Zaboravljeni nacisti Amerike: kako su Hitlerovi sledbenici delovali u SAD

Nepodnošljiva lakoća manipulacije. Tako bi mogao da glasi naslov neke studije na temu fašizma i nacizma u Americi. Hitlerovim idejama (ili obratno) nije mogao da odoli ni Ford (Hitler u fordu). Gotovo da nema države na svetu koja na svom tlu nije imala organizovane sledbenike ideja fašizma i nacizma. Amerika nije u tome bila izuzetak, pogotovo što su nemački doseljenici bili brojni i uticajni.

Njih je bilo mnogo u Kaliforniji, Teksasu, Viskonsinu, Srednjem zapadu, Severnoj i Južnoj Dakoti. Najviše ih je bilo u Pensilvaniji. Tim povodom razvejejaćemo jednu zabludu. Dugo se provlačila tvrdnja da je prilikom glasanja u Kongresu za američki službeni jezik, engleski nadvladao nemački sa minimalnom većinom. Istina je da se to dogodilo samo u Pensilvaniji (51:49) u kojoj je i danas nemačka populacija velika i dobro organizovana. 

Bez obzira što današnje SAD za sebe tvrde da su izvor i uzor svetske demokratije, kroz njihovu istoriju to nije bilo tako. Ideje segregacije i netrpeljivosti bile su duboko ukorenjene na Jugu, zbog čega je i počeo građanski rat. Kju kluks Klan (Ku Klux Klan) još uvek ima svojih tajnih pristalica; italijanski fašizam takođe je dočekan sa simpatijama.

Poznat po svojoj organizovanosti i surovosti bio je i Crni legion (Black Legion), militantni rasistički pokret na Srednjem zapadu, koji se borio čak i protiv federalne vlade, dok su se u njemu tajno nalazili i službenici policije. Mnoge poznate ličnosti otvoreno su se deklarisale kao rasisti, antisemitisti, fašisti i nacisti.

Nemačko-američki savez

German – American Bund (Amerikadeutscher Bund, Amerikadeutscher Volksbund) bila je najistaknutija i najorganizovanija nacistička organizacija u SAD. Osnovan je 1936. godine, po uzoru na Hitlerovu strukturu. Pojavio se ubrzo pošto su počele da niču grupe sličnih ubeđenja.

Među njima su se isticale Prijatelji nove Nemačke (Friends of New Germany) i Srebrna legija Amerike (Silver Legion of America) koju su već 1933. godine osnovali Vilijam Dadli Peli (William Dudley Pelley) i Slobodno društvo Tevtonije (Free Society of Teutonia). Prijatelji nove Nemačke raspali su se u decembru 1935. godine.

To nije bilo slučajno. Tada je lično Rudolf Hes (Walter Richard Heß, ministar inostranih poslova i poslednji stanovnik zatvora Špandau) naredio  nemačkim građanima da napuste grupu jer nije koristila nemačkim ciljevima onako kako su to Nemci želeli. 

Nemačko-američki savez, predvođen Fricom Kunom (Fritz Julius Kuhn, rođeni Bavarac, dipl. inžinjer), ratnim veteranom koji je posle Prvog sv. rata preko Meksika došao u Ameriku, osnovan je 1936. godine i trajao je do formalnog ulaska SAD u rat. Glavni cilj je bio da etnički Nemci zavladaju Amerikom šireći nacističku ideologiju. Savez je jasno deklarisao i svoje partijske stavove – borbu protiv komunizma i antisemitizam.

Posle prvog marta 1938. godine članstvo u Savetu bilo je moguće samo za američke građane nemačkog porekla. Svakodnevni zadatak bio je stvaranje povoljne slike o nacističkoj Nemačkoj. Članovi su imali svoje uniforme i kampove za obuku koji su bezazleno nazivani training camps, dok je u njima tajno sprovođena borbena obuka. 

Inspirisan hitlerjugendom Savez je takođe stvorio svoje omladinsko krilo gde su članovi pohađali časove nemačkog, dobijali uputstva kako da pozdravljaju kukasti krst i učili nacističke pesme, a posebno pesmu Horst Vesel Lid (Horst Wessel Lied), koračnicu posvećenu jednom od poginulih nacističkih jurišnika. Čak i kad je počeo rat u Evropi, Savez nije prestajao s veličanjem Nemačke, objašnjavajući i pravdajući Hitlerove postupke i politiku.

