Toksično razaranje iz Černobila preti Evropi, sabotaža u nuklearki oštetila zaštitnu školjku od curenja radijacije

Zaštitni omotač ukrajinske nuklearne elektrane u Černobilu je oštećen i to nisu dobre vesti ni za jednu zemlju u evropskom radijusu, od Ukrajine do Srbije, što je izazvalo uzbunu u Kijevu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju IAEA objavila je da je šteta nastala nakon napada dronom ozbiljna i da ugrožava nuklearnu bezbednost.

Ovaj zaštitni omotač je podignut kako bi sprečio curenje radioaktivnosti posle nesreće 1986. godine, ali više ne može u potpunosti da ispuni svoju funkciju, jer je pretrpeo veliku štetu, saopštila je IAEA u petak 5. decembra.

IAEA je objasnila da je inspekcija čeličnog omotača, poslednji put završena 2019. godine, pokazala da je napad dronom u februaru, tri godine nakon izbijanja rusko-ukrajinskog rata, izazvao ozbiljna oštećenja.

Generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi saopštio je da je inspekcija potvrdila da je bezbednosni sistem izgubio svoje glavne funkcije, uključujući sposobnost zadržavanja radioaktivnih materija, iako noseće strukture i sistemi za praćenje nisu pretrpeli nepovratnu štetu.

Međutim, nije pronađena šteta na strukturnim elementima niti na stalnim sistemima nadzora objekta.

Prema Grosiju, deo radova na popravci već je urađen na krovu zaštitne konstrukcije, ali da bi se obezbedila dugoročna nuklearna bezbednost, potrebni su sveobuhvatni restauratorski radovi.

IAEA preporučuje mere kontrole vlage, praćenja korozije i modernizaciju automatskog sistema za nadzor zaštitne konstrukcije.

Privremeni radovi planirani su za 2026. godinu, dok će potpuna restauracija zaštitnog poklopca biti izvedena nakon završetka oružanog sukoba između Rusije i Ukrajine.

Do sada, prema procenama IAEA, ukupni troškovi zaštitne opreme i materijala isporučenih Ukrajini od početka sukoba prelaze 21 milion evra.

Šta je zaštitna školjka

Novi bezbedni konfinment, odnosno nova zaštitna školjka, ogromna je izolaciona struktura u obliku luka postavljena preko oštećenog četvrtog reaktora Černobiljske nuklearne elektrane posle nesreće.

Izgradnja je počela 2007. godine.

U novembru 2016. godine, konstrukcija je navučena preko oštećene zgrade reaktora sa prvim zaštitnim sarkofagom, a potom je instalirana potrebna oprema tokom naredne tri godine.

Struktura je zvanično puštena u rad u julu 2019. godine.

Nuklearna provokacija

Podsećamo da je IAEA prijavila eksploziju u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani u petak, 14. februara.

Oko 01.50 časova, bespilotna letelica sa eksplozivnim punjenjem udarila je u objekat, izazvala požar i oštetila zaštitnu školjku oko reaktora broj 4, koji je uništen u nesreći 1986. godine.

UN su saopštile da su nivoi radijacije ostali stabilni i da nema prijavljenog curenja.

Incident se dogodio na dan otvaranja 61. Minhenske bezbednosne konferencije, gde se Kijev nadao dodatnoj podršci nove američke administracije.

Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, dron sa visokoeksplozivnom bojevom glavom oštetio je krov novog sarkofaga i izazvao požar. Požar je ugašen, a nivo radijacije nije porastao.

Tadašnji šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak izjavio je da će ukrajinska delegacija u Minhenu preneti SAD detaljne informacije o napadu i potencijalnim pretnjama po sklonište i nuklearnu bezbednost.

Jermak je rekao i da su svi učesnici konferencije bili veoma ljuti zbog napada dronom na Černobilj. Za incident je okrivio Rusiju i dodao da, prema prvim procenama, postoji značajna šteta na zaštitnoj konstrukciji.

Što se tiče rizika od curenja zračenja, tokom dana su se smenjivale oprečne informacije. U početku je Zelenski negirao postojanje opasnosti, a do večeri je glavni inženjer elektrane upozorio da pretnja ipak postoji.

Dispersion Area of the radioactive cloud following the Chernobyl disaster pic.twitter.com/n1IUyCBHGs

— Fascinating (@fasc1nate) November 25, 2025

Rusija negirala optužbe

Rusija je kategorično odbacila optužbe.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija ne napada ukrajinsku nuklearnu infrastrukturu i da su tvrdnje o ruskom učešću u takvim napadima provokacija i izmišljotina.

Prema najčešće pominjanoj verziji, reč je o ukrajinskoj provokaciji sa ciljem diskreditacije Rusije na dan početka mirovnih pregovora.

Na Minhenskoj konferenciji ovo pitanje ostalo je nisko na prioritetnoj listi.

Podseća se da je katastrofa iz 1986. godine širila radioaktivnost širom Evrope i primorala sovjetske vlasti da mobilišu ogroman broj ljudi i resursa kako bi ograničili posledice nesreće. Poslednji reaktor elektrane ugašen je 2000. godine.

Nove tenzije

Navodi se i da su 27. juna borci ukrajinskih formacija napali osoblje Zaporoške nuklearne elektrane dronovima na udaljenosti od 350 do 400 metara od energetskih blokova. Nije bilo žrtava.

Radnici su se blagovremeno sklonili.

Rusko Ministarstvo odbrane potom je iznelo nove tvrdnje da zapadne obaveštajne službe pripremaju provokacije povezane sa Černobiljem, uz navode da Kijev planira da optuži Rusiju za navodno zagađenje zemljišta u okolini.