Novi snimci sa bojišta u Ukrajini prikazuju ruske tenkove sa neobičnim i masivnim metalnim strukturama koje podsećaju na bodlje ili oklop u „stilu dikobraza“. Ove nadogradnje, nazvane među vojnicima „bodljikavo prase“, predstavljaju evoluciju ranijih „kaveza“ i ostalih sistema nalik roštilja, kojima se pokušava zaštititi oklop od FPV i kamikaza dronova, najopasnijih pretnji savremenog bojišta.
Prvi pokušaji zaštite tenkova od dronova pojavili su se još 2022. godine, kada su jedinice na terenu improvizovano postavljale metalne rešetke iznad kupole kako bi zaštitile otvore i ranjive tačke. U početku su te konstrukcije bile kratke, slične „ježevim bodljama“, ali su često smetale rotaciji kupole i otežavale posadi izlazak iz vozila.
Današnje verzije su sofisticiranije. Na T-80BVM i T-72B3M viđeni su kavezi i metalne konstrukcije koje gotovo potpuno prekrivaju gornji deo vozila, ali ipak omogućavaju rotaciju kupole i nesmetano dejstvo glavnog topa. Ovi sistemi se u fabričkim pogonima više ne prave ručno, već su u pojedinim brigadama postali deo standardnog kompleta poljske modernizacije.
Kako funkcioniše „bodljikavo prase“?
Cilj je da se spreči da dron kamikaza pogodi oklop pod pravim uglom. Umesto toga, šipke, mreže i kablovi izazivaju preranu detonaciju eksploziva ili oštećuju propelere drona, čime se umanjuje njegov efekat. Kada se eksplozivna glava aktivira izvan osnovnog oklopa, gubi se većina prodorne moći kumulativnog mlaza, što može biti presudno za preživljavanje posade.
U praksi, ova zaštita deluje kao dodatni sloj „prostornog oklopa“. U kombinaciji sa reaktivnim pločama (ERA) i dodatnim senzorima, ona formira svojevrsni višeslojni sistem odbrane koji smanjuje verovatnoću uspešnog napada dronom.
Kako bi se nadoknadila smanjena vidljivost i ograničeno vidno polje izazvano dodatnim konstrukcijama, na tenkovima su ugrađene male video kamere pod uglovima od 360 stepeni. To posadama omogućava da prate okolinu i uoče niskoleteće dronove pre nego što dođu na domet udara.
Na pojedinim modelima instalirani su i uređaji za elektronsko ometanje koji funkcionišu na standardnim frekvencijama komandi dronova. Ovi sistemi, iako ograničenog dometa, mogu prekinuti vezu između operatera i drona, prisiljavajući letelicu da padne ili izgubi kontrolu.
Na terenu, „bodljikavi“ tenkovi obično deluju u pratnji inženjerskih vozila ili su dodatno opremljeni mehaničkim plugovima. T-80BVM često nosi TMT-K sistem za razminiranje, dok T-72B3 koristi KMT-7, koji uklanja protivgusenicne i daljinski aktivirane mine. Time se smanjuje rizik od kombinovanih napada, gde dronovi pogađaju kolonu dok vozila zapinju na minskim poljima.
Ograničenja, problemi i iskustva sa fronta
Iako „bodljikava“ zaštita pruža koristi, nije svemoguća. Kod masovnih napada više FPV dronova istovremeno, improvizovane konstrukcije ne mogu izdržati sve udare. Takođe, dodatna težina od nekoliko stotina kilograma povećava potrošnju goriva, opterećuje vešanje i smanjuje pokretljivost tenka u urbanim i šumskim zonama.
Drugi problem je logistički. Mnogi delovi se savijaju ili oštećuju pri svakom napadu i zahtevaju zamenu, što znači da jedinice moraju stalno imati zalihe rezervnih segmenata. Za razliku od standardnog oklopa, ovakve improvizacije nisu projektovane za lako održavanje.
Izveštaji sa terena pokazuju da tenkovi sa kompletnim „bodljikavim“ nadogradnjama češće preživljavaju pojedinačne FPV udare. Uočeno je da eksplozije najčešće oštećuju spoljašnje delove, dok posada ostaje netaknuta. Međutim, tokom koordinisanih udara više dronova ili kod napada sa bočnih pravaca, ovi sistemi ne pružaju potpunu zaštitu.
Ruske jedinice zbog toga kombinuju mehaničku zaštitu sa elektronskim ratovanjem i upotrebom protivdronskih mitraljeza i granata. Na nekim tenkovima se eksperimentalno testira i aktivni sistem koji automatski detektuje i gađa dronove bliskog dometa. Takođe, ciljanje pomoću veštačke inteligencije ne funkcioniše, iz vazduha izgledaju neprepoznatljivo kao tenk.
Simbol nove faze rata
Uprkos grubom i neortodoksnom izgledu, ranije „roštilji“ a sada „bodljikavi prasići“ su postali simbol prilagođavanja ruskih oklopnih snaga modernom ratu. Jeftini FPV dronovi promenili su način razmišljanja: danas nije presudno samo koliko tenk ima milimetara oklopa, već koliko je pametno opremljen da preživi više napada sa svih strana.
Tenk, koji je nekada bio dominantno oružje otvorenih frontova, sada se pretvara u mobilnu tvrđavu koja kombinuje klasičnu silu sa elektronskim i mehaničkim merama zaštite. Upravo to „bodljikavo prase“ postaje novi vizuelni simbol savremenog rata, oružje koje je preživelo transformaciju, ali ne i luksuz potpune sigurnosti.
Не знам како савремени тенкови између осталог опремљени са два митраљеза калибра 12,7 мм, са обе стране топовске цеви, са оптоелектронским и ласерским нишанима, угловима гађања од 120⁰ по правцу, 75⁰ по висини, не могу изаћи на крај са савременим дроновима? Нема шансе да дрон прође кроз кратку сасређену рафалну паљбу митраљеза таман да их је рој – више у нападу. Савремена средства осматрања на тенку уочавају и мањи дрон на удаљености од 2000 м. Чим га уоче аутоматски систем митраљеске ватре усмерава његове цеви у њиховом правцу. Чим дронови дођу у домет на око 1000 м тенковски митраљези аутоматски дејствују са кратким рафалима сасређено их гађајући. Не знам због чега је потребно овакво буџење тенкова са кавезима и које чиме? Вероватно када тенкови нису у акцији, када су у мировању, без посаде, постоји могућност појаве противничких дронова. Онда има смисла оваква скалемерија. Направише чудовиште, да не пишем инвалида од иначе веома убојитог данашњег тенка не само руског!? Смешно.
Metalni kovcezi.