Pucnjava u francuskoj nuklearnoj luci: vojska otvorila vatru na 5 dronova iznad baze strateških podmornica

Francuska je danas dospela u žižu pažnje zbog još jedne priče o misterioznim dronovima. Vojna straža u bazi Île Longue, najosetljivijem nuklearnom objektu zemlje, otvorila je vatru na pet „neidentifikovanih letelica“. To zvuči dramatično, ali sve staje kod jedne činjenice – posle pucnjave nije pronađeno baš ništa. Za sada nemamo nikakav ostatak drona, nikakav trag, nikakav signal da je uopšte postojala neka letelica.

U pitanju nije bilo kakva baza. Na tom ostrvu se nalaze francuske strateške nuklearne podmornice Triomphant i najnoviji Suffren. To je jedan od najčuvanijih vojnih objekata u celoj EU, pun radara, senzora i opreme koja bi morala da registruje i galeba, a kamoli „pet dronova vojnog nivoa“. Ipak, kada se prašina slegla, ostala je samo štura rečenica žandarmerije da „nije potvrđeno da su ciljevi oboreni“. Drugim rečima pucalo se u prazno, ili nije bilo jasno ni šta je viđeno.

To nije prvi put da se ovakve priče pojavljuju, niti je Francuska jedina zemlja koja se suočava sa „letećim neprijateljem koga niko nije video“.

Irska drama sa četiri „vojna drona“ oko Zelenskog – priča bez ijednog dokaza

Samo dan ranije, irski The Journal objavio je da su navodno četiri velika drona vojnog tipa pokušala da priđu avionu Zelenskog dok je sletao u Dablin. Priča je brzo obišla svet: tajming, „hibridni napad“, vojne letelice, opasnost za predsednika… sve je zvučalo kao triler.

Ali onda, kao i obično, kreće deo koji se iz nekog razloga prećutkuje. Nigde ni jedne fotografije. Niti je išta snimljeno. Fregata irske mornarice, koja se nalazila baš u zoni navodnog preleta, nema protivvazdužno naoružanje – ali zato bi morala imati senzore i posmatrače pa čak i posadu sa mobilnim telefonima. Niko ništa nije zabeležio što bi potvrdilo da se zaista radilo o dronovima. Policija je potom otvorila istragu.

Ako se sve sabere, dobija se ista formula kao u prethodnim slučajevima proteklih meseci širom gradova EU: alarm, medijska bura, opomena o „pretnji“, a zatim potpuni muk.

Belgija, Nemačka, Britanija – isti scenariji, ista tišina

Ovakvih slučajeva ima sve više. Poslednjih nedelja navodno su dronovi primećeni iznad belgijskih nuklearnih postrojenja, nemačkih baza i britanskih objekata. U svakom slučaju narativ je bio gotovo identičan: misteriozne letelice, verovatno „neprijateljske“, pomeranje bezbednosnih protokola, istrage u toku.

I svaki put, bez izuzetka, ishod je isti:

nema oborenih dronova,

nema pronađenih delova,

nema fotografija,

nema potvrde.

Na kraju ostane samo reč „navodno“.

Kada najčuvanija nuklearna baza ne može da potvrdi šta je letelo iznad nje, postavlja se logično pitanje

Ako Île Longue ne može da identifikuje pet letelica koje su navodno bile dovoljno blizu da se na njih puca, onda imamo dva moguća objašnjenja.

Prvo, nešto ozbiljno ne valja sa sistemima detekcije NATO država, što bi trebalo da zabrine pre svega njih same.

Drugo – nije bilo dronova.

Nekada su to bile ptice, nekada svetlosni refleksi, nekada pogrešna interpretacija signala. Uvek, međutim, ista rečenica na kraju: „istraga traje“, a ni jedan rezultat istrage do sada nije objavljen.

Pa zašto se onda stalno diže panika?

Ovakvi incidenti ne dešavaju se u vakuumu. Pojavljuju se u momentima kada:

• rastu političke tenzije u EU
• NATO pokušava da opravda povećanje budžeta za protivdron tehnologije
• javnost gubi interesovanje za rat u Ukrajini
• treba pripremiti teren za nove sigurnosne mere i veće ovlašćenje službi
• raste nervoza zbog američko-ruskih pregovora o kojima Evropljani nisu do kraja obavešteni

Drugim rečima, „pretnja dronovima“ ponekad je savršen politički alat. Dovoljno je misteriozna da izazove strah, dovoljno nejasna da se ne može proveriti i dovoljno fleksibilna da se prilagodi bilo kojem narativu.

Incident u Francuskoj kao ogledalo EU bezbednosti

Ono što se dogodilo u Brestu pokazuje koliko je evropski bezbednosni aparat nesiguran u sopstvene procene. Ako najosetljivija tačka francuskog nuklearnog arsenala zaista ne zna da li je bila meta napada, onda to govori mnogo više o stanju evropske odbrane nego o „stranim dronovima“.

Ako, pak, zna – ali diže prašinu iz političkih razloga – to je posebna tema. I jedno i drugo je podjednako problematično.

Da li dronovi koji lutaju po EU postoje samo na papiru?

U svim ovim slučajevima, od francuske nuklearne baze do irskog incidenta sa Zelenskim, ponavlja se ista struktura priče:

• dramatična najava
• anonimni izvori
• „vojni nivo“ dronova
• upozorenja o hibridnoj pretnji
• pokretanje istrage
• i na kraju: totalna praznina

Još uvek ne postoji ni jedan snimak. Ne postoji ni jedna krhotina. Ne postoji ni jedan dokaz. Sve dok se to ne promeni, više nećemo pisati o NLO dronovima.