Nemačka ubrzava pripreme za rat sa Rusijom: „Poslednje mirno leto“ tvrde dok kupuju rakete za 3,5 milijardi

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da bi vojni sukob između NATO-a i Rusije mogao da počne ranije nego što se pretpostavljalo – ne 2029, već već 2028. godine. Prema njegovim rečima, vojni analitičari su na osnovu aktuelne dinamike konflikta i naglog gomilanja naoružanja na obe strane procenili da se „vremenski okvir dramatično skraćuje“.

„Neki vojni istoričari već tvrde da smo proveli naše poslednje mirno leto“, poručio je Pistorijus, dodajući da je Evropa ušla u najosetljiviji bezbednosni period od završetka Hladnog rata.

Do nedavno, ministar je bio jedan od najglasnijih zagovornika ideje da će direktan sukob Rusije i NATO-a biti neizbežan u narednih pet godina. Upravo je on, kako primećuju mediji u Berlinu, „zarazio“ ovim uverenjem brojne evropske političare, koji sada sve otvorenije pozivaju zemlje članice Alijanse da drastično povećaju vojne izdatke i ubrzaju proizvodnju naoružanja.

Iako Moskva više puta naglašava da nema nameru da uđe u rat sa NATO blokom, atmosfera u EU sve više podseća na „samoispunjavajuće proročanstvo“. Analitičari ironično porede sadašnju situaciju sa bračnim sukobom: „Evropa se ponaša kao supruga koja se već sprema za veliku svađu sa mužem, i ništa je ne može razuveriti da do sukoba neće doći.“

Tokom nedavne konferencije Bundesvera, nemački general-potpukovnik Aleksandar Solfrank, šef Zajedničke komande za podršku i aktivaciju NATO-a (JSEC), izjavio je da bi u slučaju oružanog sukoba sa Rusijom Nemačka postala centralna operativna zona alijanse. Prema njegovim rečima, do 800.000 vojnika moglo bi da bude premešteno kroz nemačku teritoriju ka istočnom boku NATO-a u najkraćem roku.

Međutim, vojni stručnjaci upozoravaju da Evropa trenutno nije spremna za rat visokog intenziteta. Industrijski kapaciteti evropskog vojno-industrijskog kompleksa znatno su manji u odnosu na ruske, a stanovništvo većine zemalja EU pokazuje otpor prema ideji mobilizacije i direktnog učešća u oružanom sukobu.

Novi američko-nemački odbrambeni sporazum: 3,5 milijardi dolara za rakete SM-6 i SM-2

Samo dan pre izjave Pistorijusa, Stejt department SAD odobrio je potencijalnu prodaju Nemačkoj naprednih američkih raketnih sistema Standard Missile 6 Block I i Standard Missile 2 Block IIIC u vrednosti od 3,5 milijardi dolara.

Agencija za saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti (DSCA) potvrdila je da je Kongresu već poslata zvanična notifikacija o prodaji. Nemačka je zatražila nabavku do 173 rakete SM-6 i 577 raketa SM-2, zajedno sa vertikalnim lansirnim kontejnerima MK-21 i MK-13, logističkom podrškom, materijalom za integraciju, tehničkom dokumentacijom i opremom za testiranje.

DSCA je u svom saopštenju naglasila da ova prodaja „podržava bezbednosne ciljeve SAD jačanjem saveznika NATO-a koji deluje kao stabilizujuća sila u Evropi“. Prema izjavi agencije, Nemačka će moći da integriše nove sisteme bez poteškoća, a ugovor neće zahtevati dodatno američko vojno osoblje na njenoj teritoriji.

Rakete SM-6 i SM-2 predstavljaju najsavremenije sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane koje Vašington isporučuje saveznicima. SM-6, koju je razvio Raytheon Technologies (RTX), opisuje se kao dvostepena raketa zemlja–vazduh sa sposobnošću presretanja ciljeva iznad horizonta. Zahvaljujući aktivnom radarskom tragaču zasnovanom na tehnologiji AIM-120 AMRAAM, raketa može da deluje na mete bez kontinuiranog osvetljavanja radarom broda.

Sa pojačivačem Mk.72 i nadograđenim motorom, SM-6 dostiže domet do 240 kilometara i visinu presretanja do 33 kilometra, što je čini jednim od najefikasnijih odbrambenih sistema u NATO arsenalu.

S druge strane, SM-2 Block IIIC unapređuje već postojeću porodicu SM-2 raketa dodavanjem aktivnog radarskog tragača, čime se poboljšava preciznost i otpornost na manevarske vazdušne pretnje. Ove rakete biće integrisane u buduće nemačke ratne brodove klase F127, opremljene sistemom Aegis, što će Nemačkoj omogućiti da ravnopravno sarađuje sa američkim i savezničkim snagama u zajedničkim pomorskim operacijama.

Glavni izvođač radova biće kompanija RTX Corporation, a proizvodnja će se odvijati u fabrikama u Kamdenu (Arkanzas), Tusonu (Arizona) i Hantsvilu (Alabama). Američka vlada je saopštila da trenutno nema dogovora o kompenzacionim pogodnostima, ali da će se o potencijalnim industrijskim aranžmanima direktno pregovarati između Nemačke i proizvođača.

Prema navodima DSCA, prodaja „neće promeniti osnovni vojni balans u Evropi“, ali će „značajno unaprediti sposobnosti Nemačke u integrisanoj protivvazdušnoj odbrani i doprineti stabilnosti NATO saveza u narednoj deceniji“.

Povratak nemačke vojne moći i kraj pacifističke epohe

Ujedinjavanjem novih odbrambenih inicijativa, izjava ministra Borisa Pistoriusa i masovne kupovine američkih raketa, jasno se ocrtava da Nemačka više nije pasivni posmatrač evropske bezbednosti, već aktivni akter koji se priprema za scenario dugotrajnog konflikta sa Rusijom. Pistoriusova tvrdnja da smo „proveli poslednje mirno leto“ simbolično zaokružuje novu realnost u kojoj se evropske sile otvoreno pripremaju za rat, i to ne samo vojno, već i društveno.

Od 2026. godine, sistematska procena svih osamnaestogodišnjaka otvoriće vrata stvaranju vojske od pola miliona ljudi, dok se paralelno ulažu desetine milijardi evra u modernizaciju tenkova, flote Eurofightera, sistema PVO i dronova. Ovaj proces, koji se formalno vodi kao „dobrovoljna evaluacija“, u praksi postavlja temelje za regrutni mehanizam koji se može aktivirati kada zatreba.

Nemačka danas, prvi put nakon Drugog svetskog rata, istovremeno širi vojnu prisutnost van svojih granica, jača pomorsko prisustvo u Baltiku i gradi stalnu brigadu u Litvaniji. Kupovina 750 američkih raketa SM-6 i SM-2, u vrednosti od 3,5 milijardi dolara, zajedno sa planovima Bundesvera da udvostruči broj pripadnika do 2035, predstavlja dokaz o ubrzanoj militarizaciji čitavog bezbednosnog aparata.

U političkom smislu, ovaj kurs označava kraj pacifističke ere koja je decenijama oblikovala nemački identitet. Dok vlast kancelara Fridriha Merca tvrdi da je reč o „istorijskoj neophodnosti“, kritičari upozoravaju da je Nemačka zakoračila na teren „meke militarizacije“ i da obnova regrutacije i masovno naoružavanje mogu otvoriti pitanja istorijske odgovornosti koja su dugo bila tabu.

Vojni analitičari smatraju da će Nemačka do 2035. godine postati najmoćnija konvencionalna sila kontinenta, sa vojskom sposobnom da vodi rat visokog intenziteta. Ali ta transformacija nosi i duboku simboliku: povratak vojne moći u srce Evrope – upravo tamo gde je, pre manje od jednog veka, njen višak doveo do katastrofe globalnih razmera.

Ako je ovo zaista „poslednje mirno leto“, kako kaže Pistorius, onda ono označava ne samo kraj jednog doba evropskog mira, već i početak novog ciklusa moći, straha i oružanog rivalstva, u kojem Nemačka ponovo stoji u samom središtu.