Kijev: „uništili smo 48% svih ruskih PVO sistema Pancir – imamo otvoren put za udare na rafinerije“

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) objavila je da je od početka 2025. godine uništila skoro polovinu ruskih sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa „Pancir-S1“, i to 48 posto celokupnog ruskog rasporeda, kako je saopštio šef SBU Vasil Maljuk na brifingu 31. oktobra uz prisustvo predsednika Volodimira Zelenskog.

Prema njegovim tvrdnjama, cilj je jasan i strateški: onemogućiti Moskvi da efikasno zaustavlja ukrajinske bespilotne sisteme velikog dometa koji udaraju u dubinu teritorije pod ruskom kontrolom.

Šta SBU tvrdi

Maljuk je naveo da je uništavanje „Pancira“ prioritet koji je lično postavio predsednik, jer su ovi sistemi, prema ocenama ukrajinskog vrha, najefikasnija protivmera protiv njihovih napada dronovima dugog dometa.

U saopštenju se navodi da je ukrajinska strana izvela oko 160 uspešnih udara iza linija tokom godine, a da su od septembra do oktobra pogodili oko 20 ključnih ciljeva u ruskoj energetskoj infrastrukturi: šest rafinerija, dva naftna terminala, tri baze za skladištenje i devet pumpnih stanica.

SBU takođe prenosi da su akcije dovele do pada isporuka naftnih derivata za više od 20 posto i privremenog zatvaranja oko 37 posto rafinerijskih kapaciteta u Rusiji, uključujući uvođenje zabrane izvoza benzina do kraja godine.

Tehnički kontekst

„Pancir-S1“ je hibridni raketno-topovski kompleks namenjen kratkom dometu, u kome su spojeni automatski topovi kalibra 30 mm i vođene rakete koje dosežu do oko 20 km, uz radar koji u poboljšanim varijantama otkriva ciljeve na preko 40 km. Sistem, o kome smo pisali više puta do sada, je zamišljen da štiti strateške tačke i objekte od raketa, krstarećih projektila i bespilotnih letelica.

SBU navodi da je, uklanjanjem velikog broja „Pancira“, otvoren put za intenzivnije i dublje udare na logistiku, rafinerije i druge ekonomski značajne objekte koji čine osnovu ruske ratne ekonomije.

Veza između udara na „Pancir“ i napada na rafinerije

U saopštenjima SBU naglašeno je da aktivnosti za neutralizaciju protivvazdušne odbrane služe širој kampanji udara na rusku ekonomsku infrastrukturu. Prema ovim tvrdnjama, degradiranjem sistema protivvazdušne odbrane ukrajinske snage su u stanju da dugotrajnije i efikasnije ciljaju rafinerije, terminale i transportne čvorove koji drže veliki deo „odbrambenog budžeta“ Ruske Federacije.

Kao primer, SBU pominje napade dronova na pomoćne helikopterske i aerodromske objekte, pogođene PVO kompleksa na Krimu, i prodor bespilotnih letelica preko stotinu kilometara koji su pogodili položaje u Lugansku.

Dosadašnje tvrdnje o drugim sistemima: Orešnik i slično

U kontekstu serije objava, SBU je u istom naletu tvrdnji saopštila i da su ukrajinske snage uništile jedan od ruskih sistema „Orešnik“ tokom leta 2023. godine, navodeći da je incident dogodio na najzaštićenijem poligonu Rusije, Kapustin Jar.

Ta tvrdnja, kao i druga saopštenja o uništavanju specifičnih sistema, koristi se u istoj logici: demonstracija sposobnosti, podizanje morala i signaliranje partnerima na zapadu da Kijev može da iskorišćava dopremljene informacije, tehnologiju i sisteme naoružanja za visokovredne udare.

Zašto se objavljuju ovakve tvrdnje i kome su namenjene?

SBU-ove objave treba čitati u više slojeva. Prvo, one su poruka Rusiji: dokaz da ukrajinske bespilotne i udarne jedinice uspešno nalaze i uništavaju ključne elemente protivvazdušne odbrane, što direktno utiče na taktičke mogućnosti Moskve.

Drugo, to su signali za zapadne saveznike i donatore: pokazivanje rezultata služi kao argument za dalje snabdevanje sofisticiranom municijom, izviđačkim sredstvima i oružjem koje omogućava ovakve operacije.

Treće, poruka je i domaćoj publici, kao način da se održava podrška za agresivniju strategiju i da se opravdaju dalji rizici koji dolaze sa napadima na vitalnu ekonomsku infrastrukturu protivnika.

I na kraju, retorika o uništenju „Orešnika“, masovnom padu polovine „Pancira“ i broju uspešnih udara ima i taktičku komponentu: navodno javno iznošenje postignuća može obeshrabriti protivnika, ali i izazvati politički i propagandni efekat kod trećih aktera.

Ukratko, ove tvrdnje služe da pokažu sposobnost, da traže i opravdaju dodatnu podršku zapada, i da oblikuju percepciju sukoba u korist Kijeva, dok istovremeno povećavaju pritisak na rusku ekonomiju i logistiku.