Sukob između Sjedinjenih Država i Kine odavno više nije trgovinski obračun sa carinama i sankcijama. Iza kulisa se vodi daleko opasnija bitka, ona u kojoj se određuje ko će kontrolisati nauku, industriju, komunikacije i celokupan tok globalne ekonomije u narednim decenijama. U središtu tog sukoba nalazi se veštačka inteligencija, tehnologija koja više nije samo alat, nego osnova nove industrijske i geopolitičke ere.
Ono što dodatno komplikuje sliku jeste činjenica da Amerika i Kina imaju potpuno različite vizije razvoja veštačke inteligencije. Američki pristup i dalje je zasnovan na ideji o stvaranju ogromnih, moćnih modela koji treba da reše najteže medicinske, naučne i tehnološke izazove. Američke kompanije, od Silicijumske doline do velikih biotehnoloških centara, posmatraju veštačku inteligencije kao vrstu „supermozga“, dugoročni poduhvat za budućnost, bez obzira na cenu. Sve je podređeno ideji da se ulaže danas kako bi se dobilo sutra.
Kina, međutim, ne gubi vreme na vizije budućnosti. Njena filozofija je potpuno drugačija: investicije u veštačku inteligenciju moraju da se isplate odmah. Zato se veštačka inteligencija u Kini već nalazi u srcu industrije i logistike, a ne samo u laboratorijama. Dok američke kompanije najavljuju buduće revolucije, kineske fabrike već rade u režimu koji do juče nismo mogli ni da zamislimo. Procesi koji su trajali petnaest minuta sada se završavaju za tridesetak sekundi. Proizvodni pogoni prelaze u „mračni režim“, u kojem skoro da nema potrebe za ljudskom radnom snagom, niti čak za osvetljenjem. Roboti rade bez pauze, danju i noću, uz minimalne troškove i veliku preciznost.
Transformacija se ne zaustavlja u fabrikama. U kineskim lukama, poput one u Tjenđinu, operacije planiranja koje su nekada zahtevale ceo dan sada se obavljaju za deset minuta. Kontejneri se pomeraju autonomnim vozilima, sistemi za manipulaciju teretom rade bez ljudske intervencije, a broj zaposlenih je drastično smanjen. Oni koji su ostali rade manje fizički intenzivne poslove i zarađuju bolje, jer kompleksan automatizovani sistem i dalje zahteva stručnjake koji ga nadgledaju.
U isto vreme, Kinu pokreće još jedan faktor koji Zapad sve teže ignoriše: tempo. Njena industrijalizacija u poslednje dve decenije nema presedana u istoriji. Godine 2000. činila je samo šest procenata svetske proizvodnje. Prema trenutnim projekcijama, već tokom sledeće decenije mogla bi da čini gotovo polovinu ukupne globalne industrije. Ako se taj scenario ostvari, Peking će imati kontrolu nad većim delom svetskih lanaca snabdevanja, što bi SAD dovelo u položaj iz kojeg je veoma teško povratiti se, bez obzira na bilo kakve carine ili političke odluke.
Sjedinjene Države pokušavaju da odgovore, ali nailaze na prepreke u sopstvenom sistemu. Sindikati blokiraju automatizaciju ključnih infrastrukturnih sektora, naročito luka, gde bi primena veštačke inteligencije značila masovno smanjenje radne snage. Industrija se opire radikalnim reformama. Velike kompanije iz oblasti veštačke inteligencije traže ogromne finansijske injekcije kako bi proširile kapacitete za proizvodnju poluprovodnika, izgradile data centre, razvile nove serije servera i pokrenule modele koji troše neviđenu količinu energije. Ovaj pritisak se pravda tvrdnjom da je to neophodno kako bi se „suprotstavilo kineskoj ekspanziji“, ali iza toga se često krije gola logika opstanka na tržištu.
Dodatni problem za američki tehnološki sektor je to što investitori sve glasnije upozoravaju da industrija veštačka inteligencija u SAD možda ulazi u zonu prenaduvanih očekivanja. Ne pomaže ni podatak da je OpenAI samo u jednom kvartalu izgubio dvanaest milijardi dolara, dok istovremeno najavljuje još skuplje i ambicioznije modele. Nasuprot tome, Kina masovno objavljuje nove modele otvorenog koda i već ih uvodi u realnu industriju. Prema podacima Financial Times-a, kineski modeli veštačke inteligencije zauzimaju 17 procenata globalnih preuzimanja, dok američki drže 15,8 procenata.
U svetu u kojem dominacija više ne zavisi samo od vojske, već od toga ko kontroliše proizvodnju, logistiku i tehnologiju koja pokreće industriju, Kina se kreće brže i odlučnije. Ako taj trend potraje, a Peking nastavi da čvrsto veže veštačku inteligenciju za fizičku proizvodnju, SAD će se suočiti sa situacijom u kojoj carine i političke odluke više neće biti dovoljno oružje. Jer ko kontroliše svetske fabrike i svetske luke, kontroliše ekonomiju. A ko kontroliše ekonomiju, određuje pravila igre.
Dobra ideja da ljudi ostanu bez posla, da nemogu prehraniti porodicu
Pa cekajte malo, pa zar Amerikanci dokazano vec nisu izgubili primat?
Kineski “Deepseek” je po vecini parametara sazvakao i pljunuo americki “ChatGPT”, koji ustvari i nije americki, jer je njegov vlasnik (Mask) Juznoafrikanac koji je nezakonito dobio USA drzavljanstvo.
Fakticki, Kina je danas prva ekonomija sveta, a gde su pare tamo je i tehnicki progres.
Elon Mask je dao 45 000 000 $ za start ap Open Ai,sa time da su oni obećali da će biti ne profitni,a cilj mu je bio da ugrozi primat Bila Gejtsa i Gugla…Kao i sve uspješne firme u Americi,slagali su ga i kad su postali popularni u svetu,prodali su se Gejtsu za 1 000 000 000 $, nezvanično je to bilo daleko više,i uložili još 13 000 000 000 $.Toliko o Američkom poštenju i poštivanju zakona….Posle ih je Mask tužio,i kao i sve u Americi kad ima puno para,sve se završilo van sudskom spogodbom i zvanično se ne zna koliko para im je Mask uzeo,ali sigurno,masnu sumu…Isto je bilo sa Majkrosoftom,isto je bilo sa Fejsbukom…svi so oni zajebali partnere i sve se završilo van sudskim spogodbama….