Holandski pokret otpora: kako je mala nacija prkosila Hitleru do poslednjeg dana okupacije

Kraljevina Holandija brzo je pala pred zahuktalim Nemcima koji su preko Belgije nastavili nezdrživi prodor u Francusku. Posle Lažnog rata (hol. Schemeroorlog, franc. Drôle de guerre, nem. Sitzkrieg) za samo četiri dana rata Slag om Nederland (od desetog do 14 maja 1940. godine), usledila je predaja. Prelomni trenutak bilo je bombardovanje Roterdama, luke koja je bila veća od prve tri sledeće u Evropi, a dugo i najveća na svetu.

Sedamnaestog maja okupiran je i Zeland (Zeeland – Morska zemlja), provincija na krajnjem jugu sastavljena od zamršenog spleta ostrva. Holanđani su shvatili da ne mogu da pruže otpor bez nesrazmernih žrtava jer su Nemci bili spremni da sve, samo da se domognu Francuske.

Kraljevska porodica (kao još neke u Evropi) nije gubila vreme već se strateški povukla (da ne koristimo neki drugi izraz). Sklonili su se u Veliku Britaniju, a zatim u još sigurniju Kanadu. Vratili su se 1945. godine da bi ponovo seli na presto. Njihov sused, belgijski suveren, ostao je sa svojim narodom i preživeo. 

Nisu svi u Holandiji mislili kao kraljevska porodica. Bez obzira na veoma složen geostrateški položaj, uporni, srčani Holanđani rešili su da pruže otpor, koristeći bolje poznavanje terena i pomoć sunarodnika.

U istoriji ova hrabra, nevelika grupacija dobila je ime Holandski pokret otpora (hol. Nederlands verzet, nem. Niederländischer Widerstand 1940–1945, engl. i fr. Dutch resistance). Teren nije dozvoljavao stvaranje, pa ni masovne pokrete velikih jedinica, te su se pripadnici Pokreta otpora najviše bavili obaveštajnom delatnošću, ometanjem sistema veza, sabotažama, štrajkovima i sklanjanjem Jevreja.

Nemci su u neutralnu Holandiju upali, kao i sve zemlje do tada, bez objave rata. Pošto je vrh države odleteo za London, glavnokomandujući Oružanih snaga, general Hendrik Vinkelman (Henri Winkelman), potpisao je 14. maja 1940. godine u 21.30 sati predaju i nemačke trupe su ušle u Amsterdam. Za rajshkomesara postavili su zloglasnog Artura Zajs-Inkvarta (Arthur Seyß-Inquart, na kraju rata prvi ministar inostranih poslova u vladi admirala Denica).

On je posle rata zbog zločina u Austriji, Poljskoj i Holandiji obešen posle suđenja u Nirnbergu. Na mesto rajshkomesara stupio je 29. maja, ubeđujući Holanđane da ih neće zlostavljati, niti nametati svoju ideologiju. Sve je u stvarnosti bilo suprotno, pa je čak 140.000 holandskih Jevreja završilo u logorima, odakle se vratilo samo 30.000 njih.    

Kako je delovao Pokret otpora?

Protiv Nemaca je delovalo nekoliko malih grupa nezavisno jedna od druge, ali je njihova aktivnost bila rasprostranjena širom zemlje. Da su bili u jedinstvenoj mreži, imali bi više iformacija i bolju koordinaciju, ali bi zato mogućnost kompromitovanja i infiltracije neprijateljskih agenata bila znatno veća. Otpor se razvijao sporo, s malo priliva borbeno upotrebljivih pripadnika, jer su Nemci vrlo surovo postupali s uhvaćenim aktivistima.

Bili bi streljani na licu mesta, bez suđenja, ili posle zverskih mučenja kada bi iz njih izvukli maksimum podataka. Pored toga, već pomenuta konfirugacija, ali velika gustina naseljenosti otežavali su ilegalnu aktivnost. Mora se reći da su važnu ulogu imali holandski komunisti, članovi Komunističke partije Holandije (Communistische Partij van Nederland, CPN) koji su odmah prešli u ilegalu. Nemci su ih u julu i formalno zabranili. Svoj način borbe oni su iskazali kroz štampu ilegalnih novina i letaka, a neki od njih su počeli sa osnivanjem vojne organizacije Vojni dodir (Militair Contact).Za vreme rata izginulo je više od polovine članstva. 

Ubrzo posle okupacije, tokom leta, u Harlemu (Haarlem, 20 kilometara zapadno od Amsterdama) predavač profesionalne pripreme i službenik fabrike tepiha B. Ejzerdraat organizovao je omladinsku ilegalnu grupu Geze (De Geuzen, Les Gueux – doslovno bedni, po ugledu na borce iz perioda Holandske revolucije). Oni su počeli da dele letke, a zatim i bilten Geuzenberichten (poruke bednih) koji je rađen rukom. Već u novembru ovu amatersku organizaciju Nemci su uništili. Petnaest ljudi je bilo uhapšeno, a glavni organizator streljan.

Ukupno je uhapšeno 37 učesnika od kojih je 18 streljano. Organiacija koja je okupljala protestante, od 31. avgusta izdavala je novine Vrij Nederland (Slobodna Holandija). I ona je brzo nestala. Socijal-demokrate je okupljala organizacija koja je od 11. avgusta izdavala novine Het Parool (poklič, poziv). Oni su stanovništvo pozivali na stihijski, opšti ustanak. Njihov pokretač, Adrian Althoff (redaktor novina Het Volk – Ljudi), uhapšen je i streljan 1943. godine, zajedno s nekoliko novinara. 

Jedan od najistaknutijih ustanika bio je i Jup Vestervel, profesor socijalista, nosilac titule Pravednik ljudi sveta (Righteous Among the Nations) koju uručuje Jad Vašem (Jerusalim). On je sa suprugom stvorio mrežu otpora koja je prevashodno pomagala Jevrejima, obezbeđujući im dokumenta i novac da pobegnu iz zemlje. Streljan je avgusta 1944. godine.

Početkom 1943. godine osnovana je Nacionalna organizacija za pomoć skrivenima (Landelijke Organisatie voor hulp aan onderduikers). Njome je rukovodio sveštenik Fric Slomm. U isto vreme Nemcima je uspelo da unište Komunističku partiju Holandije. Tom činu je prethodilo nekoliko provala u organiaciji, u kojoj su agenti Abvera pokazali visok nivo spremnosti i veštine. Steljan je sam vrh partije (Lu Jansen, Jan Diters i Jan Janzen). 

U osvit slobode

U završnim godinama rata, kada su Sovjeti neumoljivo prodirali kroz severnu i centralnu Evropu, a Dan D bio izvestan, u proleće 1944. godine stvorena je koordinaciona struktura pokreta otpora – Trougao. U njega su ušli predstavnici tri organizacije Pokreta otpora: Ordedienst, Ratne grupe i Savet slobode. Delatnost Trougla su definisali i opredeljivali članovi koji su bili na strani politike preživljavanja.

Kada je izvršena invazija i otvoren Zapadni front, Pokret otpora je naglo ojačao i omasovio se. Potreba za obaveštajnim podacima izbila je u prvi plan jer su teret oružane borbe preuzele na sebe armade Angloamerikanaca. Do septembra 1944. godine deo države je oslobođen tokom Holandske ofanzivne operacije. Međutim, nemački kontranapadi odložili su punu slobodu sve do maja 1945. godine.

Petog septembra 1944. godine pukovnik H. Koot objavio je da je formirana Unutrašnja armija Holandije (Nederlandse Binnenlandse Strijdkrachten). Ona je okupljala saradnike emigrantske vlade. U sastav NBS ušli su članovi ilegalne organizacije Ordedienst, ali i oficiri i obeveznici holandske armije, pa je ona počela da dobija oružje od zapadnih saveznika. Uveče, 17. septembra, na dan početka Holandske operacije, premijer Holandije u izganstvu, Piter Sjord Gerbandi, preko radija ”Oranje” (Narandžasti radio) pozvao je na opšti otpor i štrajk na železnici.

Najveći broj železničkih službenika, preko 30.000, napustili su radna mesta, a mnogi su prešli u ilegalu. Zvanična glasila su već sutra javila kako je prekid železničkog saobraćaja doveo do prestanka dotura hrane i prehrambenih proizvoda. Istina je da je usled Gladne zime 1944 (hongerwinter) u Zapadnoj Holandiji umrlo oko 18.000 građana. Koot je 27. oktobra izdao naređenje o zabrani diverzija bez odobrenja komande Unutrašnje armije. Protiv tog naređenja pobunili su se Savet slobode i Borbena društva. Međutim, posle velikih gubitaka u novembru kada su poginuli predvodnici ovih grupa, Pokret otpora u Holandiji počeo je da jenjava jer za njim više nije bilo realne potrebe.

Malo poznata epizoda je herojski ustanak sovjetskih zarobljenika u noći petog na šesti april 1945. godine na ostrvu Teksel. Borbe su trajale do devetog aprila, kada su nemačke snage dobile pojačanje. Učesnici ustanka prešli su na gerilski način borbe koja je trajala sve do iskrcavanja zapadnih saveznika na to ostrvo u maju 1945. godine. Poginulo je između 570 i 800 sovjetskih ratnih zarobljenika koji su život dali kao slobodni borci. Pored njih stradalo je i 89 Holanđana, a ni Nemci nisu mnogo bolje prošli, jer je poginulo oko 460 pripadnika njihovih elitnih snaga. Poslednje jedinice u Amsterdamu i severnoj Holandiji kapitulirale su tek šestog maja 1945. godine. 

Vojna pomoć saveznika

Pokret otpora dobijao je pomoć u periodu od osmog novembra 1941. do 21. aprila 1943. godine.  Britanske specijalne službe doživele su debakl o kome smo već pisali (operacija-engleska-igra-najveci-obavestajni-poraz-britanaca-u-drugom-svetskom-ratu). Mnogo ljudi i dragocenog ratnog materijala stizalo je pravo u naručje nemačkih zaseda, što je bilo decenijama posle rata predmet spora holandske i britanske vlade. U periodu od septembra 1944. godine do aprila 1945. godine engleski avioni obavili su oko 600 naleta u toku kojih je Pokretu otpora dostavljeno oko 35.000 komada vatrenog oružja, nekoliko miliona metaka i druga vojna oprema. 

Mora se reći da su Holanđani s Britancima imali još neka gorka iskustva. Debakl operacije Market Garden (kojoj je posvećeno više knjiga i filmova) proistekao je, između ostalog, i zbog britanske samouverenosti i snobizma. Zajednička komanda, koju je predvodio Montgomeri, naredila je nižim komandama da ne sarađuju s Pokretom otpora, ali ni sa holandskim oficirima. Svedočanstva govore o tome da su savezničke snage upadale upravo u one zamke koje su Holanđanima bile odlično poznate tokom predratnih vežbi, jer su iskustva s terena britanski komandanti ignorisali.  

Kada znamo da je Holandija jedan od najvećih zagovornika stvaranja Evropske unije i normalizacije između nekadašnjih neprijatelja, pitamo se – da li je vredelo tih žrtava? Odgovor ne može biti drugačiji nego – da. Cena slobode i ljudskog dostojanstva onima koji su bežali ili sarađivali s okupatorom nikada nije bila važna. U toku okupacije u Holandiji poginulo je gotovo 200.000 ljudi, od toga oko dve i po hiljade pripadnika Pokreta otpora. Opšte štete ekonomike bile su ogromne (kao kod svih okupiranih strana), ali su vredni Holanđani sve to nadoknadili. U njihovom slučaju sloboda nije imala cenu.