Prema izveštajima kineskih vojnih izvora, novi mobilni sistem elektronskog ratovanja uspeo je da „prevari“ strani izviđački avion iznad Južnog kineskog mora, jedne od budućih vrlo verovatno najnapetijih tačaka na planeti. Iako nije potvrđeno kojoj zemlji letelica pripada, analitičari smatraju da je reč o američkom P-8A Poseidonu ili britanskom RC-135, koji redovno patroliraju ovim područjem.
Incident se, prema navodima kineskih izvora, odigrao kada je sistem postavio elektronske „mamce“ – lažne radarske odraze koji su na ekranima stranog aviona izgledali kao nosač aviona ili veliki ratni brod. Špijunska letelica je, kako se tvrdi, počela da prati te fantomske ciljeve, verujući da se u zoni nalazi realna pomorska grupa.
Drugim rečima, avion je bio obmanut digitalnim „fatamorganama“, dok stvarnih meta uopšte nije bilo. Ovaj događaj ima za cilj da uvežba i pokazuje do koje mere je Peking usavršio aktivnu elektronsku obmanu, prelazeći iz faze klasičnog ometanja u sofisticirani vid „radarskog maskiranja“.
Kako funkcioniše „kineska fatamorgana za radar“?
Za razliku od starih ometača koji su samo „pravili šum“ i zaslepljivali radare, novi kineski sistem ubacuje koherentne, verodostojne lažne podatke u neprijateljske senzore. On ne blokira signal – on ga prepravlja.
Sistem poseduje bazu podataka o neprijateljskim radarima, nešto poput „biblioteke potpisa“ američkih, japanskih i australijskih radarskih sistema. Kada otkrije određenu frekvenciju, reaguje trenutno – šalje povratni signal koji oponaša odraz broda, aviona ili rakete.
Prema kineskim izvorima, odgovor može biti poslat u roku od nekoliko sekundi, što ukazuje na upotrebu veštačke inteligencije i analize frekvencijskih obrazaca u realnom vremenu. Time ovaj sistem doslovno „uči“ tokom rada – prilagođava lažne ciljeve taktičkoj situaciji.
Pored toga, sistem je veličine terenskog vozila, ali navodno ima pokrivenost ekvivalentnu pedeset starijih uređaja i može se rasporediti pet puta brže. To znači da kineska vojska može gusto saturisati prostor elektromagnetnim obmanama, stvarajući digitalnu „maglu rata“.
Geopolitički značaj: Južno kinesko more pod elektronskim velom
Ovaj incident ima šire geopolitičke implikacije. Južno kinesko more je odavno postalo epicentar nadmetanja između Kine i SAD – prostor gde se susreću vojni brodovi, izviđački avioni i dronovi svih formacija. Američki avioni P-8A „Poseidon“ i japanski EP-3E svakodnevno patroliraju blizu kineskih instalacija na ostrvima Spratly i Paracel, prikupljajući elektromagnetne podatke.
U takvom okruženju, mogućnost da Peking „naslika“ nepostojeće ciljeve ima stratešku vrednost. Time se neprijateljski izviđači mogu navesti na pogrešne procene – troše gorivo, resurse i vreme na praćenje fantomskih signala.
Još važnije, sistem omogućava maskiranje stvarnih kineskih jedinica: pravi brodovi, podmornice ili raketne baterije mogu se sakriti iza „digitalnih dvojnika“, čime se otežava procena situacije i planiranje udara.
Rat informacionim iluzijama: nova faza kineske doktrine
Ovaj tehnološki korak uklapa se u širu kinesku doktrinu poznatu kao „rat tri domena“ – psihološkog, informatičkog i medijskog. Cilj je da se protivnik zbuni pre nego što uopšte shvati da je napadnut.
Kineski vojni teoretičari godinama upozoravaju da je „dominacija elektromagnetnog spektra“ preduslov za pobedu u svakom savremenom ratu. Novi sistem elektronskog ratovanja upravo to omogućava: kontrolu nad onim što neprijatelj vidi, čuje i meri.
U praksi, to znači da bi tokom eventualnog sukoba oko Tajvana američke i japanske snage mogle biti izložene lažnim radarskim slikama – flotama koje ne postoje, raketnim lansiranjima koja su simulirana, ili „praznim“ sektorima gde se stvarne jedinice kriju.
Kineski „radarski fantomi“ kao pretnja nove generacije
Ako su kineski navodi makar delimično tačni, svet ulazi u eru „radarskih iluzija“ – gde se granica između stvarnog i virtuelnog na bojnom polju briše.
Kina time ne demonstrira samo tehničku veštinu, već i psihološki efekat: pokazuje da je sposobna da kontroliše narativ rata pre nego što metak bude ispaljen. U vremenu kada se dronovi, sateliti i senzori bore za podatke, onaj ko može manipulisati percepcijom – vlada bojištem.
