Indijski stručnjaci iz Organizacije za istraživanje i razvoj odbrane (DRDO) navodno su došli u posed gotovo neoštećene kineske rakete vazduh-vazduh PL-15E koju je koristilo pakistansko ratno vazduhoplovstvo, i nakon detaljne analize uspeli da deo njenih tehnoloških rešenja iskoriste za unapređenje sopstvene rakete Astra Mark-2.
Ova priča počinje posle kratkog ali žestokog četvorodnevnog rata između Indije i Pakistana, tokom kojeg su pakistanski borbeni avioni J-10C i JF-17 Block III koristili upravo kineske rakete PL-15E.
Pakistan je posle sukoba tvrdio da su te rakete zaslužne za obaranje nekoliko indijskih letelica, što je izazvalo uzbunu u Nju Delhiju jer je reč o oružju sa dugim dometom i naprednim radarskim vođenjem.
Kako je kineska raketa završila u indijskim rukama?
Prema lokalnim medijima, jedna pakistanska raketa PL-15E ispaljena tokom borbe u maju nije pogodila cilj, već je pala na teritoriju Indije, u blizini grada Hošijarpur u državi Pendžab. Raketa je, po svemu sudeći, ostala gotovo neoštećena i ubrzo je pronađena, obezbeđena i prebačena u istraživački centar DRDO-a u Nju Delhiju.
Fotografije olupine i lokacije pojavile su se u indijskim novinama, a pojedini vojni portali navode da je raketa bila u izuzetno dobrom stanju — dovoljno da se može rastaviti i analizirati do najsitnijih komponenti. DRDO i Ministarstvo odbrane Indije nisu potvrdili ovu informaciju, ali je nisu ni demantovali, što je dodatno podgrejalo nagađanja.
Indija je tokom kratkog rata sa Pakistanom došla u posed skoro netaknute kineske rakete vazduh-vazduh PL-15E. pic.twitter.com/AZfLajhfnP
— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 20, 2025
PL-15E: kineska tehnologija koja je promenila odnos snaga
Raketa PL-15 (izvozna verzija PL-15E) spada među najnaprednije rakete vazduh-vazduh današnjice. Razvijena je za potrebe kineskog ratnog vazduhoplovstva i namenjena borbenim avionima J-10C, J-16 i J-20. Opremljena je aktivnim radarskim sistemom sa fazno pomerenim rešetkastim nizom i dvosmernim digitalnim linkom koji omogućava stalnu komunikaciju sa avionom-nosačem. Domet kineske verzije procenjuje se na oko 200 kilometara, dok je izvozna PL-15E ograničena na približno 145 kilometara.
Ono što raketu čini posebno opasnom jeste njena sposobnost da detektuje i gađa ciljeve izvan dometa većine zapadnih i indijskih projektila slične klase, kao i visok stepen otpornosti na elektronska ometanja. Upravo to je tokom sukoba zabrinulo indijsko vazduhoplovstvo jer je Pakistan, nabavkom PL-15E, privremeno dobio prednost u borbi na velikim udaljenostima.
Održivost i posledice „obrnutog inženjeringa“
Prema dostupnim izveštajima, indijski stručnjaci su po preuzimanju projektila detaljno analizirali svaki deo njegovog sistema — od pogonskog modula i baterija do tragača i elektronskih sklopova. Naročitu pažnju izazvao je način na koji kineski tragač upravlja energijom i održava stabilan signal u uslovima elektronskog rata. Ti uvidi, kako navode pojedini izvori iz indijskih vojnih krugova, poslužili su kao inspiracija za finalno doterivanje domaće rakete Astra Mark-2.
Raketa Astra je prvi indijski projekat ove klase koji je u potpunosti razvijen u zemlji. Verzija Mark-1 već je uvedena u naoružanje i koristi se na lovcima Su-30MKI, dok je Mark-2 u završnoj fazi razvoja i ima domet do 160 kilometara. Njen naslednik, Astra Mark-3, planira se kao raketa sa ramjet pogonom, što bi je svrstalo u istu kategoriju sa evropskim „Meteorom“.
Ako su tvrdnje o „kopiranju“ PL-15E i delimično tačne, to znači da bi Astra Mark-2 mogla dobiti znatno napredniji radarski tragač i efikasniji sistem komunikacije sa avionom-nosačem. Istovremeno, analiza kineskog projektila omogućila je indijskim inženjerima da identifikuju njegove potencijalne slabosti i razviju efikasnije metode elektronske zaštite protiv pakistanskih aviona koji koriste isto oružje.
Strateške posledice i reakcije Pekinga i Islamabada
Vest o mogućem „curenju tehnologije“ PL-15E nije prošla nezapaženo u Kini i Pakistanu. Kineski komentatori na društvenim mrežama pozivali su na jaču kontrolu izvoza oružja i obuku pakistanskih posada kako bi se sprečilo da delovi projektila padnu u ruke protivnika. Islamabad, s druge strane, nije javno komentarisao slučaj, ali je poznato da je pokrenuta interna istraga u pakistanskom vazduhoplovstvu o tome kako je raketa završila na teritoriji Indije.
Za Indiju, incident je doneo dvostruku korist: prvo, povećano razumevanje o najopasnijem oružju koje koristi njen glavni rival, i drugo, mogućnost da unapredi sopstveni program bez potrebe za spoljnim transferom tehnologije. U strateškom smislu, ovaj događaj dodatno produbljuje tehnološko nadmetanje između dve nuklearne sile na potkontinentu.
Pouke iz sukoba
Rat iz maja između Indije i Pakistana bio je kratak, ali je otkrio nekoliko važnih činjenica: prvo, da je Pakistan uspeo da modernizuje svoje vazduhoplovstvo zahvaljujući kineskoj podršci, i drugo, da indijska strana još uvek ima kapacitete da brzo reaguje i pretvori tuđe prednosti u sopstvene koristi.
Sama činjenica da je DRDO u stanju da u roku od nekoliko meseci analizira, dešifruje i delimično prilagodi napredni strani projektil svedoči o rastu domaće tehnološke baze i inženjerskog znanja. To, međutim, ne znači da je kopiranje kineskog dizajna potpuno — u pitanju je pre proces učenja i prilagođavanja, čime Indija pokušava da sustigne vodeće svetske standarde u oblasti naoružanja vazduh-vazduh.
Priča o kineskoj raketi PL-15E koja je završila u indijskim rukama zvuči kao scenario iz špijunskog trilera, ali s obzirom na rivalstvo triju nuklearnih sila Kine, Indije i Pakistana takav razvoj događaja je sasvim moguć. Iako nije potvrđeno da je indijska Astra Mark-2 direktan „klon“ kineske rakete, nema sumnje da je ovaj incident ubrzao razvoj indijske tehnologije i omogućio vojsci da bolje razume i neutralizuje oružje svojih protivnika.
Gde su indijski vazduh-vazduh projektili danas?
- Astra Mk-1 je već u seriji i naoružava Su-30MKI (i planirano Tejas), sa deklarisanim dometom 110 km, aktivnim radarskim tragačem i linkom za prenos podataka.
- Astra Mk-2 je razvojno produženje dometa ka 160 km uz napredniji tragač/elektroniku.
- Astra Mk-3 (SFDR/ramjet) koristi tehnologiju nalik evropskom Meteor-u. Program je u razvoju već godinama i periodično prolazi letne probe pogona i vođenja. Lokalni mediji mu pripisuju „300 km“, ali zvanična, potvrđena brojka još nije objavljena.
ma da sednes za vikend, skuvas dosta caja i u ponedeljak eto iskopirane rakete usla u serisku proizvodnju, za avion ipak treba dva vikenda
Indijci se obradovali raketi.Ispada ko da im glavni neprijatelji i dalje Pakistan i Kina iako svi u Briksu.Verovatno ce Indijski partneri SAD i Izrael ,da imaju pristup raketi,u ispitivanjima.
Jesen je stigla u nas kraj. Lisce nezno pada sa drveca na pospanu travu….
Tako i PL 15, projektil koji leti prosecnom brzinom oko 5 mah-a, nezno pade na Indijsko tle, u svojoj celosti, zeljan odmora posle napornog leta. Posebno nezno je sletela glava sa tragacem, puna najskrivenijih tajni, pravo na mirisni zbun crnog caja. Blago iskrivljeni stabilizator, ce kasnije ispraviti Bendzi, dobri bengalski tigar uvek zeljan da pomogne.
I tako je zelja za zivotom jedne posebne PL 15 rakete nadvladala mehanizam za samounistenje koji se obavezno aktivira posle n sekundi leta.
Internet je pun fotografija neeksplodiranih V-V raketa u Ukrajini kako ruskih tako i zapadne proizvbodnje.
Nista cudno.