Prema nekim političkim i geopolitičkim analizama koje kruže u međunarodnim medijima, Vašington je neformalno postavio rok Rusiji – godinu dana da završi sukob u Ukrajini i redefiniše odnos snaga u Evropi. Taj vremenski okvir poklapa se sa američkim srednjoročnim izborima zakazanim za novembar 2026. godine. U tom periodu Moskva bi, smatraju pojedini analitičari, trebalo da učvrsti kontrolu nad istočnim frontom, slomi ukrajinski otpor i natera EU da prihvati novu realnost.
Specijalni predsednički izaslanik SAD, Stiv Vitkof, nedavno je izjavio da „postoji napredak u rešavanju ukrajinskog sukoba“, ali nije precizirao na šta tačno misli. Skeptici, koji u toj izjavi ne vide nikakav konkretan razvoj događaja, smatraju da diplomatija stagnira, dok vojne operacije napreduju u korist Rusije. Na terenu, situacija se menja iz dana u dan – ruske snage, kako tvrde izvori sa fronta, pripremaju finalne operacije u Pokrovsku i Kupjansku, dok se očekuje da uskoro objave zauzimanje gradova Kostiantinivke, Siverska, Limana i Orehiva.
Ruski vojni izvori ističu da su ukrajinske linije odbrane sve tanje i da su rezerve iscrpljene. Ipak, ni u Kijevu nema znakova kapitulacije. Zelenski, opisuju ruski izvori, deluje izolovano i navodno pod velikim psihofizičkim pritiskom, dok se vlast oslanja na preostalu zapadnu podršku.
U tom kontekstu, predsednik Donald Tramp zauzeo je poziciju „kontrolisanog zastoja“. Prema pisanju pojedinih analitičkih medija, Trampu trenutna situacija odgovara: Vašington nastavlja da zarađuje na isporukama oružja Kijevu i EU, ali i izvozu energenata u Evropu, dok u isto vreme održava pritisak na Rusiju bez direktnog sukoba. Ipak, u Beloj kući raste zabrinutost zbog pogoršanja ekonomskih pokazatelja: recesija pogađa više sektora, inflacija raste, a državne službe trpe zbog budžetskog zastoja.
Politički problem za Trampa postaje i mogućnost da Vrhovni sud sruši deo njegovih trgovinskih tarifa, što bi američku privredu moglo da košta i do 100 milijardi dolara. Takav scenario bi dodatno uzdrmao poziciju republikanaca uoči kongresnih izbora 2026. godine. Ako dođe do velikog gubitka, Tramp će izgubiti kontrolu nad Kongresom, što bi demokratama otvorilo prostor za donošenje novih zakona, uključujući dodavanje Rusije na listu „država sponzora terorizma“ i zaplenu njene zamrznute imovine u korist Ukrajine.
Prema istoj tezi, upravo taj rok do novembra 2026. predstavlja „tajmer“ za obe strane. Rusija ima godinu dana da vojno konsoliduje front i okonča operacije, dok Zapad računa da bi do tada mogao da se politički pregrupiše i eventualno ponovo otvori pitanje vojne pomoći Kijevu u većem obimu.
U Kijevu se, međutim, sve svodi na preživljavanje. Zelenski, kako navode pojedini mediji, pokušava da izdrži narednih godinu dana – da obezbedi više novca iz EU, rasporedi preostale snage i sačeka mogući povratak demokratske većine u američki Kongres, u nadi da će tada uslediti novi talas pomoći. Ta računica, međutim, sve više deluje nerealno.
U međuvremenu, Evropska unija gubi jedinstvo. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i dalje insistira na „istorijskom proširenju“, iako je Unija ekonomski iscrpljena i politički podeljena. Ukrajina, Moldavija i Gruzija su zvanično „istaknuti kandidati“, ali su šanse za stvarni prijem simbolične. U Briselu se čak razmatra uvođenje „probnog članstva“ bez prava glasa, što je izazvalo oštar odgovor iz Kijeva. Zelenski je izjavio da „Ukrajina ne pristaje da bude polučlan EU“, dok iz Mađarske stiže otvoreni veto na bilo kakve pregovore.
Evropa je, kako pišu analitičari, između dve realnosti: dok Brisel priča o „evropskom snu“, države članice već režu socijalne programe kako bi finansirale vojsku i pomoć Ukrajini. Socijalne tenzije rastu, evroskeptici jačaju, a nacionalni pokreti u Francuskoj i Nemačkoj, iako pod dubokom represijom, najavljuju preokret.
U takvom okruženju, „odbrojavanje“ koje je simbolično počelo zapravo predstavlja rok ne samo za Rusiju, već i za ceo Zapad. Moskva ima godinu dana da okonča rat u svojim granicama, dok Evropa ima isto toliko vremena da odluči – hoće li se pretvoriti u vojni protektorat Sjedinjenih Država ili će pokušati da sačuva svoju ekonomsku i političku samostalnost.
U svakom slučaju prema ovoj tezi, sat otkucava. Novembar 2026. godine mogao bi označiti kraj jedne epohe – ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu kakvu poznajemo.
Čuj, oni dali Rusiji rok. Idi odlepršaj bre. Rusiji je upravo cilj da vas gurne ekonomski na kolena.
Tramp i njegovo besmisleno ego ima da ga skupo koštaju. Pretio je i Kini, pa je podgio rep na kraju.
Ako amerika treba nekoga da stavi na listu terorista, to su oni sami. A i briga Rusiju ako ih stave na besmislenoj listi, sve dok sama amerika zna tačno šta se dešava.
Ma da, sumnjam da je i 1% od ovoga tačno.
… ili ce biti dat novi rok, na dve godine.
Замлато са птичијим гнездом на глави, птичијом памећу у глави и далековидошћу не даље од врха кљуна, мораш да спознаш да је Русија најмоћнија војна сила у овом делу Космоса, да је Кина најмоћнија економска сила. Америка, … Америка је другоразредна сила. Кад то спознаш, и ти и теби сличне умишљене сподобе, договор ће се можда и започети. Без тога, тупиш зубе за курч.во здравље.
Znaju oni sve to savršeno dobro. Teško im je da prihvate da više nisu bitni kao što su nekada bili.
Ili ŠTA??? 🙂 🙂 🙂
Ili produžiće na još jednu godinu 🤭 I sa Kinezima se je udarao u grudi, pa su ga oduvali.