Putin potvrdio: Interkontinentalne hipersonične rakete RS-28 Sarmat ulaze u borbenu službu 2026. godine

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je noćas da će strateški raketni sistem RS-28 „Sarmat“, simbol najmodernije generacije ruskog nuklearnog naoružanja, ući u punu borbenu službu 2026. godine. Prema izveštajima ruskih državnih agencija RIA, TASS i Interfaks, Putin je tokom sastanka sa visokim vojnim komandantima u Moskvi potvrdio da su svi planirani koraci u razvoju i integraciji novih sistema „u skladu s planom“, uključujući i „Sarmat“, koji predstavlja centralni element ruskog strateškog nuklearnog odvraćanja.

Prema njegovim rečima, „Sistemi sa interkontinentalnim raketama Sarmat biće postavljeni na borbeno dežurstvo 2026. godine, u skladu sa planovima koje je odobrilo Ministarstvo odbrane.“ Tokom 2025. godine, dodao je Putin, biće sprovedena faza „ispitno-borbenog dežurstva“, što podrazumeva završnu proveru sistema, posada i infrastrukture pre nego što kompleks postane potpuno operativan.

Od „ispitnog“ ka „punom“ dežurstvu

Kako prenose ruski mediji, Putin je naglasio da će nova faza razvoja omogućiti integraciju „Sarmata“ u sistem strateških raketnih snaga (RVSN), čime će se zameniti starije generacije ICBM-ova, poput sistema „Voevoda“ (poznatog na Zapadu kao SS-18 Satan). U 2025. godini planirano je takozvano „ispitno-borbeno dežurstvo“, režim u kojem će sistemi biti spremni za lansiranje, ali uz nastavak serijskih ispitivanja i nadzora od strane konstrukcionih biroa i inženjerskih timova.

Prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, završene su sve ključne faze zemaljskih i letnih testova, a infrastruktura u okviru raketne divizije Uzhur u Krasnojarskom kraju već je u završnoj fazi adaptacije. Upravo u tom regionu biće stacionirani prvi raketni kompleksi Sarmat. Ove rakete, poznate i po NATO oznaci SS-X-30, predstavljaju naslednika najtežeg sistema u sovjetskoj istoriji, ali sa znatno unapređenom tehnologijom i dometom koji prelazi 18.000 kilometara.

Osnovne karakteristike „Sarmata“

RS-28 „Sarmat“ (brzine 20 maha) dizajniran je da nosi više termonuklearnih bojevih glava (do 10 teških ili 15 lakših koje se nakon odvajanja kreću nezavisno) i ima sposobnost da koristi nepravilne, nepredvidive trajektorije, čime može da zaobiđe sve postojeće i buduće sisteme protivraketne odbrane. Pored toga, „Sarmat“ može da nosi i hipersonične bojeve blokove „Avangard“, koji nastavljaju da lete još većom brzinom (27 maha) i takođe menjaju putanju tokom leta, što čini njihovo presretanje gotovo nemogućim.

Putin je ranije izjavio da novi sistem garantuje „stabilnost strateške ravnoteže u svetu“, dok ruski vojni analitičari ističu da „Sarmat“ predstavlja najvažniji deo ruskog odgovora na širenje američke protivraketne infrastrukture u Evropi i Aziji. Nosivost „Sarmata“ koja je dužine 35 metara procenjuje se na više od 200 tona, što je čini najtežom i najmoćnijom raketom koja je ikada proizvedena.

Dodajmo da, RS-28 „Sarmat”, pored 10 bojevih glava snage do 80 kt svaka, može da nosi dodatni set sredstava za savladavanje raketne odbrane u vidu maketa adekvatnih gabarita, dipolnih reflektora i IC zamki – aerosola i autonomnih sistema za elektronsko ratovanje, što predstavlja dodatnu prepreku za poznate sisteme protivraketne odbrane.

Kontekst i strateški značaj

Prema izveštajima RIA Novosti i Interfaksa, ruski predsednik je naglasio da se „Sarmat“ razvijao u izuzetno složenim uslovima međunarodnih sankcija, ali da domaća industrija uspeva da održi punu proizvodnu liniju i osigura potrebne komponente. Projekat vodi Državni raketni centar „Makejev“, dok su pojedini sistemi razvijeni u saradnji sa „Roskosmosom“ i „NPO Mašinostrojenije“.

Zvaničnici Ministarstva odbrane dodali su da će nakon 2026. godine početi i serijska proizvodnja dodatnih raketa, čime bi se broj raspoređenih jedinica postepeno povećavao do kraja decenije. Tačan broj planiranih jedinica nije objavljen, ali se u stručnim krugovima procenjuje da bi prva divizija mogla imati između 6 i 10 raketa spremnih za lansiranje.

Odgovor Zapada i globalna percepcija

Uprkos tome što Zapadni mediji često izražavaju sumnju u tempo razvoja „Sarmata“, činjenica je da je Rusija već završila niz uspešnih ali i neuspešnih testova, te da se priprema za serijsku proizvodnju. Pentagon i NATO još uvek nisu zvanično komentarisali Putinovu izjavu, ali je nekoliko zapadnih analitičara upozorilo da će raspoređivanje „Sarmata“ dodatno učvrstiti ruski nuklearni kišobran i povećati rizik od nove faze nuklearne trke u naoružanju.

Za Moskvu, međutim, sistem „Sarmat“ ima i simboličan značaj, predstavlja kontinuitet ruskog tehnološkog suvereniteta i potvrdu da je zemlja sposobna da razvije strateško oružje potpuno nezavisno od Zapada. Podsetimo, zvaničnici iz Moskve su takođe ranije objaviljivali vremenske rokove, ali oni nisu ispoštovani.

Nova najava Vladimira Putina da će interkontinentalna raketa „Sarmat“ ući u borbenu službu 2026. godine označava ključnu tačku u razvoju ruskog strateškog potencijala. Iako broj i precizni rasporedi ostaju poverljivi, jasno je da se Rusija priprema da ojača svoj nuklearni arsenal na nivou koji bi dugoročno mogao promeniti strateški balans snaga u svetu.

Podsetimo, Rusija ima najmanje četiri široj javnosti poznata hipersonična raketna sistema u svom inventaru: Avangard, Orešnik, Kindžal i Cirkon. Od toga, i Kindžal i Orešnik i Cirkon su već korišćeni protiv Ukrajine u ratu koji je u toku, što čini najavu aktivacije Avangarda u borbeno dežurstvo još značajnijim.