Desetine pakistanskih i avganistanskih vojnika poginule su u graničnim sukobima 11. i 12. oktobra, gurajući dve susedne zemlje na ivicu otvorenog rata. Eskalacija je, prema zvaničnim saopštenjima i medijskim izveštajima, započela već 9. oktobra, kada je Kabul optužio Islamabad da je izveo udare na glavni grad i pijacu u provinciji Paktika. Meta su, navodno, bili visoki pripadnici Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP), uključujući i vođu grupe Nur Valija Mehsuda.
Pakistan godinama traži od vlasti u Kabulu da preduzmu akciju protiv TTP-a, tvrdeći da se napadi u Pakistanu planiraju i izvode iz utočišta na avganistanskoj teritoriji. Avganistanske vlasti to negiraju, navodeći da se grupa ne nalazi i ne deluje pod njihovom zaštitom.
Rat brojkama i narativima
Obe strane objavile su video-snimke udara i protivudara. Pakistanska vojska je 12. oktobra distribuirala materijal za koji tvrdi da prikazuje niz preciznih napada na talibanske položaje. Avganistansko Ministarstvo odbrane odgovorilo je snimcima udarâ dronova usmerenih na granične prelaze pod kontrolom pakistanske vojske.
Kao i obično u ovakvim sukobima, brojke se drastično razlikuju:
- Pakistan tvrdi da je eliminisao više od 200 avganistanskih talibana i savezničkih boraca;
- Avganistan navodi da je ubio 58 pakistanskih vojnika;
- Pakistanska vojska priznaje 23 sopstvena poginula;
- Talibani tvrde da je na njihovoj strani stradalo samo 9 boraca.
Iza statistike stoji hladna činjenica: granica je preskočila prag „incidenta“ i ušla u zonu sistemske eskalacije.
Zatvoreni prelazi i oprezna diplomatija
Kao neposredna posledica sukoba, Pakistan je zatvorio dva ključna prelaza sa Avganistanom: Torkham (provincija Hajber-Pahtunhva) i Čaman (Beludžistan), kao i tri manja prelaza u Hajber-Pahtunhvi — Kharlachi, Angoor Adda i Ghulam Khan. Ovi čvorovi nisu samo tranzitne tačke za ljude i robu, već i arterije lokalnih ekonomija sa obe strane granice.
Istog dana, 12. oktobra, pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje koje, uprkos tvrdim bezbednosnim porukama, insistira na dijalogu i diplomatiji. „Pakistan visoko ceni dijalog, diplomaciju i obostrano koristan odnos sa Avganistanom“, navodi se u izjavi, uz podsećanje da je borba protiv terorizma „zajednički cilj“. Istovremeno, Islamabad poručuje da će „pažljivo pratiti situaciju“ i preduzeti sve moguće mere kako bi zaštitio svoju teritoriju i živote građana.
Pozadina: TTP kao okidač i nerešena geometrija bezbednosti
Srž problema ostaje TTP, mreža koja se već godinama pojavljuje kao okidač kriza duž Pak–Avgan granice. Pakistan tvrdi da TTP koristi skloništa sa avganistanske strane i pojačava napade na pakistansku teritoriju; Kabul poriče i optužuje Islamabad da prekomerno reaguje — posebno kada su ciljevi duboko u unutrašnjosti, poput Kabula ili Paktike. Rezultat je spirala odmazde u kojoj svaka strana tvrdi da postupa defanzivno, dok realnost na terenu govori o uzvraćenim udarima sa sve većim intenzitetom.
Tramp ulazi u kadar
Samo nekoliko nedelja pre eskalacije, 20. septembra, Donald Tramp je na Truth Social poručio:
„Ako Avganistan ne vrati vazduhoplovnu bazu Bagram onima koji su je izgradili, Sjedinjenim Američkim Državama, DESIĆE SE LOŠE STVARI!!!“
U jeku aktuelne krize, 12. oktobra, Tramp je izjavio novinarima u avionu Air Force One (na putu za Izrael):
„Ovo će biti moj osmi rat koji sam rešio… čujem da se sada vodi rat između Pakistana i Avganistana. Rekao sam da ću morati da sačekam dok se ne vratim… Zato što sam dobar u rešavanju ratova, dobar u sklapanju mira… Spasio sam milione života.“
Poruka je jasna: Tramp vidi krizu kao priliku da pojača pritisak na talibane — bez direktne američke intervencije — i najavljuje veće učešće SAD u posredovanju. Za Islamabad, to može značiti diplomatski oslonac i dodatnu polugu prema Kabulu; za avganistanske vlasti, test spremnosti da obuzdaju TTP ili riziknu šire posledice.
🗣️ 'I did this not for Nobel. I did this for saving lives'
— Anadolu English (@anadoluagency) October 13, 2025
US President Donald Trump pledged Sunday to solve the latest escalation between Afghanistan and Pakistan, claiming that he is good at solving warshttps://t.co/OMkbMFlyga pic.twitter.com/c7v6PvGFYB
Zašto je važan trenutak
Kriza dolazi u času kada je bezbednosna mapa regiona fluidna: promene u Avganistanu posle 2021, pojačana aktivnost TTP-a, i širi geopolitički potresi čine da svaki incident na granici ima preliven efekat. U tom mozaiku, Trampova obećanja dodaju političku težinu, ali će operativni ishod zavisiti od spremnosti obiju strana da prihvate verifikovane obaveze (ograničenje upotrebe sile, razmena informacija, kontrola nedržavnih aktera).
Sukobi 11–12. oktobra pokazali su koliko brzo lokalni incident može prerasti u regionalnu krizu. Zatvoreni prelazi, kontradiktorne brojke, video-snimci udara i tvrde poruke dve prestonice stvaraju sliku opasnog dinamizma. Trampovo obećanje da će „rešiti krizu“ otvara prostor za diplomatiju visokog pritiska — ali bez jasnog, obostrano prihvaćenog plana za TTP i mehanizme deeskalacije, region ostaje na ivici ponovne eskalacije.
U ovom času, najrazumniji korak je hitno posredovanje i postavljanje kanala za razdvajanje snaga i verifikaciju incidenata, kako bi se sprečilo da sledeći video-klip sa granice ne bude — povod za rat.
