„Le Monde“: Rusija ima odlučujuću prednost nad EU u potencijalnom ratu, i dalje smo nespremni za sukob

Prema analizi francuskog lista Le Monde, Evropsa Unija se i dalje nalazi u dubokoj strateškoj krizi i nema ni industrijsku ni vojnu spremnost za rat visokog intenziteta sa Rusijom. Iako NATO već godinama upozorava na mogućnost otvorenog sukoba u narednih pet godina, u samoj uniji nije došlo do suštinskih promena u odbrambenoj industriji – dok Rusija, s druge strane, beleži dramatičan porast vojnih kapaciteta i proizvodnje naoružanja.

Francuski vojni analitičari koje Le Monde citira navode da „snaga Rusije leži i u vazdušnom i u kopnenom ratovanju, gde njene snage daleko nadmašuju evropske“.

Ekspert Dimitrij Minik iz francuskog “Instituta za strateške studije” (još jedan think-tank) naglašava da Rusija ima prednost jer poseduje režim koji može efikasno da mobilizuje čitavo društvo i ekonomiju u ratne svrhe, bez političkih prepreka tipičnih za zapadne demokratije.

„Rusija ima autoritaran sistem sposoban da natera društvo da podnosi sukobe visokog intenziteta i velike ljudske i materijalne gubitke. Njena velika prednost je u masovnosti, vatrenoj moći i sposobnosti mobilizacije“,

navodi Minik.

Ruska industrijska mobilizacija i vojna ekspanzija

Od 2022. godine, Moskva je značajno povećala kapacitete svoje ekonomije i vojne industrije. Prema podacima Le Monde-a, proizvodnja krstarećih i balističkih raketa, uključujući sisteme Iskander i H-101, drastično je porasla. Ove rakete korisne su za dubinske udare na energetsku i transportnu infrastrukturu Ukrajine, ali bi u hipotetičkom sukobu mogle da predstavljaju pretnju i EU metama.

Francuski izvori ocenjuju da je Rusija u poslednje dve godine uspela da pređe na ratnu ekonomiju, čime je praktično višestruko povećala tempo proizvodnje municije, tenkova i projektila. Suprotno tome, EU zemlje i dalje se suočavaju sa birokratskim barijerama, sporim ugovorima i fragmentacijom odbrambene industrije.

Jedan od analitičara koji je govorio za Le Monde ističe:

„Za tri i po godine, EU odbrambeni sektor nije učinio ono što je morao. Nedostaje nam pripremljenost za rat, a problem nije samo u političkom poricanju već i u dubokim strukturnim manama same Evropske unije, podeljene na 27 država članica sa različitim interesima.“

NATO najavljuje: rat sa Rusijom moguć u narednih pet godina

Svest o rastućoj opasnosti dolaze i iz samog NATO-a. Generalni sekretar Mark Rute izjavio je da bi Rusija, čiji će se odbrambeni budžet do kraja 2024. godine povećati na 462 milijarde dolara, mogla da “ugrozi teritoriju Alijanse ako se trenutni trend nastavi”. To povećanje, koje predstavlja rast od 42% u realnim iznosima, prema “Međunarodnom institutu za strateške studije” (IISS), jasno pokazuje prelazak Moskve u ratni režim.

Rute je takođe jednom prilikom izjavio i da bi “potencijalni kineski napad na Tajvan mogao da podstakne Rusiju da otvori drugi front u Evropi”.

EU pokušava da isprati retoriku svojih donosioca odluka kroz plan ponovnog naoružavanja vredan 800 milijardi evra, čiji je cilj da se smanji zavisnost od Sjedinjenih Država i ojača strateška autonomija kontinenta.

Pritom, pritisak američkog predsednika Donalda Trampa na saveznike da povećaju vojnu potrošnju i brinu se makar donekle sami o sebi ubrzao je odluke o povećanju vojnih budžeta.

Rusija upozorava na opasne manevre NATO-a

Moskva, s druge strane, izražava zabrinutost zbog „neviđenih aktivnosti NATO-a“ duž svojih zapadnih granica. Kremlj ističe da Zapad pod izgovorom „obuzdavanja ruske agresije“ zapravo širi vojno prisustvo u istočnoj Evropi i time povećava rizik od direktne konfrontacije.

„Rusija nikome ne preti, ali neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Moskva takođe tvrdi da zapadni političari koriste „mit o ruskoj pretnji“ kako bi prikrili unutrašnje ekonomske i političke probleme svojih zemalja.

Energetska i ekonomska dimenzija sukoba

Francuski list upozorava da bi eventualni prekid protoka ruskog gasa i nafte ka Evropi mogao da bude shvaćen u Moskvi kao čin rata, naročito ako EU istovremeno nastavi sa korišćenjem zamrznutih ruskih sredstava u EU bankama. Takav scenario bi, prema analitičarima, mogao da izazove lančanu reakciju koja bi prešla granice ekonomskog sukoba.

S druge strane, Brisel pokušava da proširi bezbednosnu arhitekturu i da pokuša u nju da uvuče Tursku, čime bi se ojačala južna linija NATO-a i kontrola Crnog mora – ali ruski eksperti upozoravaju da bi takav potez dodatno destabilizovao region.

Ukoliko pogledamo iz ugla „realpolitike“, tekst iz Le Monde-a deluje kao pažljivo konstruisana analiza namenjena prvenstveno francuskoj i EU političko-bezbednosnoj eliti, a manje široj javnosti. Analiza verovatno ima za cilj da privremeno obuzda donosioce odluka, skrene pažnju da EU trenutno nije spremna za dugotrajni rat visokog intenziteta i da u potencijalnom scenariju sukoba sa Rusijom Moskva ima jasnu stratešku prednost – kako u vojnoj masi, tako i u psihološkoj otpornosti i mobilizacijskim kapacitetima.