Makron poziva mlade na oružje uz „stimulativni bonus“ i cilj regrutovanja 50.000 do 2035. godine

Francuski predsednik Emanuel Makron sprema jednu od najznačajnijih vojnih reformi u poslednjih dvadeset godina, uvodeći dobrovoljnu vojnu službu za mlade koji napune 18 godina. Pariz više ne skriva da se Evropa nalazi u periodu rastućih geopolitičkih tenzija i da je potrebno stvoriti novu generaciju građana spremnih da u slučaju krize koju izazivaju političari brane državu.

Ovaj veliki program, koji će Makron zvanično predstaviti u narednim danima, zamišljen je kao stub nove nacionalne strategije „pripreme nacije“ i predstavlja odgovor na procene o „stalnoj pretnji od Rusije“, kako francuski predsednik sve glasnije govori u svom političkom narativu.

Prema navodima lista La Tribune de Dimanche, plan predviđa da se već do 2026. uključi između 2.000 i 3.000 mladih ljudi, dok je krajnji cilj dostići čak 50.000 učesnika godišnje do 2035. godine. Program će trajati deset meseci i biće plaćen između 900 i 1.000 evra mesečno, što vlada predstavlja kao „stimulativni bonus“ za mlade regrute.

Makron ovu inicijativu uvodi u trenutku kada francuska vojska raspolaže sa oko 200.000 aktivnih vojnika i dodatnih 47.000 rezervista, ali želi da drastično proširi bazu ljudi koji bi mogli da budu mobilisani u eventualnoj krizi. Tokom današnje posete 27. brdskoj pešadijskoj brigadi, predsednik će razgovarati sa mladima koji su već uključeni u ranije programe vojne obuke, jer želi da istakne važnost „pripreme nacije“ i „jačanja morala“ u vremenima kada Evropu političari suočavaju sa najdubljim bezbednosnim izazovima još od kraja Hladnog rata.

Makron je o ovoj ideji govorio i na marginama samita G20. Tada je naglasio da se projekat analizira već mesecima i da se uklapa u širi okvir globalne bezbednosti, koji on opisuje kao „pun neizvesnosti i rastućih tenzija“. Prema njegovim rečima, Francuska mora ostati „moćna država“ koja može da odvrati protivnike i da deluje zajedno sa saveznicima. Zato se sada insistira na obuci novih generacija, ali bez vraćanja na staru obaveznu službu ukinutu 1997. godine pod Žakom Širakom.

Francuska presa navodi da bi zvanična objava trebalo da bude 27. novembra, ali potvrde još nema. Ono što se zna jeste da vlada razmatra više scenarija, uključujući regrutovanje između 10.000 i 50.000 dobrovoljaca godišnje, zavisno od političke odluke i finansijskih kapaciteta.

Dok Francuska još uvek planira i odmjerava političke posledice ovog poteza, Poljska je već otišla nekoliko koraka dalje. Varšava beleži neočekivano veliko interesovanje za dobrovoljnu službu, koje prema rečima potpredsednice vlade i ministarke odbrane Vladislave Kosinjak Kamíš, nadmašuje kapacitete brojnih evropskih zemalja koje razmatraju povratak obavezne službe.

Poljska nema te probleme: Već je regrutovala 55 hiljada volontera za 2025. godinu

Poljska tvrdi da nije potrebno obnavljati staru obaveznu službu, ali je zadržala mogućnost da je u svakom momentu aktivira. U praksi, međutim, interesovanje građana je toliko veliko da su brojke već sada na nivou mnogih profesionalizovanih armija u regionu.

Prema podacima Ministarstva odbrane Poljske, tokom ove godine u različite oblike obuke ušlo je oko 54.000 ljudi. Među njima je 35.000 pripadnika dobrovoljne vojne službe, oko 10.000 vojnika Teritorijalne odbrane i još oko 10.000 učesnika programa „Odmor sa vojskom“.

Sve ove kategorije završavaju proces obuke polaganjem zakletve i ulaskom u Oružane snage Poljske u svojstvu profesionalnog kadra, pripadnika rezervnog sastava ili vojnika teritorijalne odbrane.

Za razliku od francuskih dilema, Poljska je već ispunila plan za 2025. godinu i u ovom trenutku raspolaže sa oko 55.000 dobrovoljaca spremnih da uđu u punu vojnu službu.

I dok Pariz pokušava da mobiliše mlade uz novčani stimulans i političku poruku o “neophodnoj pripremi nacije”, Varšava praktično demonstrira da je proces već zaživeo i da postoji snažna društvena podrška povećanju vojne moći države. Obe zemlje, uprkos različitim modelima, motiviše isti faktor, a to je nova faza militarizacije Evrope pod pritiskom političara i uloge NATO pakta.