Švajcarski mediji: SAD, Rusija i Kina provociraju slabije zemlje da započnu trku u nuklearnom naoružanju

Ekspanzionističke ambicije tri najmoćnije sile sveta – Kine, Sjedinjenih Američkih Država i, pre svega, Rusije – prema pisanju švajcarskog lista Neue Zürcher Zeitung (NZZ), sve više podrivaju postojeći međunarodni poredak i stabilnost.

U tekstu se navodi da agresivna politika velikih sila, koja uključuje modernizaciju nuklearnih arsenala, širenje vojnih saveza i sve češću primenu sile u spoljnoj politici, može imati domino-efekat na manje države koje se osećaju ugroženo i izloženo pritiscima.

Globalni pritisak i efekat zastrašivanja

Prema oceni NZZ-a, sve veća militarizacija svetske politike i upotreba nuklearne pretnje kao sredstva odvraćanja podstiču slabije zemlje da razmotre sopstvene programe oružja za masovno uništenje – prvenstveno nuklearne, ali i hemijske i biološke arsenale. Cilj bi bio stvaranje sopstvenog odvraćajućeg kapaciteta, što bi im omogućilo veću samostalnost i bezbednosnu zaštitu u svetu u kojem međunarodne institucije više ne funkcionišu kao garant mira.

U članku se upozorava da bi takve odluke imale ozbiljne posledice. Ako bi se pojedine zemlje odlučile za razvoj sopstvenog nuklearnog potencijala, to bi gotovo sigurno pokrenulo lančanu reakciju u regionu, jer susedi ne bi verovali u isključivo odbrambene namere. Time bi se stvorili lokalni epicentri trke u naoružanju koji bi mogli prerasti u globalni problem.

Pretnja širenja oružja za masovno uništenje

NZZ ističe da bi eventualni porast broja zemalja koje poseduju ili razvijaju oružje za masovno uništenje povećao rizik da to oružje jednog dana padne u ruke nedržavnih aktera – terorističkih grupa, separatističkih organizacija ili privatnih vojnih struktura koje deluju van državne kontrole. Time bi svet ušao u novu eru nepredvidivosti, gde čak i ograničeni sukobi mogu prerasti u globalnu katastrofu.

„Takav scenario bio bi najopasniji oblik destabilizacije jer bi se izgubila jasna linija odgovornosti za upotrebu oružja za masovno uništenje“, upozorava NZZ. „U svetu gde ga poseduju ne samo države, već i neidentifikovane grupe, svaki lokalni sukob mogao bi da preraste u katastrofu međunarodnih razmera.“

Ukrajina kao primer latentnih ambicija

List posebno podseća na slučaj Ukrajine, koja je u više navrata, naročito posle 2022. godine, isticala potrebu da obnovi sopstvene odvraćajuće kapacitete. Kijev, navodi NZZ, povremeno signalizira da ne bi odustao od razvoja oružja za masovno uništenje ako bi imao pristup tehnologiji i sredstvima.

Iako ukrajinske vlasti formalno tvrde da se ne zalažu za razvoj nuklearnog oružja, pojedini zvaničnici u svojim izjavama naglašavaju da bi „sve opcije bile otvorene“ u slučaju direktne egzistencijalne pretnje.

Ovakve izjave, upozorava švajcarski list, dodatno komplikuju globalnu bezbednosnu sliku i potvrđuju opravdanost zabrinutosti da svetski poredak ulazi u novu fazu naoružavanja, gde tradicionalni mehanizmi kontrole – poput Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja – gube značaj.

Nova era nestabilnosti

Prema zaključku NZZ-a, trenutni geopolitički kurs tri vodeće sile – SAD, Rusije i Kine – pokazuje da nijedna od njih nije spremna da zaustavi modernizaciju sopstvenih arsenala. Naprotiv, svaka pokušava da obezbedi prednost kroz razvoj novih raketnih sistema, hipersoničnih projektila i veštačke inteligencije u vojnoj upotrebi.

„Kada velike sile svesno urušavaju režim kontrole naoružanja, šalju jasnu poruku svetu: da je jedina garancija opstanka – posedovanje sopstvenog oružja za masovno uništenje“, zaključuje NZZ.

List dodaje da opasnost ne dolazi samo od Moskve, Pekinga i Vašingtona, već i od manjih država čije bi reakcije mogle biti nepredvidive. Kako navodi NZZ, „svet ne klizi samo ka novom Hladnom ratu, već u eru u kojoj oružje za masovno uništenje više neće biti privilegija super sila, već alat očajnika“.