Povlačenje MiG-21 zatvorilo je jedno veliko poglavlje indijskog vazduhoplovstva, ali je istovremeno ogolilo problem koji se već godinama nazire: broj lovačkih eskadrila spao je ispod onoga što je komandama potrebno za mirno disanje. Zbog toga je u prvi plan izbio program „Super Suhoj“, duboka modernizacija flote Su-30MKI koja treba da premosti period do dolaska novih aviona.
Za Indiju, Su-30MKI je više od okosnice – to je platforma koja može da podnese ozbiljan remont budućnosti. Kabina se osavremenjuje, senzori dobijaju novu oštrinu, a elektronsko ratovanje prelazi na nivo na kojem pilot ne samo da vidi dalje, već i opstaje duže u zoni zasićenoj radarima i ometačima. U isto vreme, osvežava se pogon i elektronika leta, pa se čitav avion iz statusa „dovoljno dobar“ seli u ligu u kojoj može još dvadeset godina da nosi glavni teret.
Vremenski raspored nije samo tehnička stavka. Posle odlaska MiG-21 broj eskadrila je tanak, dok Tejas Mk1A kasni, a tender za nove višenamenske lovce i dalje visi u vazduhu. U takvom rasporedu karata „Super Suhoj“ postaje najbrži put da se vrati masa na pistu i pouzdano pokrije nebo iznad podkontinenta.
Geopolitika ovde nije fusnota. Duž himalajske linije sa Kinom tenzija ne spada u dnevne ritmove već godinama, a u pozadini se odvija tiha, ali tvrdoglava trka senzora, dometa i municije. Pakistan, sa modernizovanim JF-17, drži pritisak stalnim.
Indijski odgovor je pragmatičan: podigni ono što imaš, dok ne stigne ono što želiš. Su-30MKI u novom izdanju zamišljen je baš za takvu ulogu—da preuzme i lovačku i udarnu dužnost, da duboko pronalazi ciljeve, a zatim bez mnogo ceremonije i bezbedno ode kući.
Vredi istaći i logističku dimenziju. Su-30MKI je u Indiji već „domaći“ avion: infrastruktura, ljudi i industrija oko njega postoje i dišu. Modernizacija zato nije egzotični hir, već nadogradnja na ono što je već izgrađeno, sa HAL-om kao prirodnim nosiocem posla. Kada prođu neophodna odobrenja, plan je da prve mašine dobiju novu kožu u roku koji se meri godinama, ne decenijama. To je presudno u regionu u kojem se realnost menja brže nego što se pišu doktrine.
Kada se podvuče crta, Indija ovom odlukom kupuje vreme i smanjuje rizik. „Super Suhoj“ nije čarobni štapić, niti zamena za strateške odluke koje slede, ali jeste brza i razumna investicija u sposobnost da se noćas poleti i sutra pobedi. U svetu u kojem se prednost broji u minutima otkrivanja i kilometrima dometa, to ume da bude razlika između problema i rešenja.
U rusko kineskim vežbama je J-10c konstantno pobedjivao su-35s koji je bolji od su-30MKI u svakom pogledu… Modernizacija neće mnogo pomoći Indijcima kad je ona čak i Rusima potrebna! Ljudi moji, ulazimo u dugo očekivanu eru dominacije kineskih senzora i elektronike.
Tako je.
A te vezbe su bile gde i kada i gde je bila objavljena pobeda?
… inace,
za “experte” porucujem- 90% kineske vojne tehnike je prekopirano sa ruske, po zvanicnoj licenci ili bez nje.
A kad nisu u stanju iskopirati ruske tehnologije onda drzave ili ljudi poput Maska plate ogromne pare ruskim strucnjacima da ih obuce, uostalom kao sto to trenutno rade i Kinezi u vezi tehnologija ruskih nuklearnih ledolomaca.
Mogu, mogu… i te kakao
Pa Pakiji ih mogu skinuti kad god hoce.