U bugarskoj nuklearnoj elektrani Kozloduj, najvažnijem energetskom objektu te zemlje, dogodio se incident koji je ponovo pokrenuo rasprave o bezbednosti postrojenja i održavanju infrastrukture sovjetskog porekla.
Prema informacijama koje je objavio bugarski portal Fakti.bg 4. novembra 2025, u delu sigurnosnog sistema petog bloka došlo je do „teške dimne situacije“. Dim se, prema navodima, pojavio u prostoriji sa električnim uređajem koji je izgoreo, zbog čega su radnici i vatrogasne ekipe momentalno reagovali.
Prema zvaničnom saopštenju rukovodstva elektrane, situacija je „brzo stavljena pod kontrolu“, a nema opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu niti povećanja radioaktivnog zračenja.
Ipak, vest je izazvala zabrinutost u javnosti, posebno kod susednih zemalja, jer se dogodila svega nekoliko nedelja nakon što su mediji izvestili o tehničkim problemima na šestom bloku, gde su utvrđene mikro-pukotine na jednom od parnih generatora.
Bugarska Nuklearno Regulatorno telo saopštio je da je reč o lokalnom tehničkom problemu, a ne o nuklearnoj nezgodi, i da sistemi zaštite reaktora nisu bili ugroženi. „Nema povećanja radioaktivnih parametara. Incident je izolovan i pod potpunom kontrolom“, navodi se u saopštenju regulatora.
Iako je elektrana nastavila sa radom u smanjenom kapacitetu, vest je munjevito obišla region i podstakla lavinu komentara na društvenim mrežama, naročito u Bugarskoj i Rumuniji. Građani su izražavali sumnju u zvanične podatke, podsećajući da je Kozloduj i ranije imao incidente o kojima se, kako tvrde, „nije govorilo javno“.
Elektrana Kozloduj proizvodi više od 35% ukupne električne energije u Bugarskoj i od ključnog je značaja za stabilnost mreže u jugoistočnoj Evropi. U radu su trenutno dva reaktora VVER-1000, dok su starije jedinice zatvorene po zahtevu Evropske unije tokom pristupnih pregovora Bugarske.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste prelazak na američko gorivo Westinghouse u petom bloku, koji je počeo 2024. godine. Taj proces, najavljen kao deo strategije energetske nezavisnosti od Rusije, nosi i rizike, jer se novi sklopovi goriva tek testiraju u realnim uslovima rada. U istom periodu potpisan je i sporazum sa američkom bankom Citi za finansiranje novih reaktora – blokova 7 i 8, koji bi koristili zapadnu tehnologiju AP1000.
Iako zvaničnici umanjuju značaj današnjeg događaja, stručnjaci ukazuju da kombinacija stare infrastrukture, tranzicije na novo gorivo i političkih odluka povećava šansu za tehničke greške. Jedan bivši inženjer Kozloduja za bugarski dnevnik Trud izjavio je da „oprema na pojedinim segmentima elektrane prelazi tri decenije starosti“ i da „nijedan sistem ne može biti u potpunosti bezbedan ako se finansijska sredstva raspoređuju politički, a ne tehnički“.
Širi kontekst i ranije tenzije
Incident se nadovezuje na niz događaja koji su u poslednjim mesecima pojačali tenzije oko nuklearne energije u Bugarskoj. Tokom leta 2025. jedan reaktor bio je privremeno isključen zbog curenja u sistemu za hlađenje, a tada su pojedini zapadni mediji sugerisali da „bugarska nuklearna infrastruktura postaje rizična“. Zvanična Sofija te tvrdnje je odbacila kao preuveličane.
Istovremeno, prelazak sa ruskog na američko gorivo doveo je do političkih podela. Jedan deo javnosti vidi to kao neophodan korak ka energetskoj nezavisnosti, dok drugi upozoravaju da Bugarska rizikuje tehničku nekompatibilnost i gubitak sigurnosne rutine iz sovjetskog sistema.
Zbog svega toga, današnji dim u bloku 5 ne posmatra se izolovano, već kao deo šireg lanca problema koji uključuju tehničko starenje, političke pritiske i zapadni kapital. Dok rukovodstvo Kozloduja uverava građane da je sve pod kontrolom, poverenje javnosti u zvanične izveštaje nikada nije bilo niže.
To ti je kad kupuješ skuplju plin i naftu i recimo koristiš neadekvatno gorivo za nuklearku, onda si nezavistan od zdravog razuma. Ako ta nuklearka ne može raditi na Usa gorivo treba ju zatvoriti ionako je fuj, Sovjeti napravili. Usa ima dovoljno nafte i plina a i Eu će napraviti dosta vjetrenjača.