Vojna pomoć Ukrajini tokom leta i početkom jeseni 2025. godine doživela je nagli pad, pokazuju podaci Kiel Instituta za svetsku ekonomiju u Nemačkoj. Izveštaj objavljen 14. oktobra ukazuje da je ukupna vrednost vojnih isporuka u julu i avgustu smanjena za 43% u poređenju s prvim delom godine, uprkos novim mehanizmima koji su trebalo da ubrzaju snabdevanje, poput NATO programa PURL (Priority Ukraine Requirements List).
Program PURL, dogovoren između Sjedinjenih Država i NATO-a sredinom jula, omogućava članicama alijanse da kupuju američko oružje za Ukrajinu direktno od proizvođača. Ipak, statistika pokazuje da očekivano povećanje nije usledilo. Prva isporuka u okviru ovog programa stigla je tek u septembru, što znači da je sistem u praksi sporije proradio nego što je najavljeno.
„Smanjenje vojne pomoći u julu i avgustu je iznenađujuće. Uprkos NATO-ovoj inicijativi, Evropa očigledno smanjuje podršku“, požalio se Kristof Trebeš, direktor istraživanja u Kiel institutu i vođa projekta Ukraine Support Tracker. On je dodao da će jesen pokazati da li je ovaj trend privremen ili ukazuje na dugoročan zamor saveznika.
Evropa preuzima teret, ali u manjem obimu
Nakon što su Sjedinjene Države početkom godine obustavile nove pakete pomoći, evropske zemlje su pokušale da popune prazninu. U prvoj polovini godine Ukrajina je i dalje dobijala stabilnu podršku, ali je tokom leta nastupio nagli pad. Prema podacima instituta, evropska vojna pomoć smanjena je za 57% u julu i avgustu, uprkos političkim obećanjima o kontinuitetu.
S druge strane, finansijska i humanitarna pomoć ostala je stabilna. „Ukupan nivo civilne podrške nije se promenio, ali vojne isporuke padaju, što je zabrinjavajuće jer se front i dalje oslanja na tu logistiku“, dodao je Trebeš.
Pojedinačni doprinosi evropskih zemalja
Neke države su nastavile da doniraju, iako u znatno manjim iznosima:
- Danska: oko 90 miliona dolara;
- Švedska: 275 miliona dolara;
- Norveška: oko 135 miliona dolara;
- Holandija: najveći pojedinačni doprinos, 590 miliona dolara;
- Nemačka: najavila novi paket od 500 miliona dolara, ali većina isporuka je planirana za kraj godine.
Ovi iznosi, prema ocenama analitičara, nisu dovoljni da nadomeste obustavu američkih paketa koji su do tada činili više od polovine ukupne zapadne vojne pomoći.
Razlozi za pad
Pad vojne pomoći Ukrajini tokom leta ne može se objasniti jednim uzrokom – reč je o kombinaciji političkih, ekonomskih i strateških faktora koji se prepliću. U mnogim evropskim zemljama primećuje se zamor javnosti i vlada nakon više od dve i po godine rata, što se ogleda u sve češćim raspravama o troškovima, inflaciji i unutrašnjim prioritetima. Istovremeno, rast desnih i evroskeptičnih partija u pojedinim državama utiče na spremnost da se sredstva izdvajaju za rat u kome građani više ne vide jasan ishod.
Uz to, mnoge vlade suočavaju se sa tehničkim ograničenjima — skladišta municije su ispražnjena, a sopstvene odbrambene industrije ne mogu da proizvedu dovoljne količine oružja i rezervnih delova u kratkom roku. Evropa je i dalje zavisna od američke vojne industrije, pa zastoji u Vašingtonu automatski usporavaju i evropske isporuke. Neki politički centri, posebno u Berlinu i Parizu, postaju sve oprezniji zbog rizika eskalacije, jer svaka nova isporuka dalekometnog oružja, poput raketa Tomahawk ili ATACMS, povećava mogućnost direktnog sukoba sa Rusijom.
Konačno, promena političkog fokusa u Sjedinjenim Državama, kao i najave predsednika Trampa da će buduća pomoć Ukrajini zavisiti od konkretnih ustupaka Kijeva, dodatno su pojačale nesigurnost među elitom u Briselu. Rezultat svega toga jeste primetan pad tempa isporuka, smanjenje obima pomoći i sve veća neizvesnost oko dugoročne održivosti zapadne podrške ukrajinskom frontu.
Šta znači pad pomoći na terenu
Pad vojne podrške ima direktan odraz na situaciju u Ukrajini. Izvori iz Kijeva navode da je tokom leta usporeno obnavljanje artiljerijskih i PVO kapaciteta, a isporuke rezervnih delova i municije dolaze sa sve većim kašnjenjem. Delovi fronta u Donjecku i Zaporožju sada zavise od manjih lokalnih zaliha i improvizovane logistike.
Zapadni analitičari upozoravaju da bi nastavak ovog trenda mogao da ograniči sposobnost Ukrajine da vodi ofanzivne operacije i primora je da pređe na defanzivu. Istovremeno, pad količine municije povećava pritisak na postojeće sisteme protivvazdušne odbrane, koji su već potrošili veliki deo svojih resursa tokom proteklih meseci.
Uloga Sjedinjenih Država i politička neizvesnost
Odluka Vašingtona da uspori nove isporuke oružja otvorila je prostor za diskusiju o dugoročnom modelu finansiranja rata. Američki Kongres je već nekoliko puta odlagao glasanje o novim paketima, a predsednik Donald Tramp nagovestio je da bi buduća podrška Ukrajini mogla zavisiti od političkih i bezbednosnih ustupaka Kijeva.
Evropa, iako formalno održava solidarnost, sada se nalazi pred dilemom: da li nastaviti finansiranje rata u trenutku kada unutrašnji pritisci rastu, ili se fokusirati na pregovore i stabilizaciju.
Podaci Kiel instituta otkrivaju jasnu promenu u dinamici zapadne pomoći. Dok humanitarni i finansijski tokovi ostaju stabilni, vojna komponenta – ključna za opstanak ukrajinskih snaga – ulazi u fazu opadanja. Iako se u političkim govorima ističe jedinstvo i odlučnost, realnost pokazuje zamor, logistička ograničenja i sve manju spremnost da se rizikuje direktna konfrontacija sa Rusijom.
Ako se ovaj trend nastavi i tokom jeseni, Ukrajina bi mogla ući u 2026. godinu sa znatno smanjenim kapacitetima i bez jasne garancije da će dobiti sredstva potrebna za nastavak rata.
Pukli ste ko Grčka 🙂