar u kapljicu vode pri ovim brzinama ne može se porediti sa klasičnim aerodinamičkim opterećenjima. Kapljica se ponaša gotovo kao čvrsto telo, stvarajući lokalne udarne talase, eroziju površine i ekstremna termička opterećenja. Zato je razumevanje ovih procesa od suštinskog značaja za razvoj letelica i projektila koji treba da funkcionišu pouzdano u realnim atmosferskim uslovima, a ne samo u idealizovanim scenarijima.
ARF navodi da su decembarski testovi proizveli visokokvalitetne podatke i potvrdili pouzdanost novog simulatora. Više hiperbrzinskih snimaka uspešno je zabeleženo kamerama velike brzine, uključujući dramatične kadrove projektila koji pri oko 10 maha prolazi kroz mlazove kapljica vode. Ovi snimci služe ne samo za vizuelnu analizu, već i za precizno merenje sila, deformacija i ponašanja materijala u ekstremnim uslovima.
Proces testiranja je tehnički zahtevan i logistički složen. Tokom lansiranja, osoblje se nalazi iza debelih betonskih barijera, a sam događaj proizvodi prigušen, gotovo antiklimaktičan zvuk, bez spektakularnih eksplozija. Nakon toga sledi dugotrajan deo posla koji uključuje obradu podataka, proveru opreme i pripremu narednih konfiguracija.
Američka vojska naglašava da ovakvi eksperimenti imaju širu vrednost od samog projekta. Povećavanjem eksperimentalne baze znanja, inženjeri koji razvijaju hipersonične sisteme dobijaju pouzdanije podatke, što se direktno odražava na kvalitet budućih platformi. Kako je istaknuto iz USASMDC, krajnji korisnici, odnosno operativne snage, profitiraju kroz bolje projektovana sredstva i proverene informacije, umesto oslanjanja isključivo na teorijske modele.
U kontekstu globalne trke u hipersoničnim tehnologijama, ovakva istraživanja pokazuju da se fokus sve više pomera sa same brzine na pouzdanost i preživljavanje u realnim uslovima. Kiša pri 8 ili 10 maha je inženjerski problem koji američka vojska pokušava da razume i savlada. Testovi poput ovog imaju poseban značaj u trenutku kada se američki hipersonični programi suočavaju sa tehničkim ograničenjima, kašnjenjima i ponovljenim ispitivanjima, dok konkurenti ubrzano prelaze iz faze razvoja u operativnu upotrebu.
Američko zamajavanje javnosti. To što oni objavljuju je nebitna stvar. Ono što je bitno ne objavljuju.
Jedini razuman izlaz iz te stvarno neudobne situacije za americku aeronautiku je lansirati hipersonicne projektile (iliti bejzbol loptice) samo u uslovima suncanog dana i pozeljno samo nad pustinjskim landsaftovima.