Putinov ”plavi voz”: kako izgleda ruska mobilna tvrđava u pokretu?

Specijalne vozove, kao putujuće štabove i rezidencije predsednika država, ili najvišeg rukovodstva, već smo spominjali. Oni jesu okruženi velom tajne, ali nisu neka velika senzacija ili znak luksuza i prestiža, već istinska potreba. Mnoge države ih imaju. Najčešće je reč o salonskim vagonima specifične konfiguracije, po pravilu oklopljenim, posebno s donje strane.

Kompozicije u kojima se takvi vagoni nalaze takođe imaju nestandardnu konfiguraciju. U njihovom sastavu se nalaze pored VIP vagona i prateći: energana, magacin logistike, priručna ambulanta, centar veze sa štabom, prostor za službe bezbednosti, rezervne posade, restoran.

Sve u svemu, reč je o potpuno samostalnim kompozicijama koje koriste najsavremenija sredstva veze, uključujući i satelitska. Njihovo kretanje (prioritet, fizičko-tehničko obezbeđenje, itd) regulisano je posebnim protokolima koji predstavljaju tajnu od najvišeg značaja i menjaju se u nepredviđenim intervalima, čak i od upotrebe do upotrebe.

Pored funkcionalnosti, njih karakteriše i maksimalna udobnost, jer dimenzije vagona uslovljavaju raspored, pa se inžinjeri i dizajneri trude da unutrašnjost bude tako koncipirana kako bi ostavila utisak prostornosti, a zaista takva i bila. Njen osnovni cilj je obezbeđenje konfornog života i rada putnika. Takvi vozovi, što je manje poznato, imaju i same železničke kompanije kada njihovo poslovodstvo obavlja inspekciju železničke mreže i organizacionog sistema.

U sovjetsko vreme takvih vozova bilo je prilično, jer su ih imali komandanti armija, ministri i svi drugi koji su mogli da dokažu potrebu za njima. Stalna garaža (”ložionica”) bila im je na području rezervi državne železnice u reonu Losinoostrovske (jedno od moskovskih ranžirnih čvorišta na jaroslavskom pravcu, severoistočno od Moskve). 

Ovakvi vozovi pogodni su za sve relacije. Za njih se ne koriste posebne lokomotive. Utrostručuju se standardni modeli, dok uz njih ide i jedna rezervna. Najrasprostranjenija lokomotiva u Rusiji je TEP 70 (ТЭП 70 – тепловоз с электропередачей, пассажирский), odnosno njena modernizovana verzija BS koju je opremio Transmašholding (Трансмашхолдинг, Moskva).

Ova verzija ima i svoju elektranu nezavisno od vagona u kompoziciji. Ona je takvog kapaciteta da potpuno obezbeđuje električnom energijom klasične putničke kompozicije. Za VIP vozove lokomotive se ne biraju posebno, ali se zato prilikom izbora i obuke posade i te kako vodi računa, a pre upotrebe obavljaju se i detaljni servisi. Već 2005. godine registrovan je i prvi privatni VIP voz na relaciji Moskva Sankt-Peterburg.

Danas se svaki specijalni voz može pratiti satelitski, pa stoga maskiranje, odnosno spoljni dizajn, nije presudan. Metodologija i procedure korišćenja ovog voza preuzete su iz Staljinovog vremena, ali takvi vozovi više ne služe istoj nameni kao pre sedamdeset godina. Putovanje ispod električne mreže je opasno. Ruta mora biti pokrivena iz svih dimenzija, jer ukoliko se lokomotiva onesposobi, voz ostaje bez struje, pa čak i bez vazduha jer u njemu vlada, po potrebi, natpritisak kao preventiva od ABH napada ili prodora nepoželjnih čestica, zagađenja, itd.

Prolazak takvog voza je javna tajna, mnogo ljudi je uključeno u njihovo angažovanje. Oni služe kao mobilni kabineti i njihovi putnici koriste svaki trenutak da nešto obave. Očigledno, nije tajna da postoje, već kako se koriste. U njima ima mnogo više prostora (a i vremena) nego u avionima. Ima primera kada se vozovi koriste usled aerofobije državnih rukovodilaca, ali to nije slučaj s V. V. Putinom.  

U kompoziciji VVP je, prema dostupnim podacima, samo jedan oklopni vagon, četvrti po redu. Ima troosovinska podvozja s masivnim ramovima, udvojene parove točkova zbog uvećane mase, posebne sklopke i kompletno zatvoren donji deo konstrukcije s oklopom duž celog vagona. Zidovi su, očigledno, ojačani. Na poslednjem vagonu piše poštanski (почтовый).

