Američka racija u Siriji pretvorila se u haos: umesto teroriste ubijen njihov agent koji je radio protiv ISIS-a

Racija američkih snaga u oblasti Dumejr istočno od Damaska, izvedena 19. oktobra, trebalo je da bude brzo i precizno hapšenje operativca Islamske države. Umesto toga, završila se ubistvom Halida el Masuda, čoveka koji je godinama prikupljao obaveštajne podatke protiv ISIS-a za lokalne frakcije i strukture koje su se tokom rata smenjivale između ekstremizma, pobune i saradnje sa zapadnim službama.

Ovaj incident ne pokazuje samo vojni propust, već ogoljava duboku zbrku u američkoj obaveštajnoj arhitekturi u Siriji, gde se već deset godina prepliću interesi CIA, Pentagona, lokalnih milicija i nekadašnjih ekstremista koji danas nose odela i kravate.

Identitet koji menja oblik: ko je bio Halid el Masud

Prema svedočenjima njegove porodice i lokalnih izvora, El Masud nije bio meta operacije niti pripadnik ISIS-a. Naprotiv, njegova biografija bila je tipična za sirijski haos:

• godinama je radio protiv ekstremista u južnim pustinjskim regionima,
• delovao je u frakcijama koje su se menjale kako je menjan teren,
• sarađivao je sa strukturama koje Zapad podržava poslednjih godina,
• imao je pristup informacijama koje su bile korisne međunarodnim akterima.

Njegova pozicija nije statična, jer Sirija poslednju deceniju ne poznaje stabilne identitete. Ljudi koji su nekada nosili crne zastave, već sutradan su postajali „opozicija“, zatim „partneri“, pa onda „savetnici“, kako je to zahtevala geopolitička dinamika.

El Masud je, po svemu sudeći, bio deo te realnosti – čovek koji je do sada preživljavao tako što se uklopio u novu strukturu moći koja se na terenu formirala nakon sloma starog režima.

Racija izvedena u haosu informacija

Racija je sprovedena u ranim jutarnjim satima, u saradnji američkih snaga i pripadnika Sirijske slobodne armije (SSA). Jedinice SSA danas formalno pripadaju novom Ministarstvu odbrane koje funkcioniše pod zapadnim patronatom.

Međutim, njihova istorija je fragmentisana. Mnogi njihovi ljudi potiču iz frakcija koje su se tokom rata preplitale sa radikalnim grupama, uključujući i one iz ranih faza ISIS-a i Al Kaide.

Upravo u takvim mrežama najčešće se dešavaju manipulacije.

Ako lokalna frakcija želi da ukloni rivala ili nepoželjnu figuru, najjednostavniji način je da ga označi kao „ISIS operativca“ i prepusti američkim snagama da završe posao.

Po svemu viđenom, postoji ozbiljna sumnja da je upravo to scenarijo koji je doveo do smrti El Masuda.

Porodično svedočenje: napad, hapšenje, pa smrt bez objašnjenja

El Masudova majka izjavila je da su pripadnici operacije upali u kuću, napali njenog sina, zatim ga odveli, da bi porodica kasnije dobila šturo obaveštenje da je preminuo. Nije im ponuđeno jasno objašnjenje, niti su iznete zvanične informacije o identitetu osobe koju su američki vojnici zapravo tražili.

Prema prvim izveštajima, cilj racije bio je pripadnik ISIS-a koji se navodno kretao u istoj oblasti. Međutim, američka Centralna komanda (CENTCOM) nikada nije zvanično potvrdila identitet mete, što dodatno učvršćuje sumnju da je cela operacija vođena po pogrešnim obaveštajnim podacima.

Rat obaveštajnih službi: kada se CIA i Pentagon rade odvojeno

Jedan od ključnih razloga zbog kojih dolazi do fatalnih grešaka, poput ubistva Halida el Masuda, leži u činjenici da u Siriji nikada nije delovala jedna jedinstvena američka politika. Umesto toga, paralelno su delovale dve nezavisne strukture moći sa različitim ciljevima, metodama i partnerima na terenu.

Pentagon, odnosno sada američko Ministarstvo rata, vodio je klasične vojne operacije protiv ISIS-a, sarađivao sa kurdskim SDF-om i oslanjao se na strogo definisane obaveštajne procedure. Njihova borba bila je javno deklarisana, linearna i vođena kroz jasne komandne lance.

Pored toga, Pentagon i ruska vojska imali su stabilan kanal koordinacije tokom najintenzivnijih godina rata u Siriji, a suprotno zvaničnim medijskim narativima o „sukobu interesa“, realnost na terenu bila je mnogo praktičnija i prizemljenija.

CIA, s druge strane, razvijala je široku mrežu prikrivenih odnosa sa lokalnim frakcijama, uključujući i one koje su se tokom rata selile između radikalizma, pobune i „moderata“ koje je Zapad kasnije politički prepakovao. Njihov pristup bio je fleksibilan i oportunistički. Koristili su svakoga ko je mogao isporučiti rezultat, bez obzira na to kako je ta osoba izgledala na starim dosijeima.

Sirijski rat je tako postao poprište nevidljivog sukoba dve Amerike, a ne samo sukoba između SAD i ISIS-a. U tim pukotinama, gde se različiti američki centri moći ne razumeju, a lokalni akteri koriste svaku priliku, stradaju upravo oni koji rade protiv ekstremista, kao što se dogodilo u slučaju El Masuda.

Al-Šara (al-Džolani): najbolji primer sirijske „transformacije“

Jedan od najpoznatijih primera takve zbrke jeste Ahmad al-Šara, poznat i kao al-Džulani. Njegov put najbolje pokazuje koliko brzo identiteti menjaju oblik:

• u ranim fazama sirijskog rata bio je ISIS terorista,
• kasnije je postao vođa ogranka Al Kaide u Siriji,
• zatim je u CNN studiju našminkan i „transfotmisan“ u političkog lidera,
• prošao je kroz proces javnog rebrendinga koji su kreirale zapadne službe.

Danas sa Zapadom i njihovim partnerima stoji kao „politički faktor mira i stabilnosti“.

Međutim, njegove stare veze i dalje žive u svim obaveštajnim bazama i to često izaziva smrtonosne nesporazume.

Upravo u toj zoni sivila najverovatnije je i El Masud stradao.

ISIS je oslabljen, ali i dalje koristi haos na terenu

Iako su Amerikanci 2019. formalno proglasili kraj teritorijalnog kalifata, oko 2.500 boraca ISIS-a i dalje deluje u regionu. Najnoviji podaci ukazuju na pad aktivnosti ekstremista, ali oni nemaju potrebu da osvajaju teritoriju, dovoljno im je da prežive i čekaju priliku, a upravo ovakvi obaveštajni promašaji tu priliku stvaraju.

Dok američke i lokalne snage greše u identifikaciji sopstvenih saradnika, preostale ćelije ISIS-a mogu nesmetano da nastave svoje operacije u pustinjskim zonama.

Smrt koja razotkriva sistemski haos

Ubistvo Halida el Masuda nije samo tragična greška, to je ogledalo celog američkog prisustva u Siriji. Sistem koji počiva na frakcijama koje su menjale zastave, na podacima koji su stari godinama i na lokalnim partnerima koji vode sopstvene ratove, ne može pružiti stabilnost niti preciznost.

U takvom okruženju nije iznenađenje da je pogrešno identifikovan čovek koji je radio protiv ISIS-a. Iznenađenje je samo to što se ovakve greške ne dešavaju još češće.