Kina je, prema analizi portala The Conversation, već praktično pobedila u globalnoj trci za „arsenal budućnosti“. Zemlja je prema tom izveštaju nadmašila Sjedinjene Američke Države po naučnom potencijalu, industrijskoj produktivnosti i sposobnosti da brzo proizvodi i implementira novu vojnu tehnologiju.
U tekstu se navodi da SAD ozbiljno zaostaju za Kinom u obimu i efikasnosti sopstvene odbrambene industrije – posebno kada je reč o broju brodova, raketa i druge vojne opreme koju su u stanju da proizvedu u razumnom vremenskom okviru. Američka industrijska baza, koja je tokom Drugog svetskog rata bila sinonim za „arsenal demokratije“, danas se suočava sa problemima koji ugrožavaju globalno vojno vođstvo Vašingtona.
Autori napominju da bi Sjedinjene Države, ako žele da zadrže ili povrate vojnu nadmoć, morale ponovo da povežu svoju ekonomsku i industrijsku osnovu sa vojnom strategijom i ulože u masovnu obnovu proizvodnih kapaciteta. Drugim rečima, potrebna je industrijska i društvena mobilizacija slična onoj iz sredine XX veka.
Međutim, The Conversation ističe da je to u praksi znatno teže za demokratske zemlje. Politički ciklusi, ograničenja budžeta i sve jači skepticizam javnosti prema militarizaciji usporavaju ključne odluke. U autoritarnim sistemima, poput kineskog, centralizovana vlast omogućava brže donošenje odluka, brže finansiranje i agresivnije usmeravanje resursa u strateške sektore.
„Za demokratije je mnogo teže sprovesti ovakav stepen mobilizacije. Promene vlasti, budžetske kontrole i javna rasprava usporavaju reakcije na globalne izazove“, navodi se u tekstu.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da vojno vođstvo 21. veka više ne zavisi isključivo od čelika i tenkova, već od sposobnosti u oblasti veštačke inteligencije, obrade velikih skupova podataka i donošenja brzih odluka.
Prema septembarskom izveštaju Fondacije za informacione tehnologije i inovacije (Information Technology and Innovation Foundation, ITIF), Kina već „značajno nadmašuje Sjedinjene Države u ogromnoj većini ključnih tehnoloških oblasti“. Tu spadaju razvoj poluprovodnika, naprednih senzora, kvantnih sistema, telekomunikacija i autonomnih oružanih platformi.
Drugim rečima, Kina ne mora da gradi flotu koja je veća od američke – dovoljno je da kontroliše tehnologije koje tu flotu mogu onesposobiti ili neutralisati.
The Conversation upozorava da američki odgovor ne može biti samo u povećanju količine proizvedenog naoružanja. Prednost Zapada leži, navodi se, u brzini reakcije i fleksibilnosti – sposobnosti da „nadmudri“ rivala kroz inovacije, inteligentno planiranje i brzu implementaciju.
Međutim, i na tom polju Kina sustiže ili već prestiže SAD, jer, kako se navodi, „povezuje državne, akademske i industrijske resurse u jedinstveni nacionalni sistem razvoja oružja“.
U poređenju sa tim, američka odbrambena industrija pokazuje znakove tromosti. Brodogradilištima nedostaju kvalifikovani radnici i moderna oprema, dok se istraživačke inovacije sporo prevode u praktične vojne projekte.
Analiza zaključuje da će, ako Sjedinjene Države žele da zadrže globalno liderstvo, morati da preispitaju svoje osnovne demokratske i industrijske modele. Jer u svetu gde se tehnološki napredak meri brzinom, svaka politička rasprava, birokratska prepreka ili budžetska blokada postaje strateški rizik.
Nisu oni prestigli Amere vec ih sustizu.
Amerika nije imala potrebu da da proširuje vojne kapacitete, jer su bili daleko ispred svih.
E sad kad počnu abnormlno da proširuju vojne kapacitete ima da dramite svaki dan😎
I šta bi čovek sad rekao kad ovo pročita da su kinezi nenadmašni što realno nisu jer su svi naučni uspesi i inovacije zapanog porekla.
Jožo moj dobri, sin je pretekao tatu, ta bitka je gotovo. Pitanje je samo da li će tata da povuče nas sve zajedno u sanduk ili ćemo se izvući jer još uvek ima trunku zdravog razuma.
Jovo,
nije ta Amerika tehnoloski nenadmasiva, vec si ti jedan opasno neinformisan covek.
Novac,barut,kompas,svila,pismo…treba li još da nabrajam…