Rusija lansirala raketu koja može nositi nuklearno oružje: 9M729 „Novator“ ponovo u fokusu

Prema izveštaju ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, ruske oružane snage počele su da koriste krstareće rakete 9M729 „Novator“, koje su sposobne da nose nuklearne bojeve glave.

Ovo oružje je već poznato po tome što je pre nekoliko godina izazvalo ozbiljnu krizu u kontroli naoružanja: upravo zbog tajnog razvoja ove rakete tadašnji predsednik SAD Donald Tramp povukao je Ameriku iz Sporazuma o eliminaciji nuklearnih raketa srednjeg dometa (INF)2019. godine.

Američka strana tada je tvrdila da 9M729 premašuje ugovorom dozvoljeni domet od 500 kilometara i da Rusija time krši sporazum. Moskva je to negirala, tvrdeći da je reč o konvencionalnoj varijanti rakete sistema Iskander-M, koja se koristi protiv kopnenih ciljeva.

Raketni napadi i tragovi u Lavovskoj oblasti

Prema navodima Rojtersa, pozivajući se na ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihu, prva lansiranja 9M729 zabeležena su 21. avgusta 2025. godine, gotovo odmah nakon sastanka predsednika Putina i Trampa na Aljasci. Ukrajinske vlasti tvrde da su oznake koje ukazuju na upotrebu „Novatora“ pronađene na ostacima projektila kod sela Lapajevka u Lavovskoj oblasti.

Od tada je, prema istim izvorima, Rusija navodno lansirala 23 rakete 9M729, dok su prva dva lansiranja registrovana još 2022. godine. Prema američkim analizama, poslednja zabeležena raketa, ispaljena 5. oktobra, preletela je više od 1.200 kilometara pre nego što je pogodila cilj u Ukrajini, što potvrđuje sumnje u produženi domet ovog sistema.

„Novator“ i geopolitički signal Moskve

Stručnjaci ocenjuju da upotreba 9M729 proširuje ruski arsenal dugometnog oružja i uklapa se u obrazac u kojem Moskva šalje signal i Evropi i Vašingtonu: Rusija je spremna da koristi oružje koje tehnički spada u kategoriju nuklearno sposobnih sistema.

Raketa je deo kompleksa Iskander-M, dok je po konstrukciji kopnena verzija poznate rakete 3M-14 „Kalibar-NK“ koja se lansira s brodova. Ima standardni aerodinamički dizajn, a prilikom transporta krlja rakete se sklapa u telo.

U slučaju upotrebe konvencionalne bojeve glave, koristi visokoeksplozivnu fragmentacionu punjenje sa funkcijom vazdušnog rasprskavanja, slično kao kod „Kalibra“. O Novatoru smo pisali više puta do sada, a veoma detaljno ovde.

Šojgu: „Ako oni počnu, počećemo i mi“

U isto vreme kada su stigli izveštaji o upotrebi „Novatora“, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu izjavio je da Rusija ne planira da obnavlja fizička nuklearna testiranja, osim ako to ne urade druge sile. „Ako oni počnu i prođu nekažnjeno, naravno da ćemo i mi. Ako ne, nećemo ni mi“, rekao je Šojgu novinarima, potvrđujući da se Moskva i dalje pridržava „principa recipročnosti“.

Šojgu je dodao da je Rusija sve ove godine nastavila testiranja nuklearnog oružja matematičkim modelima i simulacijama, što, kako kaže, rade i druge sile. Takva ispitivanja su, prema njegovim rečima, neophodna za održavanje bezbednosti i pouzdanosti ruskog nuklearnog arsenala.

Istovremeno, američke vlasti priznaju da je SAD izgubila tehničko iskustvo u fizičkom testiranju nakon više od 30 godina pauze. Mnogi iskusni radnici sa poligona u Nevadi su penzionisani, a mlađe generacije inženjera, kako navode američki izvori, „nemaju potrebnu praksu i ekspertizu“ da bi odmah nastavile sa stvarnim testiranjima.

Neko je odlučio da nuklearna tenzija treba ponovo da raste

Vađenje iz naftalina priče o upotrebi rakete 9M729 „Novator“ u ratu u Ukrajini i Šojguova izjava o mogućem povratku nuklearnih testova predstavljaju dve strane iste poruke: Rusija ne odustaje od demonstracije nuklearnog potencijala, bilo kroz realnu upotrebu oružja dugog dometa, bilo kroz signalizaciju strateške spremnosti.

„Novator“ je kopneno lansirana krstareća raketa za koju se tvrdi da prelazi 500 km. To je baš ono što je bilo zabranjeno INF sporazumom. Kad raketa formalno može biti konvencionalna ili nuklearna, politička težina joj naglo raste. Bez obzira što je realno nose konvencionalne bojeve glave, sama mogućnost nuklearne ugradnje diže prag uzbune i služi kao argument za odbrambene budžete i nove aranžmane baziranja.

Zato je tema „osetljiva“ i sada se koristi kao još jedan „kec u rukavu“ da se opravdaju pojačanja PVO i PRO u Ukrajini i EU, dodatne sankcije Rusiji, raspoređivanje novih sistema i veća vojna pomoć Ukrajini generalno.

Za ostale države, posebno za neutralne, ovo otvara pitanje da li je INF sporazum nepovratno sahranjen – i da li svet ulazi u novu fazu nuklearne trke koja se više ne vodi samo na papiru, već i na bojnom polju Ukrajine.