Sudbina najboljeg ruskog tenka T-14 Armata visi o koncu: Zašto Moskva gura T-90 u prvi plan?

T-14 „Armata“ (Объект 148) je zamišljena kao vitrina ruske oklopne industrije: besposadna kupola, napredna elektronika, modularni oklop, koncept koji je još 2015. delovao kao iskorak od jedne čitave generacije.

Ipak, dok rat u Ukrajini guta logistiku, opremu i budžete, u prvi plan izbijaju vozila koja mogu da se proizvedu brzo, u velikim serijama, sa posadama koje je relativno lako obučiti.

Rezultat: T-90 ostaje oslonac, a sudbina Armate prelazi u status „odloženog obećanja“.

Zašto T-90 „pobeđuje“ danas?

U intenzivnom sukobu, tri kriterijuma presuđuju: cena, jednostavnost i dostupnost.

• Cena i industrija: T-90 već ima razrađenu proizvodnu i remontnu bazu. Međunarodne sankcije i prekidi u lancu snabdevanja lakše se amortizuju na platformi koja koristi široko dostupne komponente i dokazane podsklopove.
• Obuka i održavanje: Posade se brže uvode u borbenu gotovost. Održavanje je predvidljivije, a remontna infrastruktura postoji i „na terenu“.
• Zaštita i modernizacija: Uz savremene pakete (ojačan balistički „sanduk“, reaktivni oklop, unapređen FCS, termoviziju i, gde je moguće, aktivnu zaštitu) T-90 ostaje „dovoljno dobar“ protiv spektra pretnji, posebno kada je uparen sa dronovima izviđačima, artiljerijskom korekcijom i elektronskim ratovanjem.

Pragmatična računica generiše jednostavnu poruku: u ratu je bolje imati dva dokazana T-90 nego jedan T-14.

Armata: tehnološki proboj u „pogrešno vreme“

T-14 Armata nije „promašaj“; on je platforma—ekosistem koji uključuje tenk, borbeno vozilo pešadije i samohodnu artiljeriju. Ambicija je da se uvede novi standard preživljavanja posade (besposadna kupola), digitalna arhitektura koja spaja senzore i oružne sisteme, i modularnost koja omogućava buduća unapređenja bez menjanja cele šasije.

Problem: trošak po jedinici i logistički izazov. U uslovima visoko potrošnog rata, svaka nova generacija senzora, termovizije i aktivne zaštite znači skuplju obuku, specifične delove, više vremena u radionici i manju otpornost na gubitke. To su razlozi zbog kojih čak i bogate armije često biraju „evoluciju“ pre „revolucije“.

Lekcije sa fronta: šta je presudilo odluci?

1. Zasićenost PVO i dronova: Front zasićen malim i srednjim dronovima i FPV improvizacijama „kažnjava“ skupe, retke platforme—svaki gubitak je udar i taktički i propagandno.
2. Tempo rotacije jedinica: Jedinice moraju brzo da dopune gubitke i zamene oštećene tenkove. Platforma sa kratkim vremenom isporuke i širokom bazom rezervnih delova dobija prednost.
3. Adaptivna modernizacija: T-90 bolje podnosi „spiralna“ unapređenja—novi FCS, dodatni senzori, poboljšan oklop, snažniji motor—bez lomljenja logistike.

Šta sledeće za T-90?

Kako konstruktori isporučuju nove pakete unapređenja—modernije sisteme upravljanja vatrom, unaperđene motore, bolje pasivne i reaktivne zaštite, kao i integracije aktivne zaštite tamo gde je izvodljivo—T-90 će ostati radni konj ruskih oklopnih snaga čitavu sledeću deceniju.

Uparivanje sa bespilotnim izviđačima, mrežnim targetiranjem i artiljerijskim sistemima omogućava mu da nadoknadi deo razlike u „sirovoj“ tehnologiji.

Armata ostaje „rezervni plan“

Odlaganje nije isto što i odustajanje. Armata može da ostane tehnološki inkubator: doktrina, taktika, zaštita posade, fuzija senzora—sve to može da sazreva u manjem obimu, kroz prototipe i ograničene serije, bez pritiska da „napuni brigadu preko noći“.

U nekim „boljim vremenima“, kada budžet i industrija rasterete ratne prioritete, T-14 bi mogao da uđe u ciljanu proizvodnju i to posebno za elitne jedinice ili specifične operativne zadatke.

Kvantitet sa kvalitetom na rate

Rusija, birajući T-90 kao prioritet, šalje signal da je spremna da maksimizuje borbenu dostupnost uz kontrolisane troškove. To ne isključuje buduće „iskorake“ (poput Armate), ali ih stavlja u drugi plan dokle god je glavni zadatak—popuna jedinica i održavanje tempa.

Za potencijalni sukob višeg intenziteta (pa i sa NATO-om), dominacija u brojevima isporučivih platformi, sposobnost brzog remonta i robustna logistika često vrede više od jednog „super-tenka“ po bataljonu.

Realpolitika čelika

T-14 Armata ostaje simbol tehnološke ambicije Moskve, a T-90 ostaje simbol realnog ratovanja. U vremenu kad dronovi drastično smanjuju preživljavanje oklopnjaka na frontu, a industrija radi u „ratnom režimu“, evolucija nad revolucionom deluje kao jedina održiva strategija.

Ako se i kada stvore uslovi (stabilni lanci snabdevanja, veći budžeti, mirniji ritam) Armata može da doživi svoj puni kapacitet. Do tada, ruske oklopne snage će ciljeve ostvarivati sa onim što je dovoljno dobro, dovoljno brzo i dovoljno brojno: T-90 u sve modernijim iteracijama.

Ukratko o tenku T-14

Tenk T-14 (Объект 148) praktično po svim karakteristikama prevazilazi tenkove koji se serijski proizvode globalno i u Rusiji. U suštini, radi se o osnovnom tenku sa bezposadnom kupolom na univerzalnoj guseničnoj borbenoj platformi Armata koji pokreće motor А-85-3А (12N360).

Kao što smo napomenuli, njegove glavne karakteristike su visok stepen pasivne i aktivne oklopne zaštite, zatim odlična pokretljivost i prohodnost, kao i velika vatrena moć.

Osnovno naoružanje tenka je nova generacija glatkocevnog tenkovskog topa 2А82 kalibra 125 mm, sa perspektivnom municijom i digitalizovanim sistemom za upravljanje. Članovi posade raspolažu kamerama i senzorima koji im omogućavaju kkretanje, dejstvo i odbranu. Prilikom njegove izrade je korišćena tehnologija redukcije toplotne i radarske refleksije, čime su se dobile visoke „steltne“ karakteristike tenka.

„Armata” je takođe prvi „stelt tenk” sa drastično smanjenom vidljivošću u infracrvenom, magnetnom i radio spektru i naoružan novom generacijom aktivnih “Afganit“ i dinamičkih “Malahit“ zaštitnih sistema.

Novi oklop je sposoban da presretne protivtenkovske granate i „slepe“ protivtenkovske vođene rakete korišćenjem zaštitnog omotača „dim i metal“. U Rusiji je stavljena primedba da posada smeštena u korpusu, bez članova u kupoli, nema dovoljnu preglednost terena a zapadni izvori iskazuju skepsu kada je u pitanju zaštita “Afganit“ i “Malahit“.