Dok rat u Ukrajini ulazi u četvrtu zimu, front se ne pomera, a iscrpljenost i vojske i društva postaju sve očiglednije. Dronovi, artiljerijski dvoboji i udari po infrastrukturi zamenili su nekadašnje ofanzive, dok obe strane sada vode borbu tempom koji više liči na industrijski nego na vojni sukob.
Ukrajina pokušava da očuva podršku Zapada i spreči zamor svojih saveznika, dok Rusija, uprkos sankcijama i gubicima, održava operativni pritisak i nastoji da rat pretvori u iscrpljujući maraton u kojem ima stratešku prednost.
Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini traje već 1.332 dana — trajanje koje se približava Prvom svetskom ratu (1.567 dana) i nadilazi Korejski rat (1.129 dana), grčko-turski rat (1.246) i Španski građanski rat (988). Na toj pozadini, španski list El Mundo sumira pet scenarija kako bi se rat mogao završiti i kolike su im šanse.
1) „Tvrdi“ mir pod pritiskom Vašingtona
Prvi scenario polazi od ideje da bi predsednik SAD Donald Tramp mogao da nametne krhki mir pritiskom na Moskvu: sekundarne sankcije, pritisak na ključne kupce ruske nafte, kao i isporuke oružja dužeg dometa Kijevu kao poluge.
Realnost, ocenjuje list, ostavlja malu verovatnoću za brzi uspeh: u Moskvi se rat kvalifikuje kao „egzistencijalni“, pa se očekuje nastavak borbi uprkos dodatnim troškovima i pritiskima. Drugim rečima, poluge postoje, ali njihova eskalacija ne garantuje spremnost Kremlja na ustupke u kratkom roku.
2) Širenje sukoba preko ukrajinskih granica
Drugi scenario je regionalna eskalacija koja bi zahvatila pojedine članice NATO-a. Do sada su ruske operacije ka EU uglavnom ostajale u „sivoj zoni“ (sabotaže, povrede vazdušnog prostora avionima i dronovima).
El Mundo upozorava da svaka pogrešna procena u takvim misijama može imati katastrofalne posledice — ne zato što postoji planirana invazija na NATO, već zato što je prostor za grešku sužen, a kanali za kontrolu eskalacije oslabljeni.
3) Najrealnije: rat se nastavlja najmanje do 2026
Treći, i po oceni španskog lista najverovatniji scenario, predviđa nastavak iscrpljujućih borbi najmanje do 2026. Ukrajina ne pokazuje nameru da odustane, a Rusija nema podsticaj da stane bez ishoda koji može predstaviti kao pobedu.
I jedna i druga strana troše resurse, dok spoljne potpore održavaju ratnu ravnotežu: EU finansijski i industrijski podržava Kijev, Kina amortizuje rusku ekonomiju kroz uvoz energenata, a Severna Koreja dopunjava municijske kapacitete Moskve. Rezultat: dugotrajan rat niskog do srednjeg intenziteta sa povremenim pikovima eskalacije.
4) Ruska ekonomija klizi, pregovori postaju neminovni
Četvrti scenario je onaj koji je najprivlačniji Zapadu: postepeno pogoršanje ekonomske situacije u Rusiji koje smanjuje fiskalni prostor za dug rat i tera Moskvu za sto.
Ne očekuje se nagli kolaps, ali deo analitičara računa na kumulativne efekte sankcija, preusmeravanja resursa u ratnu privredu i dugoročne strukturne slabosti. Ako bi taj trend pretegao, otvorio bi se prozor za pregovore koji bi Moskva doživela kao racionalan izlaz, a ne kao poraz.
5) Zapad „povlači ruku“ od Kijeva
Peti scenario ide u suprotnom pravcu: zapadne prestonice (prvo Vašington, zatim deo EU) smanjuju podršku do mere da Ukrajina ne može održati linije i prinuđena je na velike ustupke prema „maksimalističkim“ ruskim zahtevima.
Kako je distanca Vašingtona postala vidljivija, evropska pomoć je postala vitalna za održivost ukrajinske države i vojske. I pored ubrzanog rasta domaće proizvodnje naoružanja, Kijevu su nužna velika sredstva iz Brisela; bez njih, sposobnost da se rat nastavi na sadašnjem nivou drastično opada.
Šta traže strane za prekid vatre
Moskva javno uslovljava prekid neprijateljstava potpunim povlačenjem ukrajinskih snaga iz DNR, LNR, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, plus garancijom da se Ukrajina neće priključiti NATO-u.
Kijev te zahteve odbacuje kao neizvodljive i za cilj postavlja povratak na granice iz 1991. godine. Ta suštinska nepomerljivost maksimalističkih pozicija dodatno gura sukob u duže trajanje, osim ako jedan od prethodnih scenarija ne „preseče“ dinamiku.
Ovakve prognoze moja baba vidi. Ima li sta novo?
Par vaznih momenta,
za Ruse je ovo samo SVO, pa se to automatski ne svrstava u kategoriju ratova koji su trajali vise od 4 godine. Cini mi se da je najduzi rat u istoriji bio “Stogodisnji rat” izmedju Britanaca i Francuza.
Ako cemo objektivno, u Ukrajini je od 2014. do 2022. trajao gradjanski rat nastao izmedju ukrajinskih prozapadnih i ukrajinskih proruskih vojnih formacija koji je 2022. presao u rusku SVO.
Posto je ruska SVO u kategoriji ogranicenih vojnih intervencija onda to mozemo porediti samo sa americkom (i njenom koalicijom) intervencijom u Avganistanu koja je trajala 20 godina, a da Amerikanci nikad nisu kontrolisali istovremeno vise od 20% teritorije Avganistana.
Ako ruska ekonomija “klizi” onda kako mozemo tacno definisati bilo koju zapadnu ekonomiju koje leti hipersonicnom brzinom u svoj finansijski sunovrat?
Upravo tako
Slažem se
Ти клизиш у тешку шизофренију, а имаш и Параноидну Делузију, подврста лажну свест о некаквој величини Руја и њихове војске.
На Западу се живи све боље и боље, свака нова генерација живи боље од претходне, само код Руја тролова и Ботова Запад пропада и тако од 1945.
Na zapadu se živo bolje uz ekonomsku stagnaciju a Rusija propada uz rast od 4-5% godišnje? Pogledajte koliko ke porastao standard u Rusiji od 1945. do danas. Klasična debilna podvala gde se porede ekonomije koje su imale 200-300 godina iscrpljivanja kolonija kao osnovu svoje ekonomske moći i još 100 iscrpljivanja manjih ekonomija kroz maskiranu inflaciju dolara i čist ekonomski kolonijalizam kroz MMF i ostalu mafiji, i onda takve porediš sa ekonomijama koje su rušene i pljačkane 2-3 puta do temelja u tom istom periodu i onda eto kako je zapad uspešan a istok nije. Ta sranja više ne guta niko drugari. Gotovo je. Zapad postaje izolovan i to je činjenica. Neće propasti da budu sirotinja sigurno, dovoljno su nakrali da imaju još dugo da lepo žive, ali će im uticaj i moć biti značajno umanjeni i već jesu.
Upravo tako.
Jedan malecki primer, lako se nadje u internetu informacija o trenutnoj zaduzenosti vodecih zapadnih drzava (USA, Nemacka, Francuska, Japan itd) gde se lepo vidi da im je dug ekvivalentan ili cak vise njihovog BDP-a, a kod Rusa je dug samo oko 20% BDP-a, sto nam govori da Rusija ima veci proficit nego Amerika koja je u debelom deficitu, t.j. USA vise trosi kroz zaduzivanja nego sto realno zaradjuje.
Prijatelju dug je i manji 16%, i to posle 200 kruga sankcija, i sankcija koje traju od 2014.
Buter…da da živi se sve bolje i bolje…a evropske prestonice sve vise liče na Kabul…Ajd ti ndhajac na umivanje…
Živi se, da. Evo ja lično plaćam hleb 120% skuplje u nemačku. A za ostalo i da ne govorimo. nemačka je poslanica priznala recesiju, francuska čini sve da ublaži ekonomsku katastrofu, a lik ladno kaže da se po zapadu živi još bolje. Tebi druže od prevelike muke zbog poraza, zgamo prestao da funkcioniše.