Program Future Long Range Assault Aircraft, poznatiji kao FLRAA, ušao je u jednu od najvažnijih tehničkih faza, pošto je kompanija Rols-Rojs započela testiranje motora namenjenih budućoj tiltrotor letelici MV-75 (nekada poznat i kao V-280 Valor) američke vojske. Reč je o projektu koji treba da obeleži generacijsku smenu u vojnoj avijaciji SAD i postepeno zameni deo flote helikoptera UH-60 Black Hawk.
Za razliku od klasičnih helikoptera, MV-75 je tiltrotor, odnosno letelica sa nagibnim rotorima, koja poleće i sleće vertikalno, ali u horizontalnom letu prelazi u režim sličan avionu. Upravo zbog tog dvostrukog režima leta, pogonski sistem ima daleko veću ulogu nego kod standardnih rotokrilnih platformi. Motor mora da obezbedi stabilnost pri vertikalnom poletanju, ali i dugotrajan let pri znatno većim brzinama i dometima.
Rols-Rojs testira motor AE 1107F, najnoviju verziju već dobro poznate porodice AE, koja se decenijama koristi u američkim oružanim snagama. Ovaj motor je izabran kao niskorizično rešenje, jer se u velikoj meri oslanja na postojeću arhitekturu, ali je prilagođen savremenim zahtevima, uključujući digitalne kontrole, otpornost na borbena oštećenja i dugotrajan rad u zahtevnim uslovima.
Testiranja se sprovode u Indijanapolisu, u najvećem Rols-Rojsovom pogonu u Sjedinjenim Državama, koji je tokom prethodnih godina značajno modernizovan upravo sa ciljem da podrži ovakve vojne programe. Fokus trenutne faze je na proveri performansi i pouzdanosti motora pre nego što se krene u intenzivnija ispitivanja same letelice.
Američka vojska FLRAA vidi kao jednu od ključnih platformi za buduće sukobe, naročito u okruženjima gde su udaljenosti velike, vreme reakcije ograničeno, a protivnik raspolaže ozbiljnim sredstvima protivvazdušne odbrane. Kao što smo ranije pisali, MV-75 treba da ponudi znatno veći domet i brzinu od postojećih helikoptera, uz zadržavanje sposobnosti vertikalnog poletanja i sletanja, što je presudno za desantne, evakuacione i logističke misije.
Iako se često u javnosti pojednostavljeno opisuje kao „avion nove generacije“, MV-75 je u suštini tiltrotor, koncept koji pokušava da spoji najbolje osobine helikoptera i aviona, ali sa sobom nosi i ozbiljne tehničke izazove. Upravo zato se testiranje pogonskog sistema smatra jednom od najvažnijih tačaka celog programa, jer bez pouzdanog i snažnog motora nema ni stvarnog iskoraka u performansama koje američka vojska očekuje.
Početak testiranja AE 1107F motora pokazuje da FLRAA polako prelazi iz faze koncepta i prototipova u ozbiljnu inženjersku realizaciju. Koliko će MV-75 zaista ispuniti ambiciozna očekivanja, zavisiće ne samo od same letelice, već i od toga da li će pogonski sistem opravdati poverenje koje mu je dato u ovoj ranoj, ali presudnoj fazi razvoja.
Sa druge strane, sukob u Ukrajini doveo je do otkazivanja FARA, još jednog helikopterskog programa vojske SAD gde je već uloženo 2 milijarde dolara. Pored toga, tiltrotor tehnologija se nije uvek pokazala idealnom, posebno na primeru kod veoma problematičnih V-22 Osprey.
Ukratko o američkoj opsesiji tiltrotorima
Upornost sa kojom američka vojska forsira tiltrotor letelice, uprkos dugoj i problematičnoj istoriji V-22 Osprey, ne proizlazi iz tehnološkog entuzijazma, već iz strateške računice. Za Pentagon, tiltrotor nije idealno rešenje, ali jeste jedino koje u ovom trenutku kombinuje domet, brzinu i operativnu fleksibilnost na način koji klasični helikopteri više ne mogu da ponude.
Američka vojna doktrina polazi od pretpostavke da će budući ratovi biti vođeni na velikim udaljenostima, uz ograničen broj bezbednih baza i pod stalnom pretnjom raketnih i bespilotnih udara. U takvom okruženju, sporost helikoptera postaje ozbiljan nedostatak, dok oslanjanje na avione zahteva infrastrukturu koja u prvim fazama sukoba često ne postoji. Tiltrotor se u toj logici pojavljuje kao kompromisno sredstvo, sposoban da poleti vertikalno, ali da zatim leti brzinama i na daljinama koje značajno skraćuju vreme izloženosti.
Iskustvo sa Osprejem se u Vašingtonu ne tumači kao dokaz da je koncept pogrešan, već da je prvi operativni primer uveden prerano, sa nedovoljno zrelom tehnologijom i uz cenu koju su platile posade. FLRAA i MV-75 se zato predstavljaju kao korekcija tog iskustva, a ne kao radikalan zaokret. U toj perspektivi, problemi se ne rešavaju napuštanjem koncepta, već njegovim daljim razvojem.
Postoji i širi strateški kontekst. Tiltrotor platforme omogućavaju Sjedinjenim Državama da zadrže sposobnost koja trenutno nema pravi pandan kod glavnih konkurenata. To ne znači da je prednost trajna, Kinezi već razvijaju svoje verzije, ali u američkom planiranju dovoljno je da bude privremena, dok se ne uspostavi nova ravnoteža snaga.
Na kraju, američka opsesija tiltrotorima nije izraz vere u savršenu tehnologiju, već priznanje ograničenja postojećih rešenja. MV-75 je proizvod te logike, pokušaj da se kroz skupu i rizičnu evoluciju zadrži operativna prednost u svetu u kojem se vreme, udaljenost i brzina sve češće mere u minutima, a ne u satima.
Ma bravo jos 10 milijardi i gotovo.