U noći između 29. i 30. oktobra, ruske oružane snage izvele su jedan od najsnažnijih kombinovanih napada od početka sukoba, pogodivši ključne energetske i vojne ciljeve u zapadnoj i centralnoj Ukrajini. U operaciji su korišćene hipersonične rakete „Kindžal“, krstareće rakete „Kalibar“ i H-101, kao i više od sto dronova „Geranj-2“, čime je izvršen koordinisan udar velikih razmera na elektroenergetsku mrežu i transportnu infrastrukturu zemlje.
Prema izveštajima ukrajinskih i ruskih izvora, pogođeni su energetski objekti u oblastima Lavov, Ivanofrankivsk, Viniča i Hmeljnicki, a zabeleženi su i prekidi u radu železničkog saobraćaja. Više regiona trenutno se suočava sa nestancima struje i gašenjem delova elektrodistributivne mreže.
Udari na energetske objekte
Glavne mete noćnih udara bili su termoenergetski kompleksi Burshtin, Kalush, Ladižin i Dobrotvir, kao i objekti gasne i prenosne infrastrukture.
- U Lavovskoj oblasti, rakete „Kindžal“ pogodile su TE Dobrotvir, termoelektranu kapaciteta oko 700 MW, koja je imala važnu ulogu u snabdevanju električnom energijom i izvozu struje u Poljsku. Napad je izazvao prekid rada i velike kvarove na transformatorima, zbog čega je veliki deo Lavovske oblasti ostao bez električne energije.
- U Ivanofrankivskoj oblasti, pogođena je TE Burštin, najveća elektrana u zapadnoj Ukrajini, snage oko 2,4 GW. Prema dostupnim podacima, požar koji je izbio u pogonu značajno je oštetio turbinsku salu i prenapojnu mrežu.
- U Viničkoj oblasti, termoelektrana Ladižin bila je meta više hipersoničnih raketa, dok su eksplozije prijavljene i u Kalušu, u istoj regiji.
Ukrajinski energetski operateri prijavljuju da su „vanredni prekidi“ u snabdevanju strujom uvedeni u više oblasti zbog oštećenja mreže.
Napadi na vojne baze i saobraćajnu infrastrukturu
Pored energetskih postrojenja, meta napada bili su i vojni aerodromi, među kojima i aerodrom Starokostjantiniv u Hmeljnickoj oblasti, gde su poslednjih nedelja izvođeni remonti i dopune goriva za ukrajinsko vazduhoplovstvo. Novi talas raketa potpuno je onemogućio dalji rad baze.
Napadnuti su i objekti u Ternopolju, Kolomiji i Beloj Cerkvi, dok su eksplozije odjekivale i u oblastima Sumi, Černigov, Ahtrka i Zaporožje.
Prema saopštenju „Ukrželeznice“, nekoliko železničkih linija u zapadnom i centralnom delu zemlje ostalo je bez napajanja, što je prouzrokovalo kašnjenja vozova i zastoje u vojnom transportu.
Stanovnici Lavova, Strija i drugih gradova prijavljivali su jake detonacije i bljeskove na nebu, dok su sirene za vazdušnu opasnost bile aktivne u gotovo svim oblastima.
Taktički obrasci napada
Prema ukrajinskim analitičarima, Rusija je ponovo primenila „dvoslojnu“ taktiku udara – najpre raketnim sistemima velikog dometa, a zatim dronovima „Geran-2“ koji deluju kao završna faza napada. Ovakav model ima za cilj da preoptereti protivvazdušnu odbranu i istovremeno pogodi energetske čvorove koji napajaju vojne i industrijske objekte.
Ukrajinski mediji navode da su više desetina projektila presrele jedinice PVO, ali da je značajan deo pogodio cilj. Ruski izvori tvrde da su „svi planirani ciljevi uspešno uništeni“ i da su pogođeni „ključni objekti energetskog lanca i skladišta goriva“.
Posledice i reakcije
Napad je izazvao široko rasprostranjene nestanke električne energije u Lavovskoj, Ivanofrankivskoj, Hmeljnickoj i Viničkoj oblasti. Ukrajinska vlada potvrdila je da se uvode ograničenja potrošnje električne energije i da su prioritetno uključene bolnice, vojne baze i komunikacione mreže.
U Lavovu i Zaporožju zabeleženi su požari, dok su u Kijevu i okolnim oblastima prijavljene eksplozije i dejstva protivvazdušne odbrane. Zvaničnih podataka o žrtvama i šteti još nema, ali se očekuje da će ukupna materijalna šteta biti značajna, naročito zbog pogađanja ključnih termoenergetskih kapaciteta koji su činili osnovu ukrajinskog elektroenergetskog sistema.
Analitičari smatraju da napadi ovog tipa imaju dugoročni efekat na ukrajinsku energetsku stabilnost, jer se većina pogođenih postrojenja nalazi u zapadnim oblastima koje su ranije služile kao „energetska rezerva“ u slučaju oštećenja mreže na istoku.
Potpuna obnova mreže će potrajati
Masovni udari izvedeni 29. i 30. oktobra zapravo su nastavak nove faze u ruskoj strategiji udara na energetsku infrastrukturu Ukrajine. Pored direktnog vojnog efekta, cilj ovih napada je, prema analitičarima, paralisanje logistike i otežavanje snabdevanja oružjem i municijom koje Ukrajina prima sa Zapada.
S obzirom na razmere štete i prekide u elektroenergetskom sistemu, stručnjaci ocenjuju da bi potpuna obnova mreže mogla potrajati nedeljama, dok bi industrijska proizvodnja i transport mogli pretrpeti dugoročne posledice.
