Ruska vojska je počela da uvodi duboko modernizovanu varijantu klasičnog dvocevnog automatskog topa ZU-23-2 kalibra 23 mm u uloge protivbespilotnih sistema. Na internetu se pojavio snimak na kojem je ovakav sistem, u autonomizovanoj ili daljinski upravljanoj verziji, pogođenjem srušio više ukrajinskih dronova sa fiksnim krilom. Na snimku je vidljivo najmanje četiri oborena bespilotne letelice, iako nije jasno gde i kada je snimak tačno nastao.
Ruska vojska počela da koristi duboko modernizovanu verziju dvocevnog automatskog topa ZU-23-2 kalibra 23 mm, koji je razvio SSSR pedesetih godina prošlog veka, za lov na dronove. pic.twitter.com/jpXIdD12IH
— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 27, 2025
Osnovna platforma ZU-23-2 potiče iz sovjetskog perioda i dugo se upotrebljava kao bliska protivvazdušna artiljerija. Njena konstrukcija je jednostavna i robusna, pa je bila logičan kandidat za modernizaciju u uslovima masovne upotrebe dronova.
Ključ najnovije verzije nije u kalibru već u elektronici i integraciji: top je dobio elektrooptički sistem za gađanje, mogućnost prijema podataka sa spoljnog radara i daljinsko upravljanje, što ga pretvara u sredstvo pogodnije za automatsko praćenje i presretanje malih, brzorotirajućih ili kružećih meta.
Tehnički podaci ZU-23-2 ostaju poznati: domet protiv vazdušnih ciljeva je do oko 2,5 kilometra, visina dejstva do oko 1,5 kilometra, a maksimalna teorijska kadenca dva topa iznosi do 2.000 metaka u minuti. U praksi, efektivna kadenca i preciznost zavise od sistema navođenja i vrste municije, ali kombinacija brzog repetitivnog paljbenog zračenja i elektrooptičke nišanske podloge čini ga pogodnim za rad protiv određenog spektra dronova, naročito onih većih sa fiksnim krilom i srednjim dometom.
Najnovija iteracija, kako se vidi na snimcima i u prikazima na poligonu Kapustin Jar, može da funkcioniše kao modularna tačka protivdrona. Više takvih topova može da bude umreženo u jednu zonu, primajući ciljne koordinate sa radara ili drugih senzora, i da radi u sinkronizaciji sa sistemima za elektronsko ometanje i raketnim kopnenim sredstvima PVO. To omogućava efikasniji raspored resursa: topovi preuzimaju “prvu liniju” protiv male i srednje klase dronova, dok raketni sistemi čuvaju veći radijus i rade protiv bržih ili više ciljeva.
Medvedev visit on the Kapustin Yar test site, where he was shown new weapons including remote controlled ZU-23-2 and 4 X 12,7 as well as some other variants against UAVs. pic.twitter.com/k4yW7EZs9i
— Andrei_bt (@AndreiBtvt) October 18, 2025
Rusija je nešto ranije testirala i druge daljinski upravljane oružne stanice u toj ulozi: rotacioni mitraljez GŠG-7,62 s četiri cevi, KPVT 14,5 mm, kao i varijante snajperskih i teških mitraljeza kalibra 12,7 mm. Kombinovanje klasičnih mitraljeza i topova sa elektrooptičkim ciljanim modulima i elementima veštačke inteligencije pokazalo se obećavajućim u uslovima potrebne brzine reakcije i praćenja manjih meta.
Prednosti ovakvih rešenja su jasne: relativno niska cena po lansirnoj jedinici u poređenju sa raketnim presretačima, mogućnost stalnog pokrivanja vitalnih objekata ili manjih baza, i lakoća integracije na već postojeće platforme.
Mane su takođe očigledne: topovi su ograničeni dometom i visinom, podložni su zasićenju velikim brojem ciljnih oblika i mogu biti ranjivi na elektronsko ometanje ili precizne udare pre nego što uspostave stabilnu vezu sa upravljačkim centrom.
Zaključno, modernizovani ZU-23-2 i slične stanice su praktično i brzo rešenje za lokalnu zaštitu objekata i ranih zona odelenja, ali nisu zamena za složene slojeve PVO koji uključuju radare daljeg dometa, raketne presretače i sisteme za elektronsko ratovanje. Idealna upotreba je u hijerarhiji: topovi pokrivaju kratki domet i oslobađaju skuplje raketne sisteme za ozbiljnije ciljeve.
Za dalje čitanje i širi kontekst o tome kako slični sistemi love bespilotne letelice ali i da bi neke od takvih rešenja mogla da koristi Srbija,: Kako ruski teški mitraljezi love FPV letelice kao muve i šta bi mogla da iskoristi Srbija.
Mi imamo Bofors i Prage za to. Molim lepo.