Američki strateški bombarderi B-1B Lancer i prateći avioni pojavili su se u međunarodnom vazdušnom prostoru blizu venecuelanske obale, izazvavši ozbiljnu zabrinutost u Karakasu. Prema podacima o letu, bombarderi su delovali u zoni iznad Karipskog mora, u blizini arhipelaga koji pripada Venecueli. Iako nisu narušili granicu, venecuelanske vlasti opisale su manevre kao „očiglednu provokaciju“ i demonstraciju sile.
Incident dolazi u trenutku kada se odnosi Vašingtona i Karakasa ponovo zaoštravaju zbog američkih operacija protiv narkokartela na Karibima. Venecuela optužuje SAD da pod plaštom borbe protiv droge povećavaju vojno prisustvo u regionu. Američki izvori ne negiraju prisustvo bombardera, ali tvrde da se radi o rutinskim letovima radi „sprečavanja regionalnih pretnji“.
Dok su bombarderi patrolirali Karibima, nadomak venecuelanskog vazdušnog prostora primećen je i američki avion Lockheed WC-130J, koji je vršio atmosfersko izviđanje — aktivnost koja, prema vojnim analitičarima, često prethodi pripremi borbenih operacija. U isto vreme, predsednik Donald Tramp održavao je sastanak sa Savetom za nacionalnu bezbednost u Beloj kući. Prema izvorima iz Vašingtona, Tramp razmatra plan za kopnene akcije protiv kartela u regionu, uključujući i potencijalne upade na teritoriju Venecuele.
Situacija je dodatno uzdrmana kada je putnički avion iz Bogote bio prinuđen da promeni rutu jer nije mogao da sleti na aerodrom u Karakasu. Podaci sa portala FlightRadar24 pokazali su da je let više puta kružio iznad granice čekajući dozvolu za sletanje, da bi zatim bio preusmeren na drugi aerodrom. Venecuelanski izvori tvrde da je vazdušni prostor zemlje privremeno zatvoren zbog „bezbednosnih razloga“, što se poklopilo sa trenutkom kada su američki bombarderi bili najbliži teritoriji zemlje.
Karakas na sve gleda kao na pokušaj psihološkog pritiska i vojno zastrašivanje. Odgovor nije dugo čekao. Predsednik Venecuele, Nikolas Maduro, objavio je da je vojska rasporedila 5.000 ruskih bacača raketa Igla-S širom zemlje. Reč je o prenosivim protivvazdušnim sistemima koji mogu da obaraju avione, helikoptere i dronove na malim visinama.
“Igla-S” (NATO kodno ime SA-18 Grouse) se sastoji od ručnog lansera i rakete. Lanser se nosi na ramenu operatera i koristi se za praćenje i lansiranje rakete. Raketa koja se koristi sa “Igla-S” sistemom je vođena i ima sposobnost samonavođenja. To znači da je opremljena sistemom za samostalno praćenje cilja. Raketa je opremljena infracrvenim homing sistemom koji omogućava da prati toplinu cilja (motora aviona ili helikoptera) tokom leta.
“Igla-S” ima značajan domet, a sistem je dizajniran da bude mobilan i lagan, omogućavajući brzo postavljanje i upotrebu od strane korsinika. Kroz vreme, “Igla-S” sistem je prolazio kroz različite faze modernizacije kako bi održao ili poboljšao svoje performanse u odnosu na evoluciju pretnji iz vazduha.
Prema Maduru, rakete su raspoređene „ne da bi se započeo rat, već da bi se sačuvao mir“. Njegov emotivni govor, praćen vojničkim parolama i podignutom pesnicom, bio je jasna politička poruka: Venecuela neće popustiti pred spoljnim pritiscima. Maduro je izjavio da su sistemi već operativni u svim ključnim regijama i da je vojska spremna da odgovori „na svaku agresiju koja ugrozi suverenitet zemlje“.
Američko prisustvo kod obala Latinske Amerike poslednjih meseci naglo raste. Pod parolom borbe protiv trgovine drogom, američka mornarica pojačava patrole, presreće civilne brodove i nadzire vazdušni prostor iznad Kariba. Venecuela, međutim, smatra da se iza toga krije priprema za širu vojnu operaciju. Nemački mediji navode da Pentagon možda razmatra scenario za smenu režima u Karakasu, formalno pod izgovorom borbe protiv narkotika.
Karakas na takve najave reaguje hladno, ali odlučno. Maduro tvrdi da Venecuela ne želi sukob, ali da će „svaki pokušaj stranog mešanja biti dočekan kao čin rata“.
Raspoređivanje ruskih raketa Igla-S ima višestruki efekat. S jedne strane, predstavlja konkretnu meru vojne zaštite, a s druge, političku poruku SAD-u i saveznicima. Moskva, koja već godinama održava bliske vojne veze sa Karakasom, podržava jačanje venecuelanske protivvazdušne odbrane, videći u tome način da se održi balans snaga u zapadnoj hemisferi.
Takođe, Venezuela je između 2006. i 2008. od Rusije kupila lovce Su-30MK2, a danas ih ima oko dvadesetak. Kada su ti avioni naoružani protivbrodskim H-31A ili varijantama za uništavanje radara, dobijaju sposobnost da deluju na brodove iz sigurnijih udaljenosti, što povećava rizik za plovila koja patroliraju duž obala ili ulaze u zone blizu venezuelske teritorijalne vode.
Napetost nad Karibima sada podseća na hladnoratovsku atmosferu, samo sa novim igračima i modernim oružjem. Dok američki bombarderi krstare nebom, a venecuelanske rakete motre na horizont, region ponovo diše u ritmu koji nagoveštava da mir na Karibima nikada nije bio stvaran — već samo privremeno zatišje pred novu oluju.
Sta se motaju oko Venecuele, ionako su im kupovali naftu svake godine za povoljne cene.
Kakva bre droga, zna se da se time bave Kolumbijci i Chikanosi.