Tramp najavljuje „Zlatnu flotu“: velika transformacija američke mornarice i pomorske strategije

Američki predsednik Donald Tramp planira da sprovede veliku transformaciju američke ratne mornarice, sa ambicijom da je preoblikuje u tzv. „Zlatnu flotu“. Prema američkim medijima, cilj ove reforme je obnova dominacije mornarice SAD na svetskim morima, posebno u Indo-pacifičkom regionu, gde rast kineske pomorske moći postaje centralni izazov.

Koncept „Zlatne flote“ oslanja se na ideju kombinovanja velikih ratnih brodova naoružanih raketama dugog dometa sa manjim, bržim brodovima poput korveta, kao i sa velikim brojem besposadnih površinskih i podvodnih sredstava. Ovaj pristup trebalo bi da poveća fleksibilnost i mogućnost delovanja na velikim udaljenostima, uz niže troškove u odnosu na tradicionalne brodove.

Prema dostupnim informacijama, Trampova administracija razmatra flotu veličine približno 280 do 300 brodova različitih tipova, koji bi bili uvezani u jedinstvenu borbenu mrežu. Fokus će biti na novoj generaciji fregata koje mogu nositi rakete sa dometima znatno većim od dosadašnjih standarda, a razmatra se i integracija hipersoničnih sistema. U okviru koncepta, besposadna plovila bi imala zadatak izviđanja, ometanja, elektronskog nadzora i eventualno nošenja lakog raketnog naoružanja.

Ovakav model predstavlja strateški pomak od tradicionalnog razmišljanja o „velikom broju nosača aviona“ ka mreži razuđenih, ali uvezanih platformi, gde bi svaki brod imao potencijal da deluje kao čvorište za napad, izviđanje ili protivmere protiv protivničkih radara i raketnih sistema.

Aktuelne operacije u Karibima

U trenutku kada se raspravlja o konceptu „Zlatne flote“, američka mornarica je već angažovana u južnom delu Kariba. Udarna grupa nosača aviona „USS Gerald R. Ford“ dobila je naređenje da se uputi prema vodama u blizini Venecuele. Pored nosača, u grupi se nalaze razarači klase Arleigh Burke, uključujući USS Mahan, USS Winston S. Churchill i USS Bainbridge.

Ova udarna grupa će se, prema najavama, pridružiti amfibijskoj grupi „Iwo Jima“ i drugim jedinicama američke mornarice i avijacije raspoređenim u južnom Karibskom basenu i na području Portorika. Zadatak ovih snaga je učestvovanje u operacijama protiv plovila osumnjičenih za krijumčarenje narkotika, što Vašington navodi kao prioritet u borbi protiv transnacionalnih kriminalnih mreža.

Na Karibima se, međutim, situacija ne posmatra samo kroz prizmu borbe protiv kartela. Venecuelanske vlasti optužuju Sjedinjene Države za „pripremu vojne provokacije“ i pokušaj destabilizacije njihove državne bezbednosti. To dodatno povećava političke tenzije u regionu, gde je raspored snaga oduvek imao strateški značaj.

Širi strateški kontekst

Plan za „Zlatnu flotu“ odražava težnju da se promeni način na koji SAD projektuju pomorsku silu. Umesto oslanjanja isključivo na velike platforme kao što su nosači aviona i strateške podmornice, buduća struktura mornarice predviđa veći broj srednjih i manjih jedinica, opremljenih naprednim senzorima, raketnim sistemima i sredstvima za elektronsko ratovanje.

Prednost takvog pristupa jeste raspodela borbenog potencijala na više tačaka, čime se otežava protivniku da uništi ključne elemente sile u jednom udaru. Istovremeno, mrežno uvezane platforme omogućavaju prenos podataka u realnom vremenu i zajedničko gađanje ciljeva sa velikih udaljenosti.

Ipak, sprovođenje ovog plana neće biti jednostavno. Brodogradnja u SAD suočava se sa visokim troškovima, sporim tempom gradnje i nedostatkom kvalifikovane radne snage. Osim toga, uloga besposadnih brodova još uvek prolazi kroz fazu ispitivanja pouzdanosti i taktičke upotrebljivosti u realnim borbenim okruženjima.