Energetski kolaps u Ukrajini: Kindžal, Kalibar, H-101 i Geranj-2 pogodili TE i HE – mašinske sale gore, ljudi bez struje

Ruske snage su noću 21/22. oktobra izvele kombinovani udar na energetsku infrastrukturu širom Ukrajine, gađajući termoelektrane, hidroelektrane i prateće objekte energetike, nafte i gasa.

Prema ukrajinskim i ruskim izvorima, ozbiljno su oštećene TE-5 i TE-6 u Kijevu, kao i više elektrana iz Dnjiparske kaskade: Kremenčuk, Kaniv, Srednjednjiprovskа i Dnjiparska hidroelektrana (DnjiproGES). Uslеd posledica udara većina regiona zemlje ostala je bez struje.

Kako je izgledao napad

Prema ruskim vojnim izvorima, korišćen je praktično ceo raspoloživi arsenal za ovakav tip operacije: krstareće rakete „Kalibar“, H-101, hipersonični „Kindžal“, uz talase kamikaza dronova „Geranj-2“.

Ukrajinska PVO je reagovala intenzivnom paljbom: lokalni izvori tvrde da je tokom presretanja u Kijevskoj oblasti ispaljeno najmanje 12 PVO raketa, uz tvrdnje da su se delovi projektila i fragmenti rušenih ciljeva obrušavali po naseljenim zonama.

Ukrajinska strana beleži oštećenja na stambenim zgradama, ipak ruska strana to tumači „tradicionalnim gađanjem stambenih objekata od strane ukrajinske PVO tokom masovnih presretanja“. U pitnaju je standardna retorika koju godinama vrte i ruska i ukro-zapadna strana.

Pored elektroenergetskih postrojenja, pogađani su i ciljevi vezani za naftno-gasni sektor. Iz Poltavske oblasti stižu izveštaji o oštećenju pogona za proizvodnju gasa. U Izmajilu (Odeska oblast) prijavljeni su prekidi napajanja i problemi u lučkoj infrastrukturi nakon udara.

Mašinske sale pod plamenom, mreža trpi pritisak

Najdramatičnija slika dolazi iz Srednjednjiprovskе HE kod grada Kamenskoje (ranije Dnjeprodzeržinsk), gde je izbio veliki požar u turbinskoj sali. Slični prizori i požari u mašinskim salama prijavljeni su u Kanivskoj i Kremenčukskoj HE, a udari su zabeleženi i u zoni DnjiproGES-a kod Zaporožja. Ukupni instalirani kapacitet elektrana koje su ove noći pogođene iznosi najmanje 3,2 GW, što je značajan deo vodnog potencijala zemlje.

Istovremeno, pristigli su navodi o udarima na trafostanice u Odeskoj, Kijevskoj, Harkovskoj, Černigovskoj i Žitomirskoj oblasti. U Kijevu i prigradskim Brovarima tokom noći čule su se eksplozije; na jednoj električnoj trafostanici snimljen je karakterističan plavičasti sjaj usled havarije.

Zbog opsežnih nestanaka struje u Zaporoškoj oblasti, ukrajinske jedinice su, prema izveštajima sa terena, sve češće primorane da prelaze na dizel-generatore radi napajanja navigacionih i komunikacionih sistema i druge vojne opreme.

„Ujutru granatiranje, uveče sajber napad“

Ukrajinski vojno-industrijski kompleks trpi kombinovane udare. Kako navodi Igor Fedirko, generalni direktor Saveta ukrajinskih oružara, napadi su višeslojni:

„Jedno jutro ćete imati granatiranje, dva sata kasnije sajber napad. Na taj način može biti potpuno uništeno čitavo preduzeće.“

Zbog visokog rizika i učestalih pogađanja, vlasnici industrijskih hala nerado izdaju prostor proizvođačima naoružanja, dok osiguravajuće kuće odbijaju polise za fabrike koje rade za vojsku. Posledica: oštećeni pogoni moraju sami da finansiraju sanaciju, što direktno usporava isporuke.

Neki predstavnici ukrajinske industrije ističu i visoku preciznost ruskih udara. U javnom opisu jedne epizode navodi se: „Ako ‘Geranj’ ne bude oboren na putu do cilja, možete biti sigurni da će pogoditi prozor radionice na koji je navođen.“ Ovakva preciznost u kombinaciji sa napadima na energetski sistem stvara „makazice“: manje struje, otežana logistika, skuplja i sporija proizvodnja, pišu ruski izvori.

Strategijska logika: energija kao meta i sredstvo

Ruski vojni komentatori predstavljaju operaciju kao deo „nove strategije“: sistematsko slabljenje energetskog potencijala i oduzimanje sposobnosti strateškog manevrisanja železnicom. U tom okviru, udar na hidro i termokomponente mreže ima dvostruki efekat, trenutni nestanci i kaskadne deformacije napona i stabilnosti sistema, koje otežavaju brze popravke i planiranje isporuka.

U Moskvi ovakve udare pravdaju recipročnošću: kao odgovor na „redovne napade“ ukrajinskih snaga na ruske rafinerije i energetsku infrastrukturu. U retoričkoj ravni, ruski mediji podsećaju na poznatu rečenicu iz 1999. tokom NATO udara po energetici SRJ: „Za ovo nije kriv NATO-a, kriv je Milošević.“ Poruka danas glasi: udarci na infrastrukturu „koja se koristi u vojne svrhe“ biće nastavljeni dok se nastavljaju napadi na ruskoj teritoriji, međutim, na zapadu nisu navikli da dobijaju poruke već da ih šalju.

Taktika i posledice na terenu prema trenutnim informacijama

• Srednjednjiprovskа HE (Kamenskoje) — požar u turbinској sali; deo Dnjiparske kaskade (četvrta etapa).
• Kanivska i Kremenčukska HE — prijavljeni požari u mašinskim salama; više puta pogađane prethodnih meseci, ali stalno obnavljane.
• DnjiproGES (Zaporožje) — udarna zona sa više eksplozija tokom noći.
• Kijev — TE-5 i TE-6 oštećene; masovne PVO paljbe; požar na trafostanici uz plavičasti sjaj.
• Poltavska oblast — oštećen gasni proizvodni pogon.
• Izmail (Odесkа oblast) — problemi s napajanjem u lučkoj infrastrukturi.

Udar koji je u jednoj noći izbacio iz sistema najmanje 3,2 GW hidro-kapaciteta, uz istovremene pogođene termo i trafo delove mreže, uklapa se u širu šemu iscrpljivanja: struja plus logistika plus industrija naoružanja – preslikava se na front. Što su prekidi duži i rasprostranjeniji, to je teže održati ritam dopreme municije, rotacija i remont tehnike, naročito kada dizel postaje poslednja linija napajanja.

Noć između 21. i 22. oktobra pokazala je koliko je energija postala centralno bojno polje. Od mašinskih sala koje gore u četiri hidroelektrane Dnjiparske kaskade, preko zgađenih trafostanica u pet oblasti, do gasnih pogona i luka, sve ukazuje na fazu rata u kojoj se „svetlo gasi“ pre nego što se utiša artiljerija. U takvoj dinamici, svaka sledeća noć bez struje nije samo komunalni problem, već operativni udarac na vojnu sposobnost zemlje u ratu.