Nemačka je ušla u najdublju transformaciju svog odbrambenog sistema još od završetka Hladnog rata. Nakon niza upozorenja vojnih i političkih lidera o „istorijskoj neophodnosti“ jačanja oružanih snaga, Berlin od 2026. godine uvodi obaveznu procenu svih muškaraca koji napune 18 godina, čime praktično otvara vrata ponovnom uvođenju vojne službe.
Ovaj korak direktno se nadovezuje na ranije planove Bundesvera da do 2035. godine udvostruči broj pripadnika na 460.000 ljudi, što bi bila najveća vojna struktura u Evropi posle Sjedinjenih Država.
Od „lutrije“ do sistematske regrutacije
Novi model predviđa da svi osamnaestogodišnjaci budu pozvani na obavezno popunjavanje upitnika o zdravstvenom stanju, fizičkoj spremnosti i spremnosti za službu. Žene će moći da učestvuju na dobrovoljnoj osnovi, ali bez obaveze. Sistem je zamišljen kao „evaluacioni filter“ koji državi omogućava da formira ažurnu bazu potencijalnih regruta, dok se služba i dalje formalno vodi kao dobrovoljna.
Plan je rezultat višemesečnih političkih rasprava koje su podelile nemačku javnost. Prema anketama instituta INSA, oko 60% građana protivi se bilo kakvom obliku obavezne službe ili regrutne „lutrije“, dok tek petina ispitanika podržava njeno vraćanje. Uprkos tome, vlada kancelara Fridriha Merca odlučna je da sprovede reformu, smatrajući je nužnim korakom za ispunjavanje NATO obaveza i suočavanje sa rastućom nesigurnošću u Evropi.
Od profesionalne vojske do „ratne rezerve“
Posle ukidanja vojnog roka 2011. godine, Nemačka je pokušala da se osloni isključivo na profesionalni kadar. Međutim, rat u Ukrajini i promene u strategiji NATO-a pokrenule su povratak koncepta „nacionalne odbrane“. General Alfons Mais, komandant Bundesvera, upozorio je u poverljivom izveštaju da Nemačka „više ne može računati na mirno okruženje“ i da mora da udvostruči broj pripadnika do 2035. — na ukupno 460.000 ljudi, uključujući 260.000 aktivnih i oko 200.000 rezervista.
„Sa trenutnim brojem ljudstva jednostavno nije moguće ostvariti spremnost potrebnu do 2029. godine, niti garantovati ono što smo obećali NATO-u“, napisao je Mais u septembarskom izveštaju koji je procureo u javnost.
U skladu s tim, od 2027. godine sistem procene biće proširen obaveznim medicinskim testiranjem, a svaka generacija — oko 300.000 mladih godišnje — biće kategorizovana prema sposobnosti za služenje. Oni koji zadovolje kriterijume dobiće pozive na dobrovoljno učešće, uz značajne podsticaje kao što su besplatne vozačke dozvole, profesionalna obuka i naknade tokom službe.
„Pistoriusov model“ i strah od militarizacije
Ministar odbrane Boris Pistorius već je ranije naglasio da Nemačka ne može ispuniti NATO ciljeve bez „novog pristupa regrutaciji“. On zagovara model sličan švedskom — kombinaciju dobrovoljnosti i selektivne obaveznosti. Međutim, u zemlji gde je pacifizam duboko ukorenjen posle Drugog svetskog rata, svaka rasprava o „pozivima u vojsku“ izaziva kontroverze.
Pistorius je upozorio da bi povratak pune obavezne službe poslao „signal pogrešne vrste“, ali i priznao da bi u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije u Evropi taj korak postao neizbežan. Upravo zato, novi sistem procene deluje kao prelazno rešenje — mehanizam koji omogućava državi da obnovi regrutni okvir bez formalnog proglašenja vojnog roka.
Kritičari upozoravaju da ovakav pristup otvara prostor za „meku militarizaciju“ društva, jer svaka obavezna registracija predstavlja prvi korak ka ponovnom uvođenju službe. Za mnoge Nemce, ideja o vojsci od pola miliona ljudi evocira senke Vermahta i mračne slike prošlosti koje su decenijama bile tabu tema u nemačkoj politici.
Odbrambena doktrina u novom okruženju
Plan povećanja oružanih snaga deo je šireg strateškog paketa vrednog više od 350 milijardi evra, koji uključuje modernizaciju tenkova Leopard 2, borbenih vozila Puma i flote Eurofightera, kao i uvođenje nove generacije dronova i sistema protivvazdušne odbrane.
Uz formiranje nemačke brigade u Litvaniji i jačanje pomorskih patrola u Baltičkom moru, Berlin prvi put posle 1945. godine gradi vojnu prisutnost van svojih granica. Prema NATO planovima, Nemačka bi do 2029. trebalo da obezbedi dodatnih 45.000 aktivnih vojnika, a do 2035. još toliko. Cilj je, kako navode vojni analitičari, „stvoriti vojsku koja može voditi rat visokog intenziteta u evropskim uslovima“.
Kraj pacifističke epohe
Povratak ideje o vojnoj službi, makar u formi administrativne procene, označava prekretnicu za nemačko društvo. Generacija koja je odrasla verujući da rat u Evropi više nije moguć sada se suočava sa realnošću suprotnih tendencija.
Novi sistem procene osamnaestogodišnjaka, zajedno sa planovima za povećanje vojske i modernizaciju naoružanja, čini okvir koji bi Nemačku do 2035. mogao pretvoriti u najmoćniju konvencionalnu silu kontinenta. U isto vreme, on otvara i političko pitanje koje se nadvija nad svakim nemačkim vojnikom još od Drugog svetskog rata — da li Evropa može prihvatiti ponovno buđenje nemačke vojne moći bez straha od njene prošlosti?
Ma kavi oni , tu su samo mladi moja braca po vjeri , oni su samo grupa baba , djedova i homo likova.
Svi ćete vi pod mač.
Pre nekih mesec dana bila je na Nemackoj TV javna anketa i voditelj tamo upita svabovskog tinejdzera jel’ on spreman vojno braniti svabiju, a ovaj ko iz topa: “nisam, jer je bolje biti pod Putinom nego uzalud izgubiti glavu”, a takvih mladih svabova je mali milion.