Nakon „roštilja“ i „dikobraza“ na redu je tenk „maslačak“: novi ruski pristup zaštiti borbene tehnike

Zapadni vojni analitičari tvrde da je u Rusiji patentiran neobičan sistem pasivne zaštite oklopnih vozila, koji su u neformalnom govoru nazvali „tenk maslačak“. Nadimak potiče od specifične konstrukcije postavljene iznad kupole tenka, sastavljene od fleksibilnih fiberglass štapova raspoređenih u trodimenzionalnu mrežu nalik stablu ili kruni od granja.

Prema njihovim objašnjenjima, čitava konstrukcija je slojevita. Gornji deo čine tanke elastične „grane“, dok se ka dnu nalaze znatno deblji nosači. Između ovih viših slojeva razapeta je izdržljiva kevlar mreža, koja formira neku vrstu kupole iznad vozila. Ideja sistema je da dronove, naročito FPV modele koji se obrušavaju odozgo, zaustavi pre nego što uopšte dođu u kontakt sa trupom vozila.

Stručnjaci koji prate ovu temu navode da je struktura izuzetno lagana i dovoljno fleksibilna da se može montirati ne samo na tenkove, već i na druga oklopna ili logistička vozila. To daje prednost u mobilnosti u odnosu na ranije sisteme „krovnih štitova“.

Tokom rata u Ukrajini ruska oklopna tehnika je doživela više talasa improvizovanih i poluindustrijskih modernizacija. Masovna pojava FPV dronova, posebno ukrajinskih, primorala je rusku vojsku da razvije čitav spektar dodatne zaštite, od jednostavnih rešetkastih konstrukcija do teških metalnih „roštilja“ postavljenih na tenkovima i borbenim vozilima pešadije pa do ekstremnih rešenja poput „dikobraza“. Iako su se u praksi pokazali efikasnima u određenim situacijama, ti improvizovani štitovi nisu nudili potpuno pouzdanu odbranu.

Zbog toga se sada radi na novim pristupima, a sistem koji su zapadni analitičari nazvali „maslačak“ ruski stručnjaci jednostavno nazivaju „jež“, aludirajući na to kako konstrukcija izgleda – kao skup elastičnih bodlji koje apsorbuju udare dronova i sprečavaju direktan pogodak oklopa.

Ujedno se ističe i još jedna važna stvar: čim su ruske jedinice počele da postavljaju rešetkaste nadgradnje na svoja vozila, vrlo brzo su istu praksu preuzeli i ukrajinski borci ali i mnogi širom sveta.

Vremenski jaz između pojavljivanja nove zaštitne konstrukcije na jednoj i drugoj strani fronta postao je minimalan, pa su i tenkovi zapadnog porekla koje koristi ukrajinska vojska ubrzo počeli da nose slične dodatne elemente zaštite.

Na ovaj način se, kao i u prethodnim fazama rata, razvija svojevrsna tehnološka trka između napadačkih FPV letelica i improvizovanih sistema pasivne odbrane, u kojoj svaka inovacija samo privremeno daje prednost jednoj strani, dok druga vrlo brzo pronalazi sopstveno rešenje.