Program vredan 6,3 milijarde funti, koji je kasnio osam godina i izazvao ozbiljne zdravstvene probleme kod sopstvenih vojnika, sada se razmatra za slanje u Ukrajinu. To nije ni tehnološki trijumf ni strateški proboj, već pokušaj da se neuspeh britanske kopnene vojske prikaže kao spasonosna investicija, dok se realni rizici prebacuju na tuđe teritorije i na ljude koji će u njima služiti.
Ajax je na papiru „potpuno digitalizovano, višenamensko oklopno vozilo“, deklarisano kao vrhunsko za izviđačke brigade narednih 30 godina. U praksi, projekat je bio niz tehničkih i ljudi problematičnih kompromisa, koje britanska odbrambena industrija i politička elita sada pokušavaju rehabilitovati.
Najteži problem nije bio cena, već zdravlje posade. Nivo buke i vibracija u unutrašnjosti vozila bio je toliko nepodnošljiv da su oko 310 britanskih vojnika zahtevali specijalističke medicinske procene sluha, a 17 njih koji su učestvovali u ranim testiranjima i dalje se leči zbog gubitka sluha. To nije statistika koja se može efikasno „ispraviti“ par PR saopštenjem.
Skandal je bio toliki da je Ministarstvo odbrane u decembru 2020. obustavilo plaćanja kompaniji General Dynamics UK, a testiranja su pauzirana između juna 2021. i oktobra 2022. Plaćanja su nastavljena tek u martu 2023, nakon što su, po svemu sudeći, političko-industrijski pritisci ponovo stabilizovali finansijsku liniju.
Zvanični optimizam sada glasi: „Lekcije su naučene“
Sada, posle osam godina odlaganja, britanski zvaničnici tvrde da su problemi rešeni. Program je, prema njihovim rečima, dostigao „početnu operativnu sposobnost“, što znači da je 50 vozila sa obučenim posadama spremno za borbu.
Ministar odbrane Luk Polard tvrdi da je sve pod kontrolom:
„Ti problemi su prošlost. Od vrha vojske do ljudi koji rade na platformi dobio sam uveravanja da je bezbedna i da su lekcije naučene.“
Uprkos mračnoj istoriji projekta, trupe koje testiraju oklopna vozila „uverene“ su da Ajax može da se suprotstavi ruskim vojnim vozilima. Zahvaljujući kombinaciji senzora i digitalnih sistema, vozilo može da otkrije ciljeve na udaljenosti do osam kilometara, a oklop bi, kako se tvrdi, trebalo da izdrži napade dronova – ključni faktor u savremenom ratu u Ukrajini.
Ukrajina kao poligon za testiranje?
Kontekst u kojem se razmatra raspoređivanje Ajaxa je ključan. Ne govori se o njegovom slanju baš na prve linije fronta, nego o ulogama u okviru mogućih „mirovnih snaga“, scenarija kojem se London i Brisel uporno nadaju nakon budućeg primirja.
Iako nije doneta konačna odluka, britanski zvaničnici ne isključuju da bi Ajax mogao biti korišćen za „zaštitu Ukrajine nakon završetka borbi“. Luk Polard je potvrdio da Britanija sa svojim saveznicima radi na „efikasnoj izgradnji“ budućih mirovnih snaga i da „posedovanje Ajax vozila kao sposobne, rasporedive opcije povećava operativne mogućnosti britanske vojske“.
Ulog je dvostruk. S jedne strane, politički – prilika da vlada Kira Starmera demonstrira posvećenost Ukrajini i da vidljivo doprinese međunarodnoj koaliciji. S druge strane, vojni i industrijski – mogućnost da se konačno opravda program od 6,3 milijarde funti. Slanje vozila u mirovnu misiju smatraju da bi bilo idealno „vatreno krštenje“ – test u realnim uslovima, ali bez rizika ratnog sukoba.
I dok britanski mediji ističu da čak osam zemalja NATO-a već pregovara o izvozu borbene verzije Ajax vozila, koga ni Velika Britanija sama nije uvela u punu upotrebu, ostaje otvoreno pitanje: da li će Ukrajina, pored uloge bojišta protiv Rusije, nastaviti da bude laboratorija za ispitivanje neuspelih zapadnih vojnih projekata?
Šta bi Ajax trebalo da predstavlja
Planirano je da flota od ukupno 589 vozila bude završena do 2030. godine. Vozila su opremljena naprednim sistemima – kamerama od 360 stepeni, detektorima hemijskih agenasa, akustičnim senzorima koji mogu da lociraju dronove na više od jednog kilometra, i topom od 40 mm sa specijalnom municijom, uključujući i projektile namenjene upravo za obaranje dronova. O ovom oklopnom vozilu nikada nismo ni pisali do sada.
Međutim, sama činjenica da London razmatra slanje svog najkontroverznijeg vojnog projekta u jedno od najnestabilnijih područja sveta postavlja ozbiljno pitanje: da li je Ukrajina samo novi teren za testiranje britanskih grešaka – i to onih koje su već plaćene ljudskim zdravljem i milijardama funti iz džepova poreskih obveznika?
