Instant ruski odgovor: pet „Kindžala“ i desetine raketa i dronova lansirano na Ukrajinu posle napada ATACMS

Samo nekoliko sati nakon što je Ukrajina lansirala američke rakete ATACMS prema ruskoj teritoriji, Moskva je pokrenula masovnu kombinovanu odmazdu, uključujući simultano lansiranje pet hipersoničnih projektila „Kindžal“, krstarećih raketa „Kalibar“ i jurišnih dronova tipa „Geranj“.

Napadi su zabeleženi širom Ukrajine, od Lavova i Ternopolja do Dnjepra i Kijeva, a ruski strateški bombarderi i nosači projektila aktivirani su u jednoj od najintenzivnijih operacija od početka sukoba.

Hipersonični udar: najmanje pet „Kindžala“ nad Ukrajinom

Prema izveštajima sa ukrajinskih monitor kanala, u večernjim satima 18. novembra ruske vazdušno-kosmičke snage istovremeno su lansirale između četiri i pet hipersoničnih raketa „Kinžal“ u pravcu Kijeva i centralne Ukrajine.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo potvrdilo je početak odbrane od višeslojnog napada koji je uključivao i rakete „Geran“ i balističke projektile. Detalji o tačnim lokacijama pogodaka nisu objavljeni, ali svedočenja civila potvrđuju snažne eksplozije i prekide u snabdevanju električnom energijom u više regiona.

„Kindžal“ (oznaka H-47M2) spada među najbrže oružje na svetu, sa brzinom većom od 10 maha i mogućnošću probijanja svih postojećih sistema protivraketne odbrane. Njegova upotreba u masovnoj salvi ukazuje da je Moskva reagovala u realnom vremenu na upotrebu američkih ATACMS projektila od strane Ukrajine.

Masovni ruski napad 18. novembra označava jednu od najsloženijih kombinovanih operacija u toku sukoba. Pet hipersoničnih „Kindžala“, krstareće rakete „Kalibar“, dronovi „Geran“ i bombarderi Tu-160 i Tu-95MS delovali su koordinisano, što ukazuje na pripremljenu stratešku odmazdu. pic.twitter.com/ocIEjqeOFG

— Oruzje Online (@oruzjeonline) November 19, 2025

Krstareće rakete „Kalibar“ pogodile ciljeve u Lavovskoj oblasti

Istovremeno sa napadom „Kindžalima“, ruske krstareće rakete „Kalibar“ preletele su preko Viničke i Ternopoljske oblasti, potom kroz Ivanofrankivsk i pogodile ciljeve u Lavovskoj oblasti. Očevici su prijavili više eksplozija u blizini grada Stri, gde su pogođeni vojni i logistički objekti.

OSINT analitičari ukazuju da je meta napada bila infrastruktura koja podržava snabdevanje i transport vojne opreme iz Poljske i Slovačke. U trenutku objavljivanja vesti, Generalštab Ukrajine nije izdao zvanično saopštenje o posledicama, dok su lokalne vlasti potvrdile prekide u napajanju i požare u industrijskim zonama.

Strateški bombarderi Tu-160 i Tu-95MS u akciji

U napadima su učestvovali i strateški bombarderi Tu-160 i Tu-95MS, što je prvi put posle više meseci da su ovi avioni korišćeni u velikom obimu. Prema ukrajinskim obaveštajnim izvorima, ruska avijacija lansirala je talas krstarećih raketa H-101 i 3M14T sa udaljenih položaja iznad Kaspijskog mora i Saratovske oblasti. Paralelno su brodovi Crnomorske flote ispalili rakete „Kalibar“ sa pozicija u Crnom moru.

Analitičari ističu da masovna upotreba Tu-160, najbržeg bombardera na svetu sa promenljivom geometrijom krila, ukazuje na strateški karakter operacije i njenu ulogu u odmazdi nakon napada ATACMS.

Dronovi „Geran“ u masovnom talasu

Tokom noći, više od 40 ruskih dronova tipa „Geran-2“ primećeno je iznad centralne i istočne Ukrajine. Letelice su ciljale energetske i vojne objekte u Kijevskoj i Poltavskoj oblasti. Građani su prijavljivali eksplozije i rad PVO sistema u nizu gradova, dok su ukrajinski zvaničnici saopštili da je više regiona ostalo bez struje i grejanja.

Napadi su bili koordinisani – dronovi su delovali u talasima, uz raketne udare iz vazduha i sa mora. Ukrajinski izvori tvrde da je većina meta bila energetska infrastruktura i skladišta goriva.

Masovni udari širom zapadne Ukrajine

Prema poslednjim izveštajima, ruske rakete pogodile su objekte u Ternopolju, Burshtinu, Lavovu i Dnjepropetrovsku. U Ternopolju je izbio veliki požar u skladištu goriva i maziva, dok je u Burshtinu pogođena termoelektrana koja je deo energetske mreže povezane sa Mađarskom, Slovačkom i Rumunijom.

Lavov je pogođen u više navrata, eksplozije i sekundarne detonacije zabeležene su tokom noći, a požari su prijavljeni u industrijskim zonama i na lokacijama gde su se nalazili sistemi PVO. U Dnjepropetrovsku i Čerkaskoj oblasti pogođeni su objekti energetske i komunikacione infrastrukture.

Prema izveštajima ukrajinskih medija, cela teritorija zemlje bila je pod crvenom raketnom uzbunom tokom gotovo šest sati, što je najduži neprekidni alarm od februara 2024. godine.

⚡️ By the way, in the suburbs of Lvov after the rocket strike on the site there is a massive fire. https://t.co/Ph0IYt8Rer pic.twitter.com/ZcR2cwCIss

— MD (@distant_earth83) November 19, 2025

Odgovor na ukrajinski napad ATACMS raketama

Podsećanja radi, napad se dogodio svega nekoliko sati nakon što su ukrajinske snage ispalile četiri američke balističke rakete ATACMS na Voronjež. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su sve rakete presretnute i uništene sistemima S-400 i Pancir, a da su u uzvratnom napadu Iskander-M raketama uništena dva ukrajinska lansera i do deset vojnika.

Moskva je time jasno signalizirala da će svaka buduća upotreba zapadnog oružja dugog dometa na ruskoj teritoriji izazvati direktan i masovan odgovor.

Energetski kolaps i strateški signal

Vlasti u više zapadnih oblasti Ukrajine potvrdile su široko rasprostranjene nestanke struje i poremećaje u javnom prevozu. Termoelektrane, trafostanice i skladišta goriva bila su među primarnim metama, što ukazuje da je cilj ruskih napada bio energetski sistem zemlje i njegovo povezivanje sa evropskim mrežama.

Ovaj udar, kombinovan upotrebom hipersoničnih projektila, dronova i strateških bombardera, predstavlja jasan signal o spremnosti Moskve da eskalira upotrebu sile kao odgovor na američko oružje u ukrajinskim rukama.

Napad se odigrao neposredno nakon što je Ukrajina ispalila ATACMS projektile na rusku teritoriju, čime je – iako su rakete oborene – otvoreno novo poglavlje u vojnoj eskalaciji između Moskve i Kijeva. Zanimljivo, Bela kuća i Pentagon još uvek nisu javno komentarisali ATACMS upotrebu od strane Kijeva, uprkos medijskim traženjima odgovora, što ostavlja otvoreno pitanje da li je Vašington ove napade uopšte i odobrio.