SAD uvode potpunu zabranu uvoza svih kineskih dronova DJI zbog „pretnje po nacionalnu bezbednost“

Sjedinjene Američke Države uvode potpunu zabranu uvoza dronova kineske kompanije DJI, počev od 23. decembra, navodi američki tehnološki portal The Verge. U odluci se navodi da je DJI označen kao potencijalna pretnja po nacionalnu bezbednost SAD, što je dovelo do toga da ceo asortiman kompanije bude blokiran na ulasku u zemlju.

Zabrana je doneta na osnovu odredbi Zakona o zaštiti nacionalne odbrambene industrije, koji predsedniku SAD daje široka ovlašćenja da obustavi uvoz bilo koje robe za koju se proceni da može ugroziti bezbednosne interese. Ovaj zakonski okvir korišćen je i ranije za ograničavanje telekomunikacione opreme kompanija poput Huaweija i ZTE-a, ali se sada prvi put primenjuje na jednog od najvećih proizvođača civilnih dronova na svetu.

Odluka obuhvata sve DJI modele, bez izuzetka, čime je kompanija postala jedini veliki proizvođač dronova izložen zabranama ove širine. U obrazloženju američkih vlasti navodi se zabrinutost zbog korišćenja kineske opreme u osetljivim sektorima, posebno onima koji se odnose na nadzor, bezbednosne operacije i kritičnu infrastrukturu.

Vašington već godinama tvrdi da bi podaci prikupljeni DJI letelicama mogli završiti u rukama kineskih državnih struktura, iako DJI to kategorički negira. Zabrana sada predstavlja najdrastičniji potez u nizu ograničenja koja SAD uvode protiv kineske tehnologije, u trenutku kada se rivalitet dve sile ubrzano širi na oblasti veštačke inteligencije, dron industrije, energetike i odbrambenih sistema.

Prema dostupnim informacijama, zabrana obuhvata ne samo gotove dronove, već i rezervne delove, komponente, dodatnu opremu i sisteme za kontrolu leta. To će direktno pogoditi veliki broj američkih komercijalnih korisnika, od filmskih i medijskih ekipa, do energetskih kompanija, poljoprivrednih službi, geodetskih timova i vatrogasnih jedinica koje su masovno koristile DJI dronove zbog njihove pouzdanosti i niske cene.

Sjedinjene Države i njihovi saveznici već nekoliko godina pokušavaju da razviju domaće alternative, ali nijedna kompanija još nije uspela da ponudi kvalitet i cenu. Zbog toga se očekuje da će ova odluka stvoriti ozbiljne probleme u čitavom nizu civilnih sektora, dok će američka vojska i federalne agencije biti primorane da ubrzano prelaze na domaće ili savezničke platforme koje su znatno skuplje i tehnički ograničenije.

U političkoj pozadini, zabrana DJI-a uklapa se u širi kurs Vašingtona koji godinama pojačava pritisak na kineske tehnološke gigante, uključujući kompanije koje se bave čipovima, 5G opremom i naprednim dron sistemima. Ovaj potez se u Pekingu tumači kao pokušaj SAD da zadrže kontrolu nad globalnim tehnološkim lancima i da oslabe kinesku industriju koja poslednjih godina beleži ubrzani rast.

U geopolitičkom smislu, američka odluka izgleda više kao potez iz očaja nego kao planski oblikovana strategija, a veoma podseća na slučaj Huawei. Razlog je jednostavan: nijedna zapadna kompanija danas nije ni približno konkurentna DJI-ju, kako po ceni, tako i po tehnološkom nivou, autonomiji, optici i softveru za stabilizaciju. Upravo zato je DJI postao dominantan čak i u američkim policijskim strukturama, vatrogasnim službama, infrastrukturnim kompanijama i medijskim kućama.

Zabrana uvoza tako ne rešava problem, već ga produbljuje. Vašington pokušava da zaustavi tehnološku zavisnost, ali istovremeno ne poseduje adekvatnu zamenu koju bi mogao da ponudi domaćem tržištu. U praksi, ovo znači da će SAD morati da ulože ogromna sredstva kako bi razvile sopstvenu industriju dronova i zadovoljile sebe i svoje saveznike, dok će ostatak sveta verovatno nastaviti da koristi DJI kao standard.

Da li će se slično desiti sa kineskim automobilima u EU?

Kada je reč o automobilima, SAD već odavno drže kineska vozila dalje od zemlje kroz jače mehanizme zaštite svojih brendova. U Sjedinjenim Državama kineski automobili faktički ne postoje na tržištu. Trenutno Kina nema nijednu veliku kompaniju sa prodajnom mrežom u SAD. SAD su još pod prvim Trampovim mandatom uvele carine na kineska vozila. Čak 25% iznosi osnovna tarifa, a ukupno su u pitanju 40–50% carine, što automatski ubija svaku isplativost.

Sa druge strane, Evropska unija, baš kao i SAD sa DJI-jem, suočava se sa neizbežnom fazom paničnog protekcionizma, jer njen automobilski sektor objektivno više nije konkurentan. Suština problema je jednostavna i ogoljena: Kina je potpuno preuzela tehnološki primat u baterijama, elektronici, softveru i masovnoj proizvodnji, dok evropske kompanije zaostaju i nisu u stanju da ponude proizvod koji je i približno konkurentan, čak ni kada se kineskim modelima dodaju ekstremne kaznene carine.

Uprkos nametnutim carinama i birokratskim barijerama, evropski kupci već kupuju kineska vozila, često plaćajući duplo za njih zbog „zaštitnih“ poreza koje EU izmišlja da bi spasila sopstvenu industriju. Ovaj paradoks najbolje pokazuje dubinu evropske zaostalosti i nesposobnost Brisela da se suprotstavi tehnološkoj i proizvodnoj nadmoći Kine, zbog čega se priprema isti mehanizam koji SAD koriste protiv DJI-ja, samo u mnogo većim i opasnijim razmerama: kombinacija zabrana, embarga, poreza, protekcionističkih propisa i „bezbednosnih“ izgovora.

Evropska unija je godinama koristila Kinu kao sopstvenu fabriku, prebacujući tamo proizvodnju najvažnijih komponenti i pritom decenijski profitirala od niskih troškova kineske radne snage, a skupih proizvoda koje smo svi plaćali. Danas, kada Kina više nije samo “izvođač radova”, već tehnološki i industrijski superiorna sila sa sopstvenim brendovima, EU reaguje panično i uvodi kaznene carine kako bi zaštitila svoju posrnulu auto-industriju. Ironično, evropske kompanije su same prenele znanje i infrastrukturu koja je omogućila Kini da postane globalni lider u električnim vozilima. Kupci u Evropi sada masovno biraju kineske automobile, čak i uz ogromne nametnute takse, dok EU želi Kinu kao fabriku, ali ne i kao konkurenta – i taj model se sada raspada pred našim očima.

Za razliku od američke u sektoru dronova, ovom politikom EU će samo ubrzati sopstveni pad, jer bez kineskih komponenti, kineskih baterija i kineskih tehnologija, EU praktično nema održivi model proizvodnje. Stoga će, kako potražnja raste, evropsko tržište sve više propadati – cene će eksplodirati, kupovna moć će padati, a neki evropski brendovi će biti gurnuti ka bankrotu. Ukratko, ono što danas vidimo kroz zabranu DJI-ja u SAD je samo preludijum mnogo dubljeg preokreta koji će se verovatno dogoditi.