Pripreme za rat u SAD? Trampovi najviši zvaničnici sele se u vojne baze – Rubio, Hegset, Miler i drugi

Sjedinjene Države ulaze u period tenzija bez presedana. Dok predsednik Donald Tramp razmatra vazdušne udare na vojne objekte u Venecueli, uključujući luke i vojne aerodrome, deo njegovog kabineta i najbližih saradnika premestio se u vojne baze širom zemlje zbog, kako se navodi, „ozbiljnih bezbednosnih pretnji i mogućih političkih nemira“.

Ove informacije je objavio Njujork Tajms, navodeći da su u pitanju preventivne mere i deo plana za „državnu pripravnost“.

Tramp balansira između spoljnog i unutrašnjeg pritiska

Dok Bela kuća razmatra vazduhoplovne udare na venecuelanske objekte za koje američke obaveštajne službe tvrde da se koriste za šverc narkotika, predsednik Tramp je u izjavi tokom posete Južnoj Koreji rekao da „još nije doneo konačnu odluku, ali želi da izvrši snažan pritisak“ na režim Nikolasa Madura.

Njegova izjava usledila je neposredno pre sastanka sa kineskim liderom Si Đinpingom, što dodatno nagoveštava širu geopolitičku pozadinu američke strategije. Venecuela, koju Tramp naziva „narko-noćnom morom“, mogla bi postati sledeće krizno žarište ako Vašington odluči da krene putem vojne intervencije.

Zvaničnici se sele u vojne baze

U isto vreme, nekoliko visokih zvaničnika Trampove administracije privremeno je premešteno u vojne baze oko Vašingtona. Među njima su:

• Marko Rubio, državni sekretar, preseljen u bazu Fort McNair;
• Pete Hegseth, sekretar za rat, je na istoj lokaciji;
• Kristi Noem, sekretarka za unutrašnju bezbednost, premeštena u združenu bazu Anacostia–Bolling;
• Stiven Miler, savetnik za nacionalnu bezbednost, navodno evakuisan zbog „pretnje iz inostranstva“.

Portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova, Triša Meklaflin, potvrdila je da je Noem premeštena u vojnu bazu „zbog ponovljenih meta-napada i curenja privatnih podataka“, te da „više nije mogla bezbedno da živi u svom stanu“.

Kuća u koju je smeštena u bazi Anacostia–Bolling obično služi kao rezidencija visokih mornaričkih oficira, ali je sada pretvorena u bezbednosni karantin za političke zvaničnike.

Znak dubokih potresa unutar sistema SAD

Slične mere preduzeli su i drugi visoki funkcioneri. Zvaničnici Bele kuće su, kako prenosi NY Times, naveli da su „bezbednosni problemi“ i „strane pretnje“ glavni razlog za privremeno povlačenje ključnih članova kabineta u vojne objekte.

Ovo nije prvi put da se američka administracija suočava sa takvim izazovima, ali obim i istovremenost mera pokazuju duboku zabrinutost unutar samog državnog aparata. Vojne baze, koje su do juče bile utočište admirala i komandnog kadra, sada postaju privremene tvrđave političke elite.

Maduro u pomoć zove Putina

Venezuelska vlada pod predsednikom Nicolasom Madurom navodno je uputila Moskvi zahtev za vojnu pomoć dok raste pritisak iz Vašingtona, piše Washington Post. U pismu se traže rakete, radarni sistemi i moderni lovci kako bi se ojačale odbrambene sposobnosti zemlje „usled rastuće pretnje SAD i saveznika u regionu“. Dokumenti na koje se poziva ovaj izvor ukazuju da se Karakas sprema za moguću eskalaciju i želi brzo jačanje svoje vojne infrastrukture.

Istovremeno, mediji poput Miami Heralda izveštavaju da je Bela kuća razmatrala ciljana dejstva na vojne objekte u Venecueli za koje tvrdi da ih koristi narkokartel Kartel de los Soles. Prema tim izvorima, udari bi bili usmereni na ključne osobe i baze režima, a američke snage su pojačale prisustvo u Karibima. Ipak, predsednik Donald Tramp je javno negirao postojanje planova za invaziju ili napade, nazivajući te izveštaje netačnim.

U međuvremenu, američke bezbednosne akcije su obuhvatile i neizvesne mere: Službe su povećale nagradu za informacije koje vode do hapšenja Maduros na rekordnih 50 miliona dolara, a registrovani su i poremećaji satelitske navigacije u zonama gde bi se mogle iskrcati američke snage, poput Trinidad i Tobaga, što analitičari povezuju s elektronskim ratovanjem. Ceo kontekst ukazuje na visok nivo napetosti i spremnost obe strane na dalju političku i vojnu konfrontaciju.

Sjedinjene Države između dva fronta

Dok se deo javnosti fokusira na mogućnost američke intervencije u Latinskoj Americi, sve više analitičara ističe da Tramp istovremeno pokušava da balansira između unutrašnjih pretnji i spoljnopolitičkih ambicija.

Polarizacija društva, učestali protesti i oštri sukobi između političkih frakcija stvorili su atmosferu sličnu ratnoj, dok se sama država sve više oslanja na vojnu infrastrukturu i bezbednosne protokole čak i za civile u vlasti.

Simbolika je jasna – Amerika se zatvara iza sopstvenih zidina, pripremajući se i za unutrašnje nemire i za potencijalni oružani sukob u inostranstvu.