Stručnjaci pretpostavljaju da je reč o agregatima, odnosno energani. Prvi, drugi i poslednji vagon su standardni za smeštaj pripadnika obezbeđenja. Za poznavaoce ovakvih vozova zanimljiva je redovna pojava jednog vagona u RIC standardu (Regolamento Internazionale Carrozze, reseau intenational continental, međunarodna klasifikacija vagona) koji se mogu koristiti na prugama širom sveta.  

Putinov plavi voz (na kome ustvari preovladava svetlo siva boja koju Rusi zovu elektrik) pojavljuje se 2011. godine. Do Putinove rezidencije postavljene su šine i izgrađene međustanice koje koristi samo predsednik. Infrastruktura za voz se stalno dopunjava. U podmoskovskom naselju Novo Ogarevo je 2015. godine, nekih 400 metara od reidencije, izgrađena garažna stanica za mali broj vagona. Plac je bio poklon privatnih lica, uz dozvolu tadašnjeg premijera Medvedeva.

U Sočiju je 2017. godine kod rezidencije Bočarov Ručej (Bačvarev potočić) izgrađen nov peron i slepi kolosek. Visoka ograda zaklanja ga od pogleda s pruga koje koriste lokalni prigradski vozovi. Kada se ne koristi, voz se nalazi u depou na stanici Moskva – Kalančevskaja (Москва-Каланчевская). Ona se nalazi na Trgu tri železničke stanice (Kazanjske, Lenjingradske i Jaroslavske). Ta stanica zatvorena je za druge vozove i na njoj je postavljena nova pruga za predsednički voz. 

Nešto kasnije, 2019. godine, u blizini rezidencije kod Valdaja (Долгие Бороды ili Ужин, odnosno duge brade ili večera, prema nazivu jezera na čijoj je obali), u Novgorodskoj oblasti, oko 400 km severozapadno od Moskve) izgrađen je helidrom. Do njega je doveden jedan krak pruge, a deo postojeće trase je rekonstruisan.

Od 2021. godine radoznali novinari primetili su da od avgusta/septembra Putin aktivnije koristi specijalni voz koji se spolja gotovo ništa ne razlikuje od običnih putničkih vozova. Razlog je, kako navode, bezbednosne prirode. Letovi aviona se prijavljuju i javno su dostupni, dok za putničke vozove takvih prijava nema.

Pošto ruske službe bezbednosti dobro rade svoj posao, novinarima ostaje da nagađaju. Neki novinari spekulišu da on, ustvari, retko koristi ovaj voz i da on služi za skretanje pažnje s druge maršrute. Da li je tako, ne zna se, ali do sada je zapaženo da je on voz koristio 2012. godine, kao i 2019. godine prilikom otvaranja železničkog mosta preko Kerčenskog moreuza. 

Montaža voza započeta je za vreme prvog Putinovog mandata. Ono što je poznato jeste da se u njemu nalazi fitnes sala, kupatilo, bar i bioskopska sala. U fitnes-vagonu nalazi se kozmetički deo, trenažna sala i kupatilo, a u njemu je i reanimaciona sala – za svaki slučaj. Poseduje respirator za veštačko disanje i defibrilator za pokretanje srca.

Možda novinari i preteruju u svojoj maštovitosti, ali tvrde da se u tom vagonu mogu sprovesti razni kozmetički postupci, lifting, ultrazvučna terapija, itd. Fotografije enterijera potpisuju fotografi TASS, pa je pretpostavka da su one autentične. 

Kad je reč o vezama, one su rendundirane i ostvaruju se svim poznatim kanalima, uključujući i satelitski. Satelitske antene su pokrivene kućištima. Moskovski naučno-istraživački institut konstruisao je svoj sistem buferizacije radijskih i televizijskih signala koji omogućava da se sačuva kontinuiran audio-video zapis i kada se prolazi kroz tunele, useke, ispod mostova, itd.

Na raspolaganju tehničkom odseku nalazi se 22 vagona, a u standardnoj upotrebi koristi se oko deset vagona. Prema otvorenim izvorima, ovaj voz koristio je kao premijer i Medvedev. Bez obizira na priče koje kruže o ličnom bogatstvu obojice, jasno je da je ovaj voz vlasništvo Ruske Federacije.