Istorijski podvig Bugarske: nakon 100 godina naš sused ponovo sagradio sopstveni ratni brod – „Hrabri“

Bugarska je 8. decembra obeležila događaj bez presedana u svojoj novijoj vojnoj istoriji. U vojnoj bazi u Varni zvanično je podignuta zastava na brodu „Hrabri“, prvom ratnom brodu izgrađenom na bugarskoj obali još od vremena pre Prvog svetskog rata. Time je država faktički obnovila vojnu brodogradnju, granu industrije koja je bila ugašena gotovo tačno sto godina.

Ceremonija je za vlasti u Sofiji predstavljala mnogo više od tehničkog porinuća. Ministar odbrane Atanas Zaprjanov nazvao je ovaj brod materijalnim dokazom dugogodišnje politike modernizacije, koja treba da obezbedi operativnu zaštitu bugarskih teritorijalnih voda i njene ekskluzivne ekonomske zone u Crnom moru, danas jednom od najnestabilnijih geopolitičkih tačaka u Evropi.

„Hrabri“ je prvi od dva broda naručena u okviru programa vrednog 503 miliona evra, potpisanog 2020. godine. Iako je dizajn delo nemačke kompanije NVL, izgradnja je u potpunosti sprovedena u varnavskom brodogradilištu MTG Delfin, što je Bugarskoj dalo priliku da formalno povrati status države koja sama gradi svoje ratne platforme.

Kompromis modernizacije: između budžeta i vatrene moći

Bugarska je na ovaj projekat krenula iz nužde, ali i strateške računice. Prvobitne namere da se nabave mnogo skuplje francuske korvete Gowind brzo su odbačene zbog ograničenja državnog budžeta. Umesto toga, Sofija je izabrala nemački koncept patrolnih brodova OPV 90, koji je potom prošao značajnu modifikaciju da bi se približio sposobnostima lakih korveta.

Rezultat je plovilo od oko 2.300 tona, tehnički svrstano među patrolne brodove, ali opremljeno na nivou ozbiljne borbene platforme. „Hrabri“ nosi švedske protivbrodske rakete Saab RBS-15 Mk 3+, vertikalni lanser za protivvazdušne rakete VL-MICA, protivpodmornička torpeda i artiljeriju koju čine top od 76 mm i sistem bliske protivvazdušne odbrane Rheinmetall Oerlikon Millennium od 35 mm.

Time Bugarska, koja tradicionalno raspolaže ograničenim mornaričkim resursima, dobija brod sposoban za dejstva protiv vazdušnih, morskih i podvodnih pretnji, što ranije nije bilo izvodljivo ni konceptualno ni tehnološki.

Crno more kao zona rizika

Datum porinuća nije slučajan ni simbolički ni strateški. Rat u Ukrajini pretvorio je Crno more u jednu od najopasnijih pomorskih zona na svetu. Načelnik odbrane, admiral Emil Eftimov, otvoreno je upozorio da Bugarska ulazi u period u kojem rat više nije apstraktna geopolitička kategorija, već realan faktor planiranja.

Država istovremeno čeka odobrenje Evropske komisije za finansiranje iz programa SAFE, novog mehanizma EU namenjenog podsticanju odbrambene industrije. Ta sredstva bi omogućila kupovinu dodatnih raketnih sistema za „Hrabrog“ i njegov sestrinski brod „Smeli“, porinut 2024. godine, čiji se ulazak u službu očekuje uskoro.

Širi talas bugarske modernizacije

Porinuće „Hrabrog“ deo je šire transformacije bugarskih oružanih snaga, koja uključuje i nabavke američkih lovaca F-16, kao i modernizaciju kopnene vojske. Ipak, simbolika ovog broda prevazilazi njegovu taktičku vrednost.

Posle jednog veka u kojem je Bugarska kupovala gotove ratne brodove, država ponovo stupa u fazu u kojoj ih gradi sama. To ne menja samo strukturu njene mornarice, već i njenu industrijsku i stratešku težinu u regionu u kojem se granice moći iz dana u dan preispisuju.