Smesta su objavili saopštenje u kome su zahtevali da Amerika ostane neutralna, pri čemu su potencirali na saosećanjima za nemački narod i njegove postupke. U saopštenju je jasno rečeno da će američki Nemci ”nastaviti da se bore za Ameriku bez Jevreja i svih ateističkih jevrejskih marksističkih elemenata”, ubeđujući javnost da će, kao pravi Amerikanci, biti potpuno lojalni Americi i da ovo saopštenje nije upućeno protiv SAD. 

Ipak, njihovi skupovi bili su preslikani nemački. Svuda su bila nacistička obeležja, a pozdrav je bio preuzet od Hitlera. Na njihovim sastancima sve je izgledalo kao se posetilac nalazi usred Minhena ili Berlina. Lideri Saveza osuđivali su administraciju predsednika Ruzvelta, jevrejsko-američke asocijacije, komunizam, sindikate za koje su tvrdili da ih podržava i plaća Moskva i borili se protiv bojkota nemačke robe. Tvrdili su da je Džorž Vašington bio prvi fašista jer nije verovao da će demokratija funkcionisati. 

Američka javnost bila je s pravom zabrinuta kada su sredstva masovnog informisanja počela da objavljuju reportaže s skupa Saveza u poznatoj dvorani Medison Skver Garden u Njujorku. Tada se, 20. februara 1939. godine okupilo oko 20.000 pristalica što je bilo vrhunac njihovog javnog delovanja. Govornici su, demonstrirajući otvoreni antisemitizam, Ruzvelta nazivali Frenk D. Rozenfeld nazivajući njegov čuveni Nju dil (New Deal) jevrejskim dogovorom (Jew Deal).

Miting je završen u minhenskom stilu – tučom ogorčenih demonstranata i jurišnika iz sastava Saveza. To je bilo dovoljno da oprezni Amerikanci shvate pred kakvim iskušenjem se mogu naći. Grad Njujork je odmah posle toga pokrenuo istragu protiv vođe, Frica Julijusa Kuna, jer je utvrđeno da je proneverio sredstva Saveza radi lične koristi. Posle bekstva u Meksiko vraćen je u SAD. Lišen je državljanstva. Rat je proveo u zatvoru da bi neposredno po završetku neprijateljstava zajedno s 714 drugih nepoželjnih osoba preko ostrva Elis deportovan u Nemačku 15. septembra 1945. godine. Umro je tamo gde se i rodio – u Minhenu, 1951. godine. 

Šta se dogodilo s najvećom američkom nacističkom organizacijom? Američka vojska je 1940. godine počela da regrutuje građane za potrebe vojne službe. Savez je za to vreme savetovao svojim članovima da odbiju takav vid obaveze. To je bilo dovoljno da vlada SAD zabrani njegov rad i postojanje. Članovi su tajno većali šta dalje da rade i među njima su izbili brojni sukobi i nesuglasice.

Posle napada na Perl Harbur, Izvršni komitet Saveza rešio je da proglasi samoraspuštanje. Tri dana kasnije, 11. decembra 1941. godine SAD su objavile rat nacističkoj Nemačkoj. Agenti Ministarstva finansija su ušli u sedište Saveza, zaplenili sva dokumenta i priveli 76 vođa. Bez obzira na užasna iskustva Drugog sv. rata danas mnogi zaboravljaju šta je Hitler za samo 12 godina vladavine uradio, pa se povremeno na američkim ulicama mogu videti neonacisti koji nose zastave s kukastim krstom. 

Neonacizam je pronašao lepo skrovište u ultradesničarskim partijama čiji su programi ustvari našminkane ideje od pre Drugog sv. rata. U mnogim zemljama on je našao svoje mesto na političkoj sceni, pa i u Americi. No, neka se ta velika zemlja na svoj način pobrine za ovaj problem. Kako se to rešava u Ukrajini, svedoci smo već nekoliko godina.