Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potvrdio je da će SAD u skoroj budućnosti sprovesti nuklearne testove, po prvi put posle više od tri decenije, naglašavajući da Amerika „ne sme i neće zaostajati“ za drugim nuklearnim silama poput Rusije i Kine.
U razgovoru sa novinarima u predsedničkom avionu Air Force One na putu za Floridu, Tramp je izjavio da će se „testovi obaviti kao i u drugim zemljama“, odbijajući da precizira da li će u njima biti korišćene bojeve glave.
„Ne želim da ulazim u detalje, ali vršićemo nuklearna ispitivanja, baš kao što to rade i druge zemlje. Amerika neće stajati po strani dok ostali testiraju svoja oružja“
, rekao je Tramp.
Direktiva Pentaonu i objava na Truth Socialu
Ova izjava usledila je nakon što je 30. oktobra Tramp izdao zvaničnu direktivu Pentaonu kojom je američkoj vojsci naloženo da započne pripreme za obnovu nuklearnih proba, prvi put od 1992. godine. Poruka je objavljena na njegovoj društvenoj mreži Truth Social, samo nekoliko minuta pre telefonskog razgovora sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u južnokorejskom gradu Busanu.
„Zbog programa testiranja drugih zemalja, naložio sam da odmah započnemo sa testiranjem našeg nuklearnog oružja na ravnopravnoj osnovi. Ovaj proces počinje odmah“, napisao je Tramp u objavi.
Stručnjaci su taj potez protumačili kao signal snage i poruku Kini i Rusiji da se američki nuklearni arsenal, koji broji više od 5.000 bojevih glava, ponovo vraća u aktivnu fazu testiranja i demonstracije moći.
Prvi test posle 33 godine
Sjedinjene Države nisu sprovele nuklearni test u punom obimu još od 1992. godine, kada je uveden moratorijum u skladu sa Sporazumom o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova (CTBT). Taj sporazum je Vašington potpisao, ali ga nikada nije ratifikovao.
Najnoviji poznati test u svetu bio je onaj Severne Koreje iz 2017. godine. Prema proceni američkog Kongresa, pripreme za novi američki test mogle bi da traju između 24 i 36 meseci, uključujući obnovu zastarele infrastrukture na poligonu u Nevadi, gde su se ranije vršile detonacije.
Otpor u Vašingtonu: pokušaji da se Tramp odvrati od ideje
Odluka o vraćanju SAD u eru nuklearnih proba izazvala je burne reakcije u Vašingtonu. Visoki zvaničnici Ministarstva energetike i Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost (NNSA) najavili su sastanak u Beloj kući sa ciljem da ubede predsednika da odustane od izvođenja pravih eksplozivnih testova.
Prema izveštaju CNN-a, sastanku bi trebalo da prisustvuju ministar energetike Kris Rajt, administrator NNSA Brendan Vilijams, kao i predstavnici nacionalnih laboratorija. Njihov plan je da predstave argumente o naučnoj besmislenosti takvih eksperimenata i o ogromnim političkim posledicama koje bi mogle uslediti, uključujući novu globalnu trku u naoružanju.
Zvaničnici su naglasili i da bi sprovođenje stvarnih testova zahtevalo višegodišnje pripreme, ogromna sredstva i političku volju koja bi mogla uzdrmati međunarodne odnose.
Bela kuća pokušava da ublaži poruku
Nakon što je Trampova izjava izazvala uznemirenost među saveznicima i protivnicima, iz Bele kuće je stiglo pojašnjenje. Portparol administracije rekao je da je predsednik govorio o „ravnoteži u delovanju“ i o „odgovoru na testne programe drugih zemalja“, ali nije precizirao da li se radi o eksplozijama punog obima ili o subkritičnim ispitivanjima bez nuklearne detonacije.
Subkritični eksperimenti podrazumevaju testiranje ponašanja materijala i tehnologija unutar nuklearnih bojevih glava bez stvarnog izazivanja lančane reakcije. Poslednji takav test u SAD održan je 1992. godine, a potpuni moratorijum na detonacije uveo je predsednik Bil Klinton 1996.
Ipak, Trampova administracija smatra da su se globalni uslovi promenili i da je vreme da SAD „povrate tehnološko i psihološko prvenstvo“ u oblasti nuklearnog odvraćanja.
Argument ravnoteže sa Rusijom i Kinom
Tramp i njegovi savetnici navode da Moskva i Peking poslednjih godina intenzivno razvijaju nove generacije nuklearnog oružja, uključujući hipersonične nosače bojevih glava i mini-nuklearne sisteme taktičkog dometa, dok Amerika, prema njihovom mišljenju, stagnira zbog političkih ograničenja.
„Ne možemo dozvoliti da druge sile testiraju, dok mi samo posmatramo. Amerika mora biti spremna“, izjavio je Tramp u intervjuu, naglašavajući da Sjedinjene Države „imaju najveću odgovornost – ali i najveće pravo da budu jake“.
U Pentagonu veruju da bi vraćanje testova imalo i psihološki efekat, potvrđujući protivnicima da su SAD i dalje spremne da demonstriraju superiornost svojih sistema.
Oprez saveznika i strah od nove trke u naoružanju
Saveznici Vašingtona, pre svega Francuska, Velika Britanija i Japan, izrazili su zabrinutost zbog mogućih posledica. Evropski diplomate upozoravaju da bi Trampov potez mogao izazvati domino-efekat i ohrabriti druge zemlje uključujući Indiju, Pakistan i Kinu, da obnove sopstvene programe testiranja.
Eksperti Ujedinjenih nacija za kontrolu naoružanja ocenjuju da bi čak i subkritični testovi mogli da predstavljaju kršenje duha Sporazuma o zabrani testiranja i da bi otvorili novu fazu nuklearne nestabilnosti.
Povratak u eru nuklearne neizvesnosti
Dok naučnici upozoravaju da bi detonavanje nuklearnih bojevih glava, čak i u kontrolisanim uslovima, poslalo opasnu poruku svetu, Tramp ostaje pri stavu da Sjedinjene Države ne mogu više da se oslanjaju na „papirne sporazume“ koji drugi ionako ne poštuju.
Ako se planovi ostvare, to bi bio prvi američki nuklearni test posle 33 godine, čime bi se otvorilo novo poglavlje globalne trke u naoružanju i označio kraj perioda od tri decenije relativnog nuklearnog mira.
Nemoj mentalno da zaostanete 🙂