Kina je načinila još jedan simboličan, ali i veoma opipljiv iskorak u razvoju velikih bespilotnih letelica. Njena najmasivnija dron-platforma do sada, model Điutian, odnosno Jetank, uspešno je izvela svoj prvi let u provinciji Šansi. Test koji je kompanija AVIC označila kao u potpunosti uspešan obavljen je 11. decembra, kada se letelica vinula sa aerodroma u Pučengu bez ikakvih poteškoća.
Ovaj dron već na prvi pogled deluje kao projekat koji uvodi novu kategoriju na globalnoj sceni. Sa rasponom krila od 25 metara, dužinom od preko 16 metara i najvećom poletnom masom od 16 tona, Điutian (Jiutian/Jetank) spada među najveće bespilotne letelice ikada konstruisane. Može da krstari na visini od 15 km,a ima maksimalni domet od 7.000 km. Ipak, sama veličina ili domet nije ono što ga izdvaja, već njegova sposobnost da u unutrašnjem modulu i na spoljnim nosačima ponese kompletan arsenal različitih sistema, uključujući i čitav roj manjih dronova koji se mogu lansirati tokom leta.
Kina je izvela prvi let ogromnog drona Điutian, bespilotne letelice od 16 tona sposobne da nosi i lansira čitave rojeve manjih dronova u letu. Reč je o tehnološkom iskoraku koji menja pravila i u vojnom i u civilnom domenu. pic.twitter.com/zF68Ywaol5
— Oruzje Online (@oruzjeonline) December 11, 2025
Prema tumačenju kineskih stručnjaka, upravo je ta mogućnost masovnog lansiranja manjih letelica ono što Điutian pretvara u svojevrsni „matični brod u vazduhu“. U njegovoj unutrašnjoj „košnici“ može da se smesti stotinu malih dronova, spremnih za izviđanje, napad ili elektronsko delovanje. Ukoliko ne nosi dronove sposoban je da podigne teret od 6 tona (što je polovina strateškog bombardera H-6K). Lansiranje može biti pojedinačno ili u celom roju, u zavisnosti od situacije, što ovaj sistem čini daleko fleksibilnijim od klasičnih platformi.
Iako se na zapadu najčešće govori o vojnom potencijalu ovog drona, kineski mediji ističu da mu primarna uloga nije nužno vezana za oružane snage. Zvanično se vodi kao višenamenska letelica, namenjena isporuci tereta u nepristupačna područja, obnovi komunikacionih veza posle katastrofa, dovoženju hitne pomoći, mapiranju resursa i drugim civilnim zadacima. Kineska vlada ga direktno vezuje za razvoj „ekonomije na malim visinama“, nove državne inicijative usmerene na širenje komercijalnih i logističkih usluga zasnovanih na dronovima.
Naravno, ovakva platforma ne može da izbegne pažnju vojnih analitičara. Već na prvom javnom prikazu u Džuhuaju 2024. godine postalo je očigledno da Điutian može da nosi vođene bombe teške i do jedne tone, razne tipove raketa i opremu za elektronsko ratovanje. Modularnost mu omogućava da za oko dva sata pređe iz transportne u borbenu konfiguraciju, ili obratno, što je u današnjim operacijama presudna prednost.
Kineski eksperti smatraju da se njegova nosivost i operativni kapaciteti mogu porediti sa avionima koji imaju posadu, posebno sa starijim lovačko–bombarderskim platformama. To zapravo govori koliko brzo Kina nadoknađuje tehnološke praznine u oblasti autonomnih letelica velikog dometa.
Iako AVIC nije naveo kada bi Điutian mogao da uđe u redovnu upotrebu, sam prvi let već se u Kini opisuje kao „istorijski proboj“. Peking već godinama ulaže u razvoj velikih autonomnih sistema koji bi trebalo da dopune ili zamene deo tradicionalnih kapaciteta, kako u civilnom, tako i u vojnom domenu.
Điutian je, u tom smislu, više od novog drona. On je demonstracija tehnološkog pravca u kojem se Kina kreće – gradnja platformi koje mogu nezavisno da deluju na ogromnim distancama, da nose velike količine opreme i, što je najvažnije, da upravljaju rojevima manjih letelica koje zajedno funkcionišu kao jedan sistem. Ako se ovaj koncept pokaže održivim u praksi, svet će ući u fazu u kojoj borbena sredstva više ne deluju pojedinačno, već u koordinisanim grupama koje kombinuju preciznost, masovnost i autonomiju.
Kina je broj 1.