Rusija dovlači Tu-22M3 bliže Ukrajini: da li sleduje masovni raketni udar ako propadne mirovni sporazum?

Rusija je prebacila čak šesnaest bombardera Tu-22M3 sa Dalekog istoka na aerodrom Olenja u Murmanskoj oblasti, što je u Kijevu odmah protumačeno kao priprema za novi talas udara, ovog puta dovoljno snažan da potpuno promeni tok pregovora oko izmenjenog plana za prekid vatre. Premeštanje je registrovano najpre preko ukrajinskih kanala koji prate kretanje ruske avijacije, i u prvom trenutku govorilo se o devet aviona. Nekoliko sati kasnije broj se popeo na šesnaest.

Ti bombarderi nose krstareće rakete H-22 i H-32, koje spadaju među najproblematičnije projektile za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Leti ogromnom brzinom, na vrlo velikoj visini, i s velikom bojevom glavom koja pravi ozbiljnu štetu bez obzira na to koja meta je odabrana. Zato je selidba flote Tu-22M3 izazvala nervozu u vrhu ukrajinske vlasti: u trenutku kada se od Kijeva očekuje prihvatanje izmenjenog mirovnog sporazuma, dolazak bombardera deluje kao brutalno podsećanje na ruski arsenal.

Aerodrom Olenja nalazi se oko 1.800 kilometara od ukrajinske granice, dok maksimalni borbeni radijus Tu-22M3 sa teretom od 12 tona iznosi do 2.410 kilometara. Rakete H-22/H-32 zavise od konfiguracije, ali imaju domet od 300 do čak 1.000 kilometara, što znači da bi praktično svi važni ciljevi u Ukrajini bili u dometu, bez potrebe da ruski avioni uopšte ulaze u zonu rizika.

H-22 je inače stara, ali i dalje izuzetno opasna protivbrodska raketa, u početku namenjena gađanju grupa nosača aviona nuklearnom bojevom glavom. U konvencionalnoj varijanti opremljena je probojno-eksplozivnom bojevom glavom mase 960 kilograma. Pogoni je snažan dvomodni motor na tečno gorivo, a tokom leta dostiže brzinu od 3,5 do 4,6 maha, penjući se na visine iznad 22 kilometra.

Njeno navođenje kombinuje inercijalni sistem i radarsku glavu, ali postoji i pasivni režim rada u kojem preciznost dramatično opada – što ponekad dovodi do ogromnog rasipanja, ali i do prevelike destrukcije ako projektil pogodi urbanizovane ciljeve.

H-32 je modernizovana verzija, razvijana još krajem osamdesetih, a završena 2016. godine. Ima isto telo, veće rezervoare goriva i smanjenu bojevu glavu, zbog čega joj je domet produžen i dostiže između 600 i 1.000 kilometara. Brzina joj je slična, ali je softver unapređen, što raketu čini stabilnijom i još preciznijom tokom završne faze napada.

Pre ukrajinsko-britanske operacije „Paukova mreža“ iz juna 2025, u kojoj je uništen deo ruske avijacije dugog dometa, Tu-22M3 su nešto češće korišćeni za napade na ukrajinske strateške mete. Nakon operacije povučeni su na Daleki istok i od tada su u borbi upotrebljeni samo jednom – 2. avgusta 2025, kada je projektil H-22 pogodio Nikolajev i uništio više objekata.

Zbog toga je njihovo iznenadno ponovno pojavljivanje bliže Ukrajini izazvalo spekulacije da Moskva priprema nešto u većem obimu, možda čak i koordinisan napad sa više vektora. Izvori strahuju da bi ovakvo grupisanje aviona moglo biti povezano sa pokušajem „nametanja“ nove verzije mirovnog sporazuma, koji prema tvrdnjama iz nekoliko zapadnih medija više liči na dokument u interesu Kijeva, Londona i Brisela nego na originalni američki predlog od 28 tačaka.

Drugim rečima, što Zapad duže bude oklevao oko prihvatanja originalnog plana, to će rušenje infrastrukture u Ukrajini biti agresivnije – bar tako glasi računica koja se može iščitati iz ruske avijacijske postavke.

A bombarderi Tu-22M3 su, istorijski gledano, ruski instrument strateškog pritiska koji režim u Kijevu najteže može da ignoriše.m