Od Kabula do Kijeva – ruski vojni reporter Sladkov poredi povlačenja SAD i RF: „Priznali smo grešku i otišli“

Ruski vojni dopisnik Aleksandar Sladkov izjavio je da se povlačenje ruskih snaga iz predgrađa Kijeva u proleće 2022. ne može posmatrati kao slabost niti kao neuspeh. U razgovoru sa bivšim analitičarem američke Centralne obaveštajne agencije Larijem Džonsonom, Sladkov je istakao da je odluka da se snage povuku doneta hladne glave, na osnovu procene situacije na terenu, i da je to bio potez koji je sprečio nepotrebne žrtve i zadržao stratešku inicijativu.

Kako je naveo, ruske jedinice su se u prvim satima specijalne operacije kretale izuzetno brzo, dopirući do samog Kijeva u roku od nekoliko sati. Jedan helikopter je izgubljen tokom iskrcavanja specijalnih snaga, ali glavni cilj tog manevra nije bio zauzimanje grada, već pritisak na ukrajinsko političko rukovodstvo i demonstracija mogućnosti brzog strateškog obuhvata.

Sladkov naglašava da je povlačenje bilo doneto nakon što je Generalštab Rusije procenio da početne operativne pretpostavke nisu u potpunosti potvrđene. Kako kaže, ta odluka je pokazala razumevanje situacije i fleksibilnost komandovanja, jer bi u suprotnom ruska vojska bila primorana da odmah uđe u višemesečne borbe u gusto naseljenom urbanom prostoru, što bi dovelo do značajnih gubitaka.

On upoređuje takvu odluku sa povlačenjem američkih snaga iz Avganistana. U oba slučaja, kako kaže, ostavljena je retorika prestiža i statusa, u korist procene šta je u datom trenutku racionalno. Sladkov ističe da su Rusija i Sjedinjene Države u tim situacijama postupile slično, bez obzira na različite okolnosti i politička tumačenja.

U razgovoru je ukazao i na to da ukrajinska vojska tokom odbrane Kijeva nije postupala stihijski, već naprotiv, organizovano i kompetentno. Prema njegovim rečima, ukrajinski komandanti tada su delovali veoma proračunato, rasporedivši snage tako da izbegnu otvoreni sudar velike razmere sa ruskim jedinicama koje su u tom trenutku imale inicijativu. To je, tvrdi Sladkov, sprečilo eskalaciju u direktan frontalni obračun koji bi u tom trenutku bio nepovoljan za obe strane.

Tokom razgovora sa Larijem Džonsonom, Sladkov je govorio i o promenama koje je ruska vojska sprovela u proteklih godina. On ističe da je došlo do vidljivog pomeranja u strukturi komandovanja, logističkom rasporedu i upotrebi savremenih sredstava izviđanja.

Posebno naglašava ulogu dronova, rekavši da je ruska vojska u početku bila zatečena masovnom upotrebom bespilotnih letelica, kao i brzim inovacijama ukrajinske strane pod uticajem NATO instruktora.

Prema njegovim rečima, Rusija je zatim u relativno kratkom roku prilagodila taktiku i sada se upravo dronovi koriste kao jedan od ključnih elemenata držanja fronta pod kontrolom. To se, navodi Sladkov, odnosi i na izviđačke i na udarne dronove, kao i na sisteme za elektronsko ometanje.

On tvrdi da se ruska vojska nalazi u fazi u kojoj sistematski uči na osnovu iskustva, prilagođava obuku i reorganizuje jedinice u skladu sa zahtevima savremenog ratovanja. U tom smislu, front nije zamrznut zbog nedostatka mogućnosti, već zbog toga što se ozbiljno proučava trenutak kada će naredni potez doneti najveći strateški efekat.

Na pitanje hoće li se Rusija vratiti na prilaze Kijevu, Sladkov je odgovorio da je to moguće ukoliko se za to stvore operativni i politički uslovi. Kako kaže, danas se to ne bi radilo pod istim pretpostavkama kao 2022. godine, već na sasvim drugačiji način i sa drugačijim odnosom sredstava.

On zaključuje da ciljevi ruske specijalne vojne operacije ostaju isti i da se ne odustaje od njih, ali da tempo i smer delovanja zavise isključivo od procene realnih uslova na terenu. Naglašava da se Rusija u Ukrajini ne bori za simboliku, već za jasno definisane političke i bezbednosne interese.