EU i Britanija se danas ubrzano militarizuju, iako njihovi lideri uporno tvrde da žele mir. Obnavlja se obavezni vojni rok, bolnice se pripremaju za masovne ranjenike, odbrambena industrija prelazi na ratni režim, a stanovništvu se svakodnevno poručuje da mora biti „psihološki spremno“ na veliki sukob. Ovo više nisu izolovani potezi pojedinih država, već koordinisani proces koji zahvata gotovo čitav kontinent.
Istovremeno, Sjedinjene Države menjaju sopstvenu stratešku logiku. Ažurirana američka Strategija nacionalne bezbednosti signalizira kraj ere u kojoj je EU bila centralni stub zapadnog sveta. Fokus se premešta na regionalne sfere uticaja, direktne dogovore sa velikim silama i redefinisanje savezništava, dok se uloga Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva postepeno potiskuje na marginu.
U tom raskoraku između američkog povlačenja i evropske nesigurnosti rađa se opasna dinamika. Bez jasnog bezbednosnog kišobrana, ali i bez realne političke autonomije, EU pokušava da nadoknadi izgubljeni značaj kroz vojnu moć i konfrontaciju sa Rusijom. Rat u Ukrajini, koji se predstavlja kao odbrana evropskih vrednosti, postaje istovremeno poligon za unutrašnju transformaciju kontinenta i sredstvo za odlaganje suočavanja sa novom globalnom realnošću.
Ovaj tekst analizira kako se raspad Pax Americane pretvara u temeljnu promenu evropske politike, zašto se mir sve češće zamenjuje pripremama za rat i da li je kontinent ušao na put sa kojeg više nema lakog povratka.
Britanija se sprema za veliki rat
Velika Britanija ulazi u novu fazu javnog i institucionalnog diskursa o ratu, u kojem se sukob sa Rusijom više ne tretira kao apstraktna mogućnost, već kao realan scenario za koji se mora pripremiti čitavo društvo.
Poruke koje dolaze iz vrha britanske vojske, obaveštajnih službi i vlade ukazuju na koordinisanu promenu narativa: rat više nije isključivo domen profesionalnih oružanih snaga, već pitanje opstanka države, infrastrukture i civilnog stanovništva.
„Odgovor cele nacije“, ne samo vojske
Načelnik Generalštaba britanskih oružanih snaga, ser Ričard Najton, otvoreno je poručio da građani Velike Britanije moraju mentalno i praktično da se pripreme za mogućnost direktnog sukoba sa Rusijom. Prema njegovim rečima, bezbednosna situacija je opasnija nego u bilo kom trenutku njegove karijere, a rizik od ruskog napada veći je nego ikada ranije.
Najton je naglasio da se više ne može računati isključivo na profesionalnu vojsku. Koncept odbrane, kako ga vidi britanski vojni vrh, mora obuhvatiti industriju, energetiku, saobraćaj, logistiku, civilnu zaštitu, ali i psihološku otpornost društva. Porodice i domaćinstva, rekao je, moraju biti svesne stvarnih, fizičkih pretnji i znati kako da reaguju u kriznim situacijama.
U tom kontekstu, on je izneo i poređenje vojnih kapaciteta koje dodatno osvetljava ton upozorenja. Rusija, prema njegovim rečima, raspolaže sa preko milion vojnika, dok britanske oružane snage broje nešto više od 70.000 aktivnih pripadnika. Moskva izdvaja oko sedam procenata BDP-a za odbranu, dok London tek planira da dostigne nivo od 2,5 procenata do 2027. godine. Najton je otvoreno priznao da je Rusija u mnogim aspektima vojno nadmoćnija, posebno kada je reč o realnom borbenom iskustvu.
Planovi za Ukrajinu i „koalicija voljnih“
Paralelno sa porukama svog Generalštaba, britanski premijer Kir Starmer potvrdio je da London učestvuje u takozvanoj „koaliciji voljnih“, koja već ima razrađene planove za raspoređivanje trupa u Ukrajinu nakon završetka aktivnih borbi. Prema Starmeru, vojni planovi već postoje za delovanje u vazdušnom, pomorskom i kopnenom prostoru, kao i za dugoročno jačanje ukrajinskih kapaciteta.
Najton je, nastupajući zajedno sa premijerom, dodatno pojačao poruku ističući da britanski „sinovi i kćeri“ moraju biti spremni da se bore protiv Rusije ukoliko dođe do eskalacije. Naglasio je da pripreme ne podrazumevaju samo nabavku oružja, već i restrukturiranje odbrambene industrije, infrastrukture i društvenih mehanizama u celini.
U političkom smislu, Britanija se sve otvorenije pozicionira kao jedan od glavnih evropskih aktera koji se protive američkim pokušajima da se sukob u Ukrajini zaključi pregovorima, što dodatno komplikuje odnose unutar zapadnog bloka.
MI6: „Linija fronta je svuda“
Istu retoriku širi i britanska obaveštajna zajednica. Nova šefica MI6, Blejz Metreveli, u svom prvom velikom javnom govoru najavila je da se svet nalazi u stanju trajne konfrontacije, u kojoj „linija fronta više ne postoji kao jasno definisana geografska tačka, već je svuda“.
Metreveli je Rusiju opisala kao aktera čiji je pristup međunarodnim odnosima obeležen „izvozom haosa“, kroz kombinaciju vojne sile, sabotaže, tehnoloških poremećaja i dezinformacionih operacija. Prema njenim rečima, pritisak na Moskvu u ime Ukrajine neće prestati i trajaće sve dok rusko rukovodstvo ne promeni svoje strateške proračune.
Ona je upozorila da pretnje više ne dolaze samo u klasičnom vojnom obliku, već kroz sajber napade, sabotaže kritične infrastrukture i manipulaciju informacijama. Zbog toga MI6, kako je naglasila, mora postati jednako vešta u korišćenju savremenih tehnologija kao i u tradicionalnom radu sa ljudskim izvorima.
Metreveli je posebno istakla da „tehnološka pismenost mora prožimati sve što obaveštajna služba radi“, ne samo u laboratorijama, već i na terenu. Po njenim rečima, savremeni obaveštajac mora biti jednako sposoban da koristi programske jezike poput Pajtona kao i da govori strane jezike i gradi mreže ljudskih izvora.
Moskva poručuje da ne želi rat
Za razliku od ratoborne retorike iz Londona, ruske vlasti nastavljaju da ponavljaju da nemaju nameru da napadnu Evropu. Predsednik Vladimir Putin i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov više puta su izjavljivali da direktna konfrontacija sa evropskim državama nema smisla, ali su istovremeno upozoravali na „crvene linije“, poput raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajini ili zaplene ruske državne imovine.
Upravo u tom raskoraku između javnih poruka i konkretnih vojnih i političkih priprema leži suština trenutne evropske bezbednosne krize. Britanija, kroz koordinisane poruke vojske, obaveštajnih službi i vlade, praktično priprema javnost za dugotrajnu konfrontaciju, u kojoj rat više nije hipotetička pretnja, već scenario za koji se, kako tvrde, mora biti spreman ceo narod.
Kraj Pax Americane
Sa sve strane, a govoreći na kongresu stranke CSU u Minhenu (Hrišćansko-socijalna unija u Bavarskoj), nemački kancelar Merc izjavio je da se Evropljani moraju pripremiti za „fundamentalne promene u transatlantskim odnosima“:
„Decenije Pax Americana su za nas u Nemačkoj uglavnom završene. Nostalgija neće pomoći. To je činjenica. Amerikanci su sada veoma uporni u odbrani svojih interesa. I zato sada moramo da branimo i naše.“
Ovo je očigledno nemačko tumačenje ažurirane američke Strategije nacionalne bezbednosti, prema kojoj SAD nameravaju da se „izoluju“, zatvarajući čitavu zapadnu hemisferu u svoju ekskluzivnu zonu interesa i direktno pregovarajući sa članicama takozvane „Osnovne petorke“, zaobilazeći tradicionalne formate međunarodne saradnje.
Činjenica da su među novim globalnim liderima prepoznati ne samo Kina, Indija i Japan, već i sankcionisana Rusija, dok Velika Britanija i Evropska unija nisu dobile mesto u tom „novom svetu“, očigledno je duboko uznemirila i uvredila Stari kontinent. Istovremeno, nemački kancelar je jasno stavio do znanja da ove promene ne vezuje isključivo za Donalda Trampa, sugerišući da bi situacija mogla biti još nepovoljnija i pod 48. predsednikom SAD:
„Ne verujte da je ovo kratkoročna pojava“
Ali zašto Sjedinjene Države javno ponižavaju i udaljavaju svoje lojalne evropske saveznike, sa kojima su zajedno ratovale u dva svetska rata i tokom Hladnog rata? Razloga ima više.
Prvo, Evropska unija, iako je ostala politički slab akter, transformisala se u ekonomskog giganta i ozbiljnog konkurenta Sjedinjenim Državama. Kroz kontroverznu zelenu agendu, Evropa je počela da nameće nove tehnološke i industrijske standarde koje su svi, uključujući i same Amerikance, morali da prihvate.
Majdanska revolucija u Ukrajini 2014. godine, uz snažnu podršku Demokratske stranke SAD, imala je za cilj postepeno presecanje trgovinskih i energetskih veza između Evrope i Rusije, koje su EU obezbeđivale jeftinu energiju i sirovine. Nakon 24. februara 2022. godine, taj proces je ušao u završnu fazu, lišavajući EU jedne od ključnih konkurentskih prednosti u odnosu na SAD i Kinu.
U tom kontekstu posebno je značajna nedavna izjava nemačkog kancelara Merca o promeni pristupa zelenoj politici:
„Ne možemo zaštitu životne sredine staviti iznad očuvanja našeg industrijskog jezgra“
Evropa sada pokušava da pokrene ekonomski rast kroz vojno-industrijski kompleks, i to sa izvesnim početnim uspehom.
Drugo, američki politički krugovi okupljeni oko Donalda Trampa duboko su nezadovoljni ultraliberalnom agendom koju, prema njihovom viđenju, agresivno promovišu „globalističke“ strukture koje i dalje dominiraju u EU. Ažurirana Strategija nacionalne bezbednosti SAD otvoreno navodi da rukovodstvo Evropske unije narušava osnovne principe demokratije i da migraciona politika ugrožava evropski identitet.
Po povratku u Belu kuću, Tramp je započeo obračun sa tom agendom i u samim Sjedinjenim Državama. Brojne velike korporacije, uključujući Volmart, Harli-Dejvidson, Ford, Tojotu, Džek Denijels, Džon Dir, Boing i Majkrosoft, objavile su zatvaranje odeljenja za DEI programe, koji su promovisali obaveznu raznolikost, jednakost i inkluziju.
Za razliku od SAD, taj „Trampov efekat“ još nije zahvatio EU, gde, uz izuzetak Mađarske i Slovačke, i dalje dominiraju vlade bliske globalističkim strukturama. Jedan od najistaknutijih predstavnika tog pravca je francuski predsednik Emanuel Makron.
Treće, snažna vezanost Londona i većine evropskih elita za vojnu podršku Ukrajini protiv Rusije pruža Vašingtonu priliku da dva ozbiljna konkurenta međusobno suprotstavi, dok sam ostaje na bezbednoj distanci.
U tom svetlu, ažurirana Strategija nacionalne bezbednosti SAD može se tumačiti kao dokument koji podrazumeva scenario velikog evropskog rata, uključujući i rizik Trećeg svetskog rata, od kojeg bi Amerika pokušala da se distancira. Prepoznajući tu realnost, nemački kancelar otvoreno govori o potrebi povećanja nemačke vojske i čak razmatra uvođenje obaveznih elemenata vojne službe.
„Ako ne možemo da povećamo broj vojnika onoliko brzo koliko nam je potrebno, moraćemo da razgovaramo o obaveznim elementima vojne službe tokom ovog izbornog ciklusa“
poručio je Merc.
Stvari očigledno ubrzano dobijaju mračan obrt.
Strategija Engleza, podbuni ostale narode, nahuškaj na neprijatelja a onda na kraju uključi se kad je sve gotovo ili pobegni negde ako vidiš na ne ide. Inače,podmeći, zavadi, igraj pokvareno čačkaj mečku. Pošalji Poljake, Rumune, Čehe, Nemce, fince, Šveđane, Norvežane a ti ponosno stupi na kraju kolone. Kad ovi izgube ili se desetkuju i načnu neprijatelja ti ga dokusuri i na kraju izvući benefit. To je politika Britanaca zadnjih 500 godina.Razbiće ih Rusi daće Bog.
Poznato je da su britanci najveće zlo tako da tu nema dalje šta da se komentariše. Jedino me čudi da su nemci priznali da su namerno odsečeni od ruskih jeftinih energenata i da su izgubili konkurentnost . Umesto da ispravljaju greške oni srljaju u veće,spremaju se za rat sa rusijom koji znaju da nemogu da dobiju a uz to će evropa biti razorena sa bezbroj žrtava i sve to samo da nebi priznali gršku jer su slušali amerikance i odvratne britance.
Zlice opet nesto mlate. Vi sto ste ljudi pobijali za svojih 1000 godina mogli smo naseliti jos 3 planete. Fuj olosi britanski.
Zalosno (ma radost bre) sto je Britanija dozivela do tog momenta u svojoj istoriji da su glavni odgovorni ljudi u njihovoj drzavi ili potpuni idioti ili se za ogromne pare prave potpunim idiotima.
Rece: “Načelnik Generalštaba britanskih oružanih snaga, ser Ričard Najton, otvoreno je poručio da građani Velike Britanije moraju mentalno i praktično da se pripreme za mogućnost direktnog sukoba sa Rusijom. Prema njegovim rečima, bezbednosna situacija je opasnija nego u bilo kom trenutku njegove karijere, a rizik od ruskog napada veći je nego ikada ranije.”
Ovaj idiot porucjuje da su Rusi izgleda totalni ludaci koji ce izvrsiti morski ili vazdusni desant na Britaniju (ili oba desanta istovremeno), jer logicno da drugog nacina ne postoji napasti na tu ostrvsku drzavu.
Ali za ime dragog Boga postavlja se jednostavno (ne moze biti jednostavnije) pitanje zasto to uopste treba Rusima? ZASTO???
Malo je Rusima sto imaju preko ukupno 5000 N bojevih glava i nedostaje im nekoliko i za tu Britaniju?
Usput, Metreveli je potomak naciste.
Pa nisu ni Ameri izvršili desant na Japan,pa je Japan kapitulirao…Prvo ih malo “omekšaš ” sa par atomskih,a onda sa paradnim uniformama uđeš…Američki recept koji se pokazao tačan… Zašto i drugi ne bi mogli da primene isti uspešan recept?