Tajni razgovor Trampa i Madura: Šta se krije iza diplomatskog poziva koji niko nije očekivao?

U strogo poverljivoj komunikaciji koja je dospela u javnost zahvaljujući izvorima bliskim pregovorima, otkriveno je da je američki predsednik Donald Tramp 24. novembra održao direktan telefonski razgovor sa predsednikom Venecuele, Nikolásom Madurom. Informaciju je objavio američki New York Times, navodeći da je reč o događaju koji otvara potpuno novu fazu američko-venecuelanskih odnosa.

Samo otkriće poziva izazvalo je šok u Vašingtonu, budući da se godinama vodi politika „maksimalnog pritiska“ na Karakas, uključujući pretnje vojnom intervencijom, sankcije i podršku opozicionim strukturama.

„Ako je Tramp pristao da razgovara sa Madurom, znači da priznaje da je on vlast u Venecueli“

Prema izvorima koji su insistirali na anonimnosti zbog osetljivosti razgovora, atmosfera tokom poziva bila je iznenađujuće pozitivna. Razgovaralo se čak i o mogućnosti ličnog sastanka u SAD, mada je dogovoreno da se za sada ne ide tim putem.

Politički analitičari objašnjavaju da sam čin komunikacije ima određenu težinu:

„Ako Tramp uopšte ulazi u direktan razgovor sa Madurom, to znači da ga tretira kao predsednika Venecuele, bez obzira na javnu retoriku o ‘diktaturi’ i pretnje sankcijama.“

Zanimljivo je da je poziv održan svega nekoliko dana pre nego što je američki Stejt department zvanično proglasio Madura „vođom strane terorističke organizacije“, odnosno navodnog Kartela de los Soles.

Reakcije u Vašingtonu i Penta­gonu

Objava o tajnom razgovoru izazvala je žestoke reakcije u američkom političkom vrhu.

Demokrate su ogorčene jer SAD i dalje zvanično priznaju Huan Gvaida kao legitimnog lidera Venecuele.

Republikanci su podeljeni. Jedni smatraju da Tramp „otvara vrata opasnom popuštanju“, dok drugi ovaj potez vide kao mogući početak rešenja, jer je jasno da izolaciona strategija nije dala rezultat.

U Penta­gonu vlada iznenađenje. Dok se u pozadini pripremaju ratne mape i razrađuju planovi udara po venecuelanskim vojnim objektima i brodovima, odjednom se otvara prostor za pregovore.

Prema podacima iz istraživanja javnog mnjenja, više od 70% Amerikanaca protivi se vojnoj intervenciji u Venecueli, što dodatno utiče na dinamiku unutar Bele kuće.

Dve politike koje se sudaraju: diplomatija i vojni pritisak

Trampova administracija već godinama primenjuje strategiju „dva koloseka“:

1. Politika pritiska i pretnji silom. SAD jačaju svoje vojno prisustvo u Karipskom basenu i pripremaju udare na brodove optužene za trgovinu drogom.
2. Tajni kanali komunikacije sa Madurovom vladom. Uprkos javnoj retorici, kao što vidimo postoji kontinuirani diplomatski kontakt.

Ovaj pristup nije nov. Još 2017. Tramp je otvoreno govorio o mogućoj vojnoj intervenciji, dok je u isto vreme pokušavao da izoluje Karakas diplomatskim putem.

Maduro je u međuvremenu nastavio da konsoliduje svoju vlast, sa jasnom podrškom iz Rusije i Kine. Postojale su i ponude prema Sjedinjenim Državama, uključujući ideju da američke kompanije dobiju značajne udele u venecuelanskim naftnim poljima. Te pregovore poremetile su nove američke restrikcije iz oktobra 2024. godine.

Trampov plan: „diplomatski izlaz“ ili priprema terena za silu?

Iako je Tramp arhitekta politike pritiska na Karakas, postalo je jasno da svrgavanje Madura nije jednostavan zadatak. Analitičari smatraju da Vašington trenutno traži takozvani diplomatski izlaz.

Moguca su dva scenarija. Jedan je da Maduro pristaje na sporazum o tranziciji vlasti, koji bi uključivao vladu nacionalnog kompromisa. A drugi je da SAD koriste pregovore kao manevar za pritisak, nakon čega bi usledila kontrolisana primena sile.

Šta sledi nakon poziva?

Za sada nije jasno da li će razgovor Trampa i Madura dovesti do konkretnih promena. Postoji mogućnost da će Vašington tražiti širi paket ustupaka, uključujući energetske aranžmane i političke reforme.

Najveća nepoznanica je sam ishod eventualnog uklanjanja Madura. Mnogi analitičari upozoravaju da bi nagla promena vlasti mogla da dovede do još veće političke i regionalne nestabilnosti, s obzirom na ekonomski kolaps zemlje, kriminalne mreže i duboku polarizaciju društva.

Za sada, svet je dobio samo jedan signal – Trampova administracija otvara tajna vrata koja godinama navodno nisu ni postojala. Kako će to uticati na budućnost Venecuele, još nije jasno, ali jedno jeste – telefonski poziv od 24. novembra mogao bi da utiče na čitavu geopolitičku sliku Latinske Amerike.