Ruski i ukrajinski izvori saglasni su u jednoj tački: rat ulazi u fazu u kojoj će se odluke donositi pod pritiskom iscrpljenosti, nedostatka ljudstva i potrebe obe strane da izbegnu strateški poraz. Dok ruski komandni vrh govori o stvaranju nove bezbednosne zone duž granice, ukrajinski komandanti pokušavaju da stabilizuju front, gomilaju snage na severu i pripremaju pokret koji deo analitičara u Kijevu opisuje kao samoubilački pokušaj preokreta.
Ruski ciljevi na severu i spor napredak
Tokom posete jednom od punktova Severne grupe snaga, Vladimir Putin je 30. novembra zatražio od Valerija Gerasimova detaljan izveštaj o formiranju bezbednosne zone duž rusko-ukrajinske granice. Severna grupa je ostvarila nekoliko taktičkih uspeha: Ukrajinci su potisnuti iz Junakovke, koja je služila kao logističko čvorište tokom njihove invazije na Kursku oblast, a Volčansk je pod ruskom kontrolom.
Očekivanja mnogih ruskih analitičara da će se ofanziva ovog leta preliti ka Sumi nisu se ostvarila. Napredovanje je sporo i odvija se kroz teške urbane kontakte. Izveštaj OSINT kanala Severni vetar navodi da su se 4. decembra ruske snage približile centru Vilče, oko 150 metara od Limana i oko 350 metara duž šumskih pojaseva na Melovskom pravcu.
Ruski komentatori tvrde da je glavni razlog sporijeg tempa činjenica da ukrajinski komandni vrh nema dileme oko žrtvovanja ljudstva, dok ruska vojska pazi na gubitke. Kao ilustraciju navode jedan napad u kom je 225. samostalni jurišni puk izgubio polovinu grupe u harkovskoj oblasti.
Prema ruskim procenama, ukrajinski gubici tokom poslednja 24 sata premašili su 160 ljudi, od čega oko 100 u Sumskoj oblasti i preko 60 u Harkovskoj. Iako se radi o relativno malom delu celog fronta, teren je izuzetno težak, što dodatno usporava rusko napredovanje.
Ukrajinsko gomilanje snaga na granici sa Rusijom
Uprkos gubicima, ukrajinski komandanti premestili su četiri brigade i veći broj stranih boraca i operatera dronova ka Sumskoj i Kurskoj oblasti. Kanal Adekvatan stanovnik Harkova tvrdi da Kijev pokušava da iskoristi napuštenu železničku prugu Sumi-Gotnja-Belgorod-Kupjansk za dovođenje dodatnih snaga ka granici.
Prema ruskim izveštajima, grupacija na severu broji oko 10.000 ljudi, uključujući operatere FPV dronova i plaćenike iz Latinske Amerike. Sa terena stižu podaci da ukrajinski generalštab raspolaže planovima maksimalno četiri meseca unapred, što analitičari vide kao indikator hitnosti i manjka rezervi.
Ukrajinski frontovi pod pritiskom
Situacija na drugim delovima linije je jednako napeta. Ukrajinski front u Zaporožju je pod sve većim pritiskom, a sektor Donbasa, posebno šire područje Krasnoarmejska i Dimitrova, ulazi u kritičnu fazu. U Seversku i Konstantinovki koncentrisane su poslednje veće ukrajinske rezerve.
Pitanje koje se nameće jeste: zašto ih drže upravo tamo.
Jedna interpretacija stiže iz ukrajinskog lista Ekonomskaja pravda, gde Bogdan Mirošnikov sugeriše da Kijev razmatra duboki udar na rusku teritoriju kako bi obezbedio pregovaračku prednost pri sklapanju mirovnog sporazuma. Sam napad bi imao simboličnu i političku, pre nego vojnu svrhu.
Strah od ruskog juriša ka Kijevu
Ruski nezavisni analitičari sve otvorenije govore da je ključ rata zapravo Kijev. U njihovim procenama, čak i ako Ukrajina izgubi preostale delove Donbasa, Zaporožje ili Dnjepropetrovsku oblast, Kijev će nastaviti da se opire. Ali ako ruske trupe dođu do prilaza glavnom gradu, Zelenski će biti primoran da potpiše ograničenu kapitulaciju ili prihvati uslove nametnutog mira.
U ruskim izveštajima pojavljuje se i drugi scenario: tvrdi se da je Zelenski spreman da u svakom trenutku objavi da prihvata Trampov mirovni plan i da bi to trenutno zaustavilo borbe. Ipak, deo ruskih analitičara smatra da bi takav potez mogao doći prekasno, zavisno od toga kako se front bude razvijao do proleća.
Da li Ukrajina zaista priprema samoubilački protivnapad
Kada se pogleda raspored snaga, intenzitet premeštanja brigada, pravac kretanja rezervi i pritisak na ostalim sektorima, čini se da Kijev možda želi da povrati inicijativu, čak i po cenu velikih gubitaka. Ukrajinske vlasti ne žele da izgube ključne oblasti na istoku i jugu, ali još nisu spremne ni da pristanu na ustupke na koje ih Zapad tiho gura.
Ako zaista dođe do ukrajinskog prodora ka ruskoj teritoriji, to bi bio potez visokog rizika koji bi mogao dovesti do direktnog odgovora Moskve kroz ubrzano napredovanje prema Kijevu.
Opasna faza
U ovom trenutku postoje dva moguća pravca razvoja:
- Ukrajinski visokorizični protivnapad kojim bi pokušali da vrate inicijativu i dobiju poziciju za pregovore.
- Ruska strategija direktnog pritiska na Kijev kao jedini način da se postigne politička pobeda.
Oba scenarija nose ekstreman rizik. Obe strane su pod pritiskom vremena, ljudstva i političkih očekivanja, dok se na horizontu pojavljuje još jedan nepoznati faktor: kako će se Trampov plan konkretno odraziti na dinamiku rata.
А сада да видимо шта причају комшије:
Iz transportnih helikoptera koji su stigli na zračnu luku, padobranci su se uspješno iskrcali, nakon čega su krenuli zauzimati zračnu luku, ušavši u borbu s obližnjim postrojbom ukrajinske nacionalne garde, koja je imala svoju bazu u neposrednoj blizini zračne luke. Prema tvrdnjama ukrajinskog medijskog časnika kodnog imena Operator Starsky, koji je i sam sudjelovao u borbama za aerodrom, nakon što je obližnja ukrajinska brigada Nacionalne garde ostala bez streljiva, morala se privremeno povući što je Rusima omogućilo da se privremeno konsolidiraju. Nakon što su okružili zračnu luku, do večeri su Ukrajinci istjerali padobrance, a preostali padobranci razbježali su se po okolnim šumama. Prema tvrdnjama zapovjednika Gruzijske legije, Mamuke Mamulašvilija (dragovoljačke postrojbe koja je također sudjelovala u borbama za aerodrom na strani Ukrajine) njegovi ljudi su ostali bez streljiva, a on je sam svojim autom krenuo gaziti ruske padobrance u povlačenju.
Unatoč padu aerodroma, Ukrajinci su nastavili djelovati po ruskim trupama u Hostomelu koristeći jurišne helikoptere i topničko-raketne snage. Dana 27. veljače, Ukrajinci su tukli po aerodromu topništvom, te su prema tvrdnjama Ukrajinaca, u napadima Rusima naneseni izvjesni gubici. Tijekom istoga dana, težište borbenih djelovanja pomaklo se prema susjednim mjestima Buča i Irpinj. Idućeg dana, 28. veljače, vozila iz velikog ruskog konvoja (dugog 40 kilometara) stigla su do zračne luke. Do 2. travnja 2022-, Ukrajinci su povratili kontrolu nad zračnom lukom, nakon ruskog povlačenja s kijevskog strateškog napadnog pravca
————————————————————————————————————————
Ово вам је са Хрватске Википедије, објективно и истинито, након што су се Десантњики првог дана повукли и разбежали по околним шумама, а тај Рамбо из Грузијске легије је приликом повлачења аутомобилом газио падобранце??? Једина истина је да су Украјинци повратили контролу када су се Руси повукли а нису се повукли због немоћи већ због споразума, Десантњика је било само две стотине а Укра на и око аеродрома пар хиљада. Појединце би на овој Википедији дочекали оберучке, можда би вас и плаћали, заједно мрзите све Руско и лажете за медаљу…
За неупућене и пристрасне:
Od 24. do 26. februara vođena je žestoka bitka za aerodrom Antonov. Naime tog 24. nekih sedam sati od početka invazije na Ukrajinu, izvršen je helikopterski desant sa transportnim helikopterima Mi-8 MTŠ i Mi-17V5 koje us pratili borbeni helikopteri Ka-52.
Po iskrcavanju auerodrom su munjevito zauzeli pripadnici SPECNAZ i ruski padobranci (desanjtniki). Iako se tvrdilo da je aerodrom nekoliko puta prelazio je iz ruke u ruku, da su ga čas držali Rusi, a čas Ukrajinci, pokazalo se da nije bilo tačno i da je aerodrom u ruskim vojnim rukama bio od 24. februara.
Inače aerodrom je do povlačenja ruskih snaga sredinom marta meseca bio takčka odakle su pripadnici VDV se kretali prema predgrađima Kijeva Buči i Irpenu sa oklopnim vozilima BMD 2,3 i 4 gde su se sukobili sa ukrajinski specijalnim jednicama koje su obuku prošle u Fort Bregu.
Руси су одмах дошли до Кијева, повукли су се када су смрадови из Кијева уз асистенцију кривоклетника са запада који немају част, образ а ни реч прихватили Руске услове.
Њихов пристанак на споразум и дата реч реч су трајали све док се Руси нису повукли а они добили наоружање са запада и обећања да ће добити помоћ да поразе Русе.
Сада опет са “партнерима” цвиле и моле за било какав прекид ватре, да би се одморили, прегруписали и додатно наоружали, само заборавили су да Русе можеш преварити само једном и никада више, неће стати све док не постигну зацртано, војно или капитулацијом Кијева, сасвим све једно…
А што се погинулих тиче од око два милиона погинулих у сукобу слободно рачунајте да на једног Руса иде најмање седам па и више Украјинских војника. Већ сам објављивао те податке , чак се и Амери држе тих бројева, сви осим појединаца који једноставно понављају лажи.
Три пута поновиш лаж и ето ти највеће истине…
Da bre, izgleda da nisi pratio na casu !
Krenuli su Ruje sa najelitnijim padobranskim i desantnim jedinicama vec prvog dana rata, samo su ih Ukri tako samleli da su im pobili 27000 vojnika i to onih najboljih ! Bitka za Kijev je trajala od 24 februara do 2 aprila 2022 godine i zavrsila se pobedom UA.
Nikakvi dogovori, nikakvo dogovorno povlacenje, nemaju veze pregovori u Istambulu sa bitkama za Kijev, Kharkov i Herson, Ruje su bezalli ko jazavci. Pregovori su prekinuti zbog masakra u Buci nad UA civilima.
Ih ih ih ih
Било је свега две стотине “Десантњика”, а Украјинаца око две хиљаде, проверено…
Na “Kiiv” se mora jednom krenuti. Pre ili kasnije. Možda je bolje da još malo sačekaju da ih još malo samelju.