Bugarska je sprečila mogući napad dronovima na rafineriju „Lukoil Neftohim“ u Burgasu, jednu od najvećih u jugoistočnoj Evropi, čime je sprečena potencijalna sabotaža koja bi mogla imati ozbiljne posledice po energetski sektor regiona.
Prema pisanju Rojtersa, bugarski premijer Rosen Željazkov potvrdio je da su bezbednosne službe reagovale na konkretne obaveštajne podatke o mogućem napadu i da je vlada uvela pojačane mere zaštite, uključujući i plan preuzimanja kontrole nad objektom kao meru nacionalne bezbednosti.
Prema saopštenju Saveta ministara Bugarske, Agencija za državnu bezbednost, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane aktivirali su posebne planove za zaštitu rafinerije, koja se smatra kritičnom infrastrukturom od strateškog značaja. U okviru mera zaštite, Ministarstvo odbrane rasporedilo je sistem za elektronsko i protivdron osmatranje u okolini Burgasa, dok policija vrši detaljnu kontrolu vozila i tereta na svim prilaznim putevima.
Izveštava se da su bezbednosne provere pooštrene i da se u neposrednoj okolini postrojenja proverava svako vozilo, uključujući preglede eksplozivnih naprava i tereta dronova. Iako vlasti nisu potvrdile ko bi mogao stajati iza mogućeg napada, kontekst je jasan: raniji dron napadi na naftne objekte povezane sa ruskim kompanijama u Mađarskoj i Rumuniji pokrenuli su zabrinutost u regionu. Neki zapadni mediji su tada spekulisali da bi iza tih sabotaža mogla stajati Ukrajina, što je Kijev, očekivano, negirao.
Politički kontekst: Tramp, Orban i novi energetski poredak
Slučaj u Bugarskoj odvija se u trenutku kada se u Evropi preklapaju bezbednosne i političke tenzije. Pre samo nekoliko dana, američki predsednik Donald Tramp i mađarski premijer Viktor Orban održali su sastanak u Vašingtonu, na kojem je, prema pisanju The Guardian-a i Bloomberga, Mađarska dobila izuzeće od američkih sankcija na uvoz ruske nafte i gasa. Ova odluka faktički omogućava Budimpešti da nastavi saradnju sa Moskvom i po povlašćenim uslovima kupuje energente, dok ostatak Evrope sprovodi politiku energetskog odricanja od Rusije.
Tramp je, navodno, poručio da „Evropa mora da vodi računa o sopstvenoj energetskoj stabilnosti“, naglašavajući da američka administracija neće kažnjavati saveznike koji žele da „rade ono što je najbolje za svoj narod“. Orban je posle sastanka izjavio da Mađarska neće učestvovati u „samosakaćenju evropske privrede“ i da će nastaviti da kupuje rusku naftu „dokle god je to isplativo i racionalno“.
Ovakav razvoj događaja otvorio je pitanje dvostrukih standarda unutar zapadnog bloka: dok su Bugarska i Rumunija pod pritiskom da ograniče ruske energetske aktivnosti i sprovode stroge kontrole nad kompanijama poput Lukoila, Mađarska istovremeno dobija politički blagoslov iz Vašingtona da održava odnose s Moskvom.
Bugarska između dve vatre
Bugarska se tako našla između interesa SAD i EU, s jedne strane, i ekonomske zavisnosti od ruske nafte i gasa, s druge. Rafinerija Lukoila u Burgasu, iako formalno pod bugarskom jurisdikcijom, ima ogroman značaj za snabdevanje regiona, uključujući Srbiju, Severnu Makedoniju i delove Grčke. Eventualni prekid njenog rada doveo bi do poremećaja u lancima snabdevanja i rasta cena goriva u celom regionu.
U analitičkim krugovima pojavljuju se ocene da bi bugarska odluka da preuzme kontrolu nad rafinerijom mogla biti pritisak Brisela i Vašingtona kako bi se postepeno izbacio ruski kapital iz ključnih energetskih objekata. Istovremeno, postoje i nagađanja da bi incident s dronovima mogao biti iskorišćen kao povod za promenu vlasničke strukture i prelazak postrojenja u ruke zapadnih kompanija.
Novi bezbednosni korpus
Bugarska vlada najavila je formiranje specijalne jedinice za zaštitu strateške industrijske infrastrukture, koja bi kombinovala sisteme elektronskog nadzora i detekcije bespilotnih letelica. Prema nezvaničnim informacijama, projekat uključuje saradnju sa izraelskim i francuskim partnerima u oblasti protivdron tehnologije.
Ministar odbrane najavio je i „stalno prisustvo“ vojske u regionu Burgasa dok traje visoki nivo bezbednosne pripravnosti.
Šira slika
Istovremeno, Donald Tramp je potpisao novi paket sankcija protiv ruskog energetskog sektora, ciljajući kompanije koje i dalje izvoze sirovu naftu preko Crnog mora. Prema izvorima iz Vašingtona, ove mere su deo pokušaja da se Moskva ekonomski iscrpi i primora na pregovore s Kijevom.
Međutim, činjenica da Mađarska dobija izuzeće, a Bugarska pojačava odbranu od napada na rusku imovinu, pokazuje da je jedinstvo zapadnog saveza upravo onakav kakvog ga predstavljamo u našim analizama mesecima.
