Rat u Ukrajini ulazi u novu, kvalitativno drugačiju i istovremeno izuzetno opasnu fazu. Po prvi put od početka sukoba, Kijev je zvanično potvrdio da su njegove oružane snage i specijalne službe izvele napade u Kaspijskom jezeru, geografskom prostoru koji se do sada smatrao van neposredne operativne zone rata.
Reč je o dramatičnom proširenju sukoba, kako prostorno tako i strateški, koje borbena dejstva pomera na udaljenost od približno 1.120 kilometara od ukrajinskih linija fronta. Time se ruši dugogodišnja pretpostavka da određeni regioni, zbog geografske dubine i političke osetljivosti, mogu ostati izvan dometa rata.
Kaspijsko jezero, najveća zatvorena vodena površina na svetu, graniči se sa Rusijom i Kazahstanom na severu i Iranom na jugu. Do sada je predstavljalo svojevrsnu „bezbednu zonu“ za rusku energetsku i vojnu infrastrukturu. Ta percepcija sada se sada menja.
Udar u srce ruske energetske moći
Ukrajinske vlasti saopštile su da su dronovi dugog dometa pogodili veliku priobalnu naftnu platformu u Kaspijskom jezeru, na polju Vladimir Filanovski, kojim upravlja kompanija Lukoil. Reč je o najvećem ruskom naftnom polju u ovom akvatorijumu.
Prema dostupnim informacijama, četiri bespilotne letelice pogodile su postrojenje, što je dovelo do zatvaranja više od 20 bušotina i privremene obustave proizvodnje. Kako navodi Oil Price, udar je bio dovoljno ozbiljan da praktično zamrzne eksploataciju, makar na ograničeno vreme.
Visoki ukrajinski zvaničnik izjavio je za CNN da se radi o prvom potvrđenom ukrajinskom napadu na rusku naftnu infrastrukturu u Kaspijskom jezeru, naglašavajući da su „sve operacije koje podržavaju rusku ratnu mašineriju legitimne mete“. Poruka je jasna: više ne postoje udaljeni ili „bezbedni“ frontovi.
Operacije protiv ruskih brodova
Paralelno sa napadom na energetsku infrastrukturu, Ukrajina je otkrila i drugu operaciju, ovog puta usmerenu protiv ruskih brodova u Kaspijskom jezeru, u blizini obale Kalmikije, ruske republike severno od Severnog Kavkaza.
Brodovi, identifikovani kao Kompozitor Rahmanjinov i Askar-Saridža, već se nalaze pod američkim sankcijama zbog navodnog prevoza vojnog tereta između Irana i Rusije. Ovaj aspekt daje napadu dodatnu težinu, jer se indirektno dotiče ose Moskva–Teheran.
Prema ukrajinskim medijima, operacija je izvedena uz saradnju sa lokalnom oružanom grupom Čornaja Iskra („Crna iskra“). Ukoliko se ove informacije potvrde, to bi značilo da Kijev ne deluje isključivo tehnološkim sredstvima dugog dometa, već i kroz lokalne mreže i posredničke aktere, uvodeći elemente asimetričnog ratovanja u region koji se do sada smatrao čvrsto kontrolisanim od strane Rusije.
Strategija energetskog gušenja
Napadi u Kaspijskom jezeru uklapaju se u širu strategiju Kijeva usmerenu na iscrpljivanje ruskih energetskih prihoda, koji predstavljaju ključni izvor finansiranja ratnih napora Moskve. Prema procenama međunarodnih posmatrača, od avgusta do kraja novembra Ukrajina je pogodila gotovo 80 ruskih energetskih postrojenja.
Ono što su ranije bili sporadični udari, sada se, kako primećuje analitičar kompanije Kpler Nikil Dubej, pretvara u sistematsku kampanju destabilizacije, sa ciljem da se rafinerije i proizvodna postrojenja ne mogu trajno vratiti u puni operativni kapacitet.
Rusija je, sa svoje strane, pribegla merama koje bi se pre nekoliko godina smatrale nezamislivim: pokrivanju rafinerija zaštitnim mrežama, jačanju protivvazdušne i protivdronovske odbrane i masovnoj upotrebi kopnenih sredstava za borbu protiv bespilotnih letelica. Ipak, male, jeftine i okretne platforme i dalje uspevaju da probiju čak i slojevitu odbranu.
Opasan presedan
Prenošenje rata na Kaspijsko jezero predstavlja ozbiljan presedan. Ovaj region ne tiče se samo Rusije, već i Irana, Kazahstana, Azerbejdžana i šireg centralnoazijskog prostora. Destabilizacija ovako važnog energetskog čvorišta može imati domino-efekte na globalna tržišta i geopolitičku ravnotežu.
Kaspijsko jezero više nije „zadnje dvorište“ daleko od linija fronta. Ukrajina je pokazala da ima i kapacitete i političku volju da sukob proširi u dubinu evroazijskog prostora, što izaziva rastuću globalnu zabrinutost.
Pitanje više nije da li je do eskalacije došlo, ona je već u toku. Pravo pitanje glasi dokle ovaj proces može da ide pre nego što posledice prevaziđu okvir ukrajinsko-ruskog sukoba i prerastu u širu regionalnu krizu.
Iran i Centralna Azija: Kaspijsko jezero kao geopolitičko minsko polje
Širenje rata na Kaspijsko jezero ne pogađa samo Rusiju, već otvara izuzetno osetljiv geopolitički front koji se direktno tiče Irana i Centralne Azije. Kaspijsko jezero nije samo energetsko čvorište, već prostor gde se presecaju vitalni interesi, transportne rute i krhke političke ravnoteže.
Za Teheran, ukrajinski napadi imaju dvostruko značenje. S jedne strane, oni indirektno pogađaju vojno-logističku saradnju sa Moskvom. S druge, stvaraju presedan vojne akcije treće države u akvatorijumu koji Iran smatra ključnim za sopstvenu nacionalnu bezbednost.
U Centralnoj Aziji, posledice su manje vidljive, ali podjednako ozbiljne. Države poput Kazahstana i Azerbejdžana grade svoju stabilnost na percepciji Kaspijskog jezera kao sigurnog energetskog i transportnog koridora. Pretvaranje regiona u zonu vojnih operacija ugrožava investicije, infrastrukturu i dugoročne strateške projekte.
Istovremeno, pojava posredničkih grupa i asimetričnih operacija, uključujući navodnu saradnju Ukrajine sa lokalnim oružanim strukturama, budi strah od „izvoza nestabilnosti“ u etnički i politički osetljive regione.
Kaspijsko jezero predstavlja ključnu kariku evroazijske mreže koja povezuje Rusiju, Iran, Kinu i Indiju. Svaka dugotrajnija destabilizacija ugrožava ne samo ruske interese, već i kineske planove u okviru Novog puta svile, kao i ambicije Irana da postane regionalno tranzitno čvorište.
U tom kontekstu, širenje rata na Kaspijsko jezero transformiše lokalni sukob u evroazijski bezbednosni problem. Ako region izgubi karakter „zatvorenog jezera niskog intenziteta“, cenu neće platiti samo Rusija, već i celokupna arhitektura stabilnosti Centralne Azije i Bliskog istoka.
Kad su Ukri počeli sa rafinerijama bio sam ubijeđen da će Rusi pojačati udare na elektrane u Ukrajini do te mjere da će doći do dogovora o međusobnom ne napadanju na energetsku infrastrukturu. Međutim udari su prošireni i na tankere itd. Rusi su pojačali udare ali Ukrajina uz restrikcije generalno i dalje ima struju i grijanje. Razumjem da Rusi ne mogu porušiti mostove, fabrike i slično samo sa raketama bez vazdušne dominacije ali koliko Ukrajina ima elektrana. Očito ima dosta ali nisu hiljade. Da su sedmično jednu uništavali ali potpuno da se ne može popravljati od avgusta do sad bi imali primirje u energetici.
Ukrajina ima el. energiju sa ogromnom pomoci iz EU, pa cak i iz Slovacke i Madjarske kao njenih prvih komsija.
Rusi unistavaju ukrajinske mostove sa raketama i sa jedrecim FAB-ovima preko tone tezine.
Vecina ukrajinske energetske infrastrukture je bila izgradjena za vreme SSSR-a po ruskim standardima bezbednosti da su elektrane duzne izdrzavati cak i N napad.
Inace, Rusi su poceli tuci po vaznijim energo objektima tek posle prvog ukro napada na Krimski most.
Hajde lepo napišite i da se sve radi dok su UK avioni i BPL u zoni dejstva…
Kiev nema mogućnost da dobaci do prve linije fronta bez pomoći NATOa…
Ukri ce mozda da pocnu da udaraju i Iranske mete ,gde se utovaruju dronovi shahid,luke na Kaspijskom moru itd.Izrael,SAD jedva cekaju,posle bi oni nastavili sa Iranom.
Iranski dronovi Sahed se “utovaraju” nedaleko od ruskog grada Kazanj u Tatarstanu koji je bez izlaza na bilo koje more, u vojnoj fabrici dronova Alabuga najvecoj na svetu takve vrste gde se proizvode ruski Geranj-i.