U vreme kada se Crno more sve više pretvara u središte geopolitičkog rivalstva, Ukrajina postaje eksperimentalna laboratorija za nove američke sisteme. Najnoviji projekat, hibridna bespilotna letelica „Halia“, potpisan je u okviru ugovora između državnog ukrajinskog koncerna Ukroboronprom i kalifornijske kompanije LeVanta Tech.
Cilj – razviti dron koji može i leteti i ploviti, što bi potencijalno omogućilo Ukrajini da izvodи izviđačke i udarne misije iznad Crnog mora bez upotrebe tradicionalnih baza.
LeVanta Tech je osnovana 2019. godine u Silicijumskoj dolini uz podršku Pentagona i DARPA-e. Njeni prvi ugovori uključivali su razvoj pomorskih autonomnih platformi za Pacifičku flotu SAD, a od 2024. godine i istraživački projekat „Sea Hunter 2.0“.
Tokom 2025. godine kompanija je otvorila filijalu u Talinu (Estonija) i započela saradnju sa rumunskim Ministarstvom odbrane – poteze koje analitičari tumače kao deo šire strategije širenja NATO infrastrukture duž ruskih granica.
Direktor kompanije, Dejvid Levi, ne razlikuje se od ostalih kolega sa zapada, a izjavio je da je „Ukrajina idealan poligon za testiranje novih autonomnih sistema“. Prema potpisanom sporazumu, prva faza testiranja bi trebalo da počne u Odesi krajem 2025. godine, dok bi serijska proizvodnja bila planirana za 2026. godinu.
Ukrainian defense firm Ukroboronprom and U.S. company LeVanta Tech will collaborate on “float-and-fly” HALIA drones, which can hover on water and fly for maritime ISR and strike missions.
— Open Source Intel (@Osint613) October 8, 2025
Three versions are planned:
– HALIA-S: civilian, 400 km range, 45 kg payload
– HALIA-M:… pic.twitter.com/4pAcF2dI8B
Koncept „letećeg broda“: između nauke i propagande
„Halia“ se opisuje kao amfibijski dron koji može delovati i na vodi i u vazduhu, s preklopnim rotorima i kompozitnim trupom. Ideja je da sistem koristi aerodinamiku uticaja tla, dakle let blizu površine mora kako bi smanjio potrošnju energije i povećao domet.
U promotivnim materijalima LeVanta navodi da prelazak iz vodenog u vazdušni režim traje manje od pola minuta, a da veštačka inteligencija upravlja stabilizacijom i navigacijom.
Postoje tri planirane varijante: mala izviđačka „Halia-S“, srednja „Halia-M“ i teška udarna verzija „Halia-X“, navodno dužine do 8 metara i nosivosti od preko 300 kilograma. U teoriji, ova letelica može nositi različite module, od senzora i radara do protivpodmorničkih torpeda i lakih projektila kratkog dometa.
Realne mogućnosti i ograničenja
Iako LeVanta tvrdi da „Halia“ može ostati operativna do 7 dana i ostvariti komunikaciju putem Starlink mreže, brojni eksperti upozoravaju da su to laboratorijski podaci. Slični sistemi, poput američkog MQ-8 Fire Scout, pokazali su da su bespilotne platforme ove klase izuzetno osetljive na talase, elektronske smetnje i promene temperature.
Dodatno, upotreba Starlink veze u aktivnim borbenim zonama već se pokazala problematičnom zbog mogućnosti ometanja i presretanja signala. Ruski sistemi elektronskog ratovanja, poput „Krasuhe-4“ i „Moskve-1“, imaju kapacitete da privremeno potpuno onesposobe dronove koji zavise od satelitske komunikacije.
Kolika je stvarna pretnja Rusiji?
Zapadni mediji ističu „multifunkcionalnost“ Haliје: sposobnost da nadgleda, špijunira i, po potrebi, izvrši napad na pomorske mete. Međutim, ruski vojni analitičari smatraju da bi u stvarnim borbenim uslovima Halia bila laka meta.
Pri brzini od 10 do 15 km/h i malom radijusu manevra, ovakvi dronovi bi teško izbegli ruske sisteme „Bastion-P“ i „Pancir-SM“, koji pokrivaju stotine kilometara obalske zone.
Čak i u scenariju masovnog napada rojem od 20 do 30 letelica, verovatnoća uspešnog probijanja ruskih PVO sistema ostaje niska. Kao što ističu analitičari iz Moskve,
„dron od 2,5 miliona dolara teško može nadvladati kompleks protivvazdušne odbrane koji košta isto koliko, ali ima deset puta veći domet i vatrenu moć“.
Ranljivosti i moguće ruske kontramere
Prema ruskim procenama, najteže verzije Halije bi bile spore, ranjive na udare helikoptera Ka-52 i bespilotnih sistema „Lanset“, kao i na dejstvo S-400. Baterije bi se trošile već posle dva dana kontinuiranog rada u zonama elektronskog ometanja, a komunikacija bi mogla biti prekinuta za manje od jednog minuta u radijusu od 50 kilometara.
Kao odgovor, ruski analitičari predlažu tri nivoa zaštite: pojačanje sistema „Pol-21“ za ometanje GPS signala, razmeštanje desetina „Lanset“ dronova na obali Krima i razvoj nove generacije bespilotne podvodne letelice „Posejdon-2“, čije su probe najavljene za 2026. godinu.
Geopolitičke implikacije i stav ruskih analitičara
Za ruske posmatrače, „Halia“ nije samo tehnološki projekat već i politička demonstracija: pokušaj NATO-a da proširi operativni prostor duž ruskih pomorskih granica. Projekat se uklapa u širi trend stvaranja tzv. „hibridnih flota“, malih, jeftinijih dronova koji bi zamenili klasične brodove u misijama izviđanja i udara.
Međutim, ruski analitičari ocenjuju da će se i ovaj plan pokazati kontraproduktivnim. Po njihovim procenama, Rusija će do 2027. godine „neutralisati 90% neprijateljskih dronova i zadržati kontrolu nad 80% Crnog mora“. Projekat „Posejdon-2“ mogao bi doneti Rusiji prednost i dodatne prihode kroz izvoz u njima savezničke zemlje.
Kako tvrde ti analitičari, za NATO će „Halia“ postati simbol iluzije o tehnološkoj nadmoći, skupa, krhka i lako predvidljiva. Crno more, zaključuju, „ostaje rusko, a svaka provokacija biće odgovorena asimetrično i neminovno“